Kijev u mraku, 300.000 stanovnika bez struje, raketni napad na Herson (VIDEO)

Sukob u Ukrajini je ušao u 239.dan.

Kijev pozvao građane na štednju struje i najavio je da su tokom dana mogući privremeni nestanci struje širom zemlje.

Putin je u sredu proglasio ratno stanje u četiri ukrajinske oblasti, dok je ruska administracija najavila ukrajinsku ofanzivu na Herson i evakuaciju do 60.000 civila.

Nemački predsednik otkazao je posetu Kijevu, a SAD su uvele sankcije protiv jednog državljanina Rusije i dva pravna lica.

00.37 - Kraj za danas

Hvala na poverenju, budite i sutra od ranih jutarnjih sati uz 24sedam.

23.40 - Raketni napad na Herson

Predstavnik LNR u Moskvi Rodion Mirošnik izjavio je da su u raketnom napadu na prelaz u Hersonu poginule tri osobe, a deset ranjeno. Prema njegovim rečima, i među poginulima i među ranjenima ima dece.

Predstavnik LNR u Moskvi Rodion Mirošnik izjavio je da su u raketnom napadu na prelaz u Hersonu poginule tri osobe, a deset ranjeno. Prema njegovim rečima, i među poginulima i među ranjenima ima dece.

22.18 - Problem sa strujom u najvećem stambenom naselju u Kijevu

U najvećem stambenom naselju u Kijevu sa populacijom od 300 hiljada stanovnika primećuju se nestanci struje, preneo je ukrajinski portal „Strana“.

- Na levoj obali Kijeva delimično je nestalo struje. Primećuju se nestanci struje u Troješčini, najvećoj stambenoj četvrti prestonice sa populacijom od 300 hiljada ljudi -  navodi se u saopštenju na Telegramu portala.

Na Telegramu je objavljen i snimak sa ulica Kijeva, na kojem se vidi da je isključeno ulično osvetljenje i ne gore svetla u zgradama. Takođe se navodi da su isključeni i semafori.

 

 

21.37 - Kongres SAD do januara odobrava Kijevu do 50 milijardi dolara pomoći

Američki Kongres namerava da do januara 2023. godine usvoji zakon o izdvajanju sredstava za novu vojnu pomoć Kijevu u iznosu do 50 milijardi dolara.
Pretpostavlja se da će to biti suma dovoljna za čitavu narednu godinu.

Takođe, pretpostavlja se da će zakon biti usvojen po ubrzanom postupku zbog straha da bi novi saziv Kongresa posle izbora u novembru mogao imati „skeptičniji stav“ po pitanju pomoći Kijevu.

AP Photo/Adam Schreck

20.56 - Zelenski: Rusija napada namerno ukrajinske elektrane

Predsednik Zelenski izjavio je danas da Rusija napada ukrajinske elektrane jer želi da natera ljude da napuste svoje domove i presele se na zapad ka zemljama Evropske unije.

- Rusija provocira novi talas migracija Ukrajinaca u zemlje Evropske unije - rekao je Zelenski u video-obraćanju na samitu EU.

Ukrajinski predsednik je rekao da "ruski teror" nad njihovim energetskim objektima ima za cilj da napravi što više problema sa strujom i toplotom ove jeseni i zime, a kako bi, više Ukrajinaca odlazilo u evropske zemlje.

20.38 - Volas razgovarao sa Šojguom o incidentu iznad Crnog mora

Ministar odbrane Velike Britanije Ben Volas razgovarao je danas sa ruskim kolegom Sergejem Šojguom o nedavnom incidentu kada je ruski lovac Su-27 ispalio raketu u blizini britanskog izviđačkog aviona koji je patrolirao u međunarodnom vazdušnom prostoru iznad Crnog mora.

Volas je kazao da je Britanija potom nastavila patroliranje.

Izrazio je uverenje da je incident mogao da dovede do potencijalno opasnih posledica, ali je dodao da Velika Britanija to ne smatra "namernom eskalacijom".

Ruska strana još nije komentarisala incident iznad Crnog mora.

20.30 - Zelenski uveo sankcije Lukašenkovoj ženi

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski uveo je sankcije supruzi predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, sledi iz ukaza i objavljenog na njegovom sajtu.

Na sajtu su objavljeni spiskovi lica i organizacija koje su potpale pod ukrajinske sankcije. Među njima su Galina Rodionovna Lukašenko, supruga predsednika Belorusije, kao i supruga i ćerka šefa ruske diplomatije – Marija Aleksandrovna Lavrova i Katarina Sergejevna Vinokurova (rođena Lavrova).

Sankcije uključuju blokiranje imovine na teritoriji Ukrajine, ograničavanje trgovinskih operacija i sprečavanje povlačenja kapitala van Ukrajine.

AP Photo/Nariman El-Mofty, File

20.02 - SAD i saveznici iz APEK ostaju posvećeni podršci Ukrajini

Sjedinjene Američke Države i saveznici iz organizacije Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK) Australija, Kanada, Japan, Južna Koreja i Novi Zeland saopštili su danas da ostaju posvećeni podršci Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske operacije i da pojačavaju napore za rešavanje problema u vezi sa hranom, energijom i inflacijom izazvanih sukobom.

U zajedničkom saopštenju objavljenom na sastanku ministara finansija APEK-a u Bangkoku, zemlje su pozvale Rusiju da bezuslovno povuče sve svoje snage sa ukrajinske teritorