Majkl Rokfeler je nestao u blizini ostrva plemena kanibala: Rečeno je da se utopio, tek decenijama kasnije otkriveno šta su mu radili

Početkom šezdesetih, Majkl Rokfeler (23), sin Nelsona Rokfelera, tadašnjeg guvernera Njujorka i budućeg potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država, nestao je negde kod obala Papue Nove Gvineje.

Njegov nestanak šokirao je naciju i podstakao potragu istorijskih razmera. Godinama kasnije otkrivena je prava sudbina naslednika bogatstva kompanije „Standard Oil", znatno više uznemirujuća nego što se do tada mislilo.

Rođeni avanturista

Majkl Klark Rokfeler je rođen 1938. Bio je najmlađi sin guvernera Njujorka Nelsona Rokfelera i najnoviji član dinastije milionera koju je osnovao njegov slavni pradeda Džon D. Rokfeler - jedan od najbogatijih ljudi koji su ikada živeli.

Iako je njegov otac očekivao da će krenuti njegovim stopama i pomoći u upravljanju ogromnim porodičnim poslovnim carstvom, Majkl je bio tiši, više umetnički duh. Kada je diplomirao na Harvardu 1960. želeo je da radi nešto uzbudljivije od sedenja u salama za sastanke i održavanja sastanaka.

Njegov otac, plodan kolekcionar umetnosti, otvorio je Muzej primitivne umetnosti, a njegovi eksponati, uključujući nigerijske, astečke i majanske radove, oduševili su Majkla.

Tada je odlučio da traži sopstvenu „primitivnu umetnost“ (termin koji se više ne koristi i koji se odnosio na nezapadnu umetnost, posebno na domorodačke narode) i zauzeo je mesto u odboru muzeja svog oca.

AP Photo

Ovde je Majkl osetio da može da ostavi svoj trag. Karl Hajder, diplomirani student antropologije na Harvardu koji je radio sa Majklom, priseća se: „Majkl je rekao da želi da uradi nešto što ranije nije urađeno i da donese veliku kolekciju u Njujork."

Već je mnogo putovao, živeo je mesecima u Japanu i Venecueli, i žudeo je za nečim novim: želeo je da krene na antropološku ekspediciju na mesto koje je malo ko video.

Nakon razgovora sa predstavnicima Holandskog nacionalnog etnološkog muzeja, Majkl je odlučio da ode na izviđačko putovanje na tada Holandsku Novu Gvineju, ogromno ostrvo u blizini Australije, kako bi prikupio umetnost naroda Asmat koji je tamo živeo.

Prva izviđačka ekspedicija u Asmat

Do šezdesetih, holandske kolonijalne vlasti i misionari već su bili na ostrvu skoro deceniju, ali mnogi Asmati nikada nisu videli belog čoveka.

Pošto su imali veoma malo kontakta sa spoljnim svetom, Asmati su verovali da je zemlja iza njihovog ostrva naseljena duhovima, a kada su beli ljudi došli sa druge strane mora, videli su ih kao neku vrstu natprirodnih bića.

Majkl Rokfeler i njegov tim istraživača i dokumentarista bili su kuriozitet za selo Otsjanep, ​​dom jedne od najvećih zajednica Asmata na ostrvu, ali ne sasvim dobrodošli.

AP Photo

Meštani su pristali na to da ih fotografišu, ali nisu dozvolili belim istraživačima da kupe kulturne artefakte, poput zamršeno izrezbarenih drvenih bisj stubova koji služe kao deo Asmat rituala i verskih obreda.

Majkl je bio nepokolebljiv. U Asmatima je otkrio ono što je smatrao fascinantnim kršenjem normi zapadnog društva i bio je nestrpljiv da deo njihovog sveta donese u svoj.

U to vreme ratovi između sela bili su uobičajeni i Majkl je saznao da su asmatski ratnici često uzimali glave svojih neprijatelja i jeli njihovo meso. U određenim regionima muškarci su se bavili ritualnim homoseksualnim seksom, a u obredima vezivanja ponekad bi pili mokraću jedni drugima.

- Ovo je divlja i nekako najdistanciranija zemlja od onoga što sam ikada video - napisao je Majkl u svom dnevniku.

Kada je početna izviđačka misija završena, bio je pun energije. Opisao je planove za detaljnu antropološku studiju Asmata i predstavljanje njihove umetnosti u muzeju svog oca.

Poslednje putovanje u Asmat

Majkl Rokfeler je ponovo krenuo u Novu Gvineju 1961. godine, ovog puta u pratnji Renea Vasinga, vladinog antropologa.

Kada se njihov čamac približio Otsjanepu 19. novembra 1961. godine, iznenadna oluja je uzburkala vodu i on se prevrnuo, pa su Majkl i Vasing morali da se drže za prevrnuti trup.

AP Photo

Iako su bili 20 kilometara od obale, Majkl je navodno rekao antropologu: „Mislim da ću uspeti“, i skočio je u vodu. Nikada više nije viđen.

Bogata i politički povezana Majklova porodica se pobrinula da se ne štedi u potrazi za mladim Rokfelerom. Brodovi, avioni i helikopteri su pretraživali region, tražeći ili njega ili neki znak koji bi im otkrio šta mu se desilo.

Nelson Rokfeler i njegova supruga odleteli su u Novu Gvineju da pomognu u potrazi za sinom.

Nisu uspeli da pronađu njegovo telo. Posle devet dana holandski ministar unutrašnjih poslova izjavio je: „Nema više nade da ćemo Majkla Rokfelera pronaći živog."

Iako su Rokfeleri i dalje mislili da postoji šansa da se Majkl pojavi, napustili su ostrvo. Dve nedelje kasnije Holanđani su prekinuli potragu. Zvanični uzrok smrti Majkla Rokfelera označen je kao utapanje.

Majklov misteriozni nestanak bio je medijska senzacija. Glasine su se munjevito širile po tabloidima i novinama.

Neki su tvrdili da su ga sigurno pojele ajkule dok je plivao do ostrva. Drugi su tvrdili da živi negde u džungli Nove Gvineje, bežeći iz pozlaćenog kaveza svog bogatstva.

Holanđani su demantovali sve ove glasine, rekavši da ne mogu da otkriju šta mu se dogodilo i da je jednostavno nestao bez traga.

Ponovno otvaranje slučaja

AP Photo

Karl Hofman, reporter „Nacionalne geografije", otkrio je 2014. u svojoj knjizi „Divlja žetva: Priča o kanibalima, kolonijalizmu i tragična potraga za primitivnom umetnošću Majkla Rokfelera" da su mnoga holandska istraživanja o ovom pitanju dovela do dokaza da je pleme Asmat ubilo Majkla.

Dva holandska misionara na ostrvu koja su godinama živela među Asmatima i govorila njihov jezik rekla su lokalnim vlastima da su od Asmata čuli da su neki od njih ubili Majkla Rokfelera.

Policajac Vim van de Val, poslat da istraži zločin sledeće godine, došao je do istog zaključka, čak je pokazao lobanju za koju su Asmati tvrdili da pripada Majklu Rokfeleru.

Svi ovi izveštaji su po kratkom postupku završili među poverljivim dosijeima i nisu dalje istraženi. Rokfelerovima je rečeno da nema činjenica u glasinama da su njihovog sina ubili domoroci.

Do 1962. Holanđani su već izgubili polovinu ostrva od nove države Indonezije. Plašili su se da će, ako se bude poverovalo da ne mogu da kontrolišu starosedeoce, brzo biti proterani.

Kako su kanibali ubili Majkla Rokfelera

Kada je Karl Hofman odlučio da istraži ove tvrdnje stare više od pola veka, počeo je tako što je otputovao u Otsjanep. Tamo je, predstavljajući se kao novinar koji dokumentuje kulturu naroda Asmat, njegov prevodilac čuo čoveka kako govori drugom pripadniku plemena da ne priča o američkom turisti koji je tamo poginuo.

AP Photo

Kada je prevodilac, na Hofmanov nagovor, pitao ko je taj čovek, rečeno mu je da je to Majkl Rokfeler. Saznao je da je na ostrvu opšte poznato da su Asmati iz Otsjanepa ubili belca i da to ne treba spominjati iz straha od odmazde.

Takođe je saznao da je ubistvo Majkla Rokfelera samo po sebi odmazda.

Samo tri godine pre nego što je Rokfeler prvi put posetio ostrvo, 1957, dogodio se masakr između dva plemena Asmata: ubijeno je nekoliko desetina muškaraca iz sela Otsjanep i Omadesep.

Holandska kolonijalna vlada, koja je tada tek preuzela kontrolu nad ostrvom, pokušala je da zaustavi nasilje. Otišli ​​su da razoružaju udaljeno pleme, ​​ali niz kulturnih nesporazuma rezultirao je time da su Holanđani otvorili vatru na stanovnike Otsjanepa.

U prvom susretu sa vatrenim oružjem, selo Otsjanep ostalo je bez četvorice jeusa, ratnih vođa.

Ogorčeni, pripadnici plemena Otsjanep videli su Majkla Rokfelera dok je bio leđima okrenut njihovoj obali. Prema rečima holandskog misionara koji je prvi čuo priču, pripadnici plemena su u početku mislili da je Majkl krokodil, ali kad se približio, prepoznali su ga kao tuana, belca koji je ličio na holandske kolonizatore.

Na nesreću po Majkla, ljudi koje je sreo bili su i sami jeusi i sinovi onih koje su ubili Holanđani.

AP Photo

Jedan od njih je navodno rekao: „Ljudi iz Otsjanepa, uvek govorite o lovu na tuane. Pa, evo vam prilike.”

Iako su oklevali, uglavnom iz straha, na kraju su ga proboli kopljem i ubili.

Zatim su mu odsekli glavu i rascepili lobanju da bi mu pojeli mozak. Skuvali su i pojeli ostatak njegovog tela. Njegove butne kosti pretvorene su u bodeže, a od cevanica su napravljeni vrhovi za ribarska koplja.

Krv mu je isceđena, a pripadnici plemena su je pili dok su izvodili ritualne plesove i seksualne radnje.

U skladu sa svojom verom, ljudi iz Otsjanepa su mislili da tako vraćaju ravnotežu u svet. „Pleme belog čoveka” ubilo je njih četvoro, a sada su se osvetili. Konzumiranjem tela Majkla Rokfelera mogli su da upiju energiju i moć koja im je oduzeta.

Skrivanje tajne o smrti Majkla Rokfelera

Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je selo Otsjanep zažalilo zbog odluke. Potraga koja je usledila nakon ubistva Majkla Rokfelera bila je zastrašujuća za narod Asmata, od kojih većina nikada ranije nije videla avion ili helikopter.

Neposredno nakon ovog događaja region je takođe zahvatila užasna epidemija kolere koju su mnogi smatrali osvetom za ubistvo.

Iako su mnogi Asmati ispričali ovu priču Hofmanu, niko od onih koji su učestvovali u njegovom ubistvu nije se javio - svi su navodili da je to priča koju su čuli.

Neposredno pre nego što se Hofman vratio u SAD, u selu je video čoveka koji oponaša ubistvo u okviru priče koju je pričao drugom čoveku. Saplemenik se pretvarao da nekoga ubada kopljem, ispaljuje strelu i odseca glavu. Čuvši reči u vezi sa ubistvom, Hofman je počeo da snima - ali priča je već bila gotova.

Hofman je, međutim, uspeo da snimi poslednje što je rekao:

„Nemoj ovu priču pričati nijednom drugom čoveku ili bilo kome u drugom selu, jer je ova priča samo za nas. Ne govori. Ne govori i ne pričaj priču. Nadam se da se sećate da ovo morate sačuvati za nas. Nadam se, nadam se da je samo za tebe i za tebe. Ne razgovaraj ni sa kim, zauvek, sa drugim ljudima ili drugim selom. Ako te ljudi pitaju, ne odgovaraj. Ne razgovaraj sa njima, jer je ova priča samo za tebe. Ako im kažeš, umrećeš. Bojim se da ćeš umreti. Ti ćeš biti mrtav, tvoj narod će biti mrtav ako ispričaš ovu priču. Ovu priču čuvaj u svojoj kući, za sebe, nadam se, zauvek. Zauvek…"

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi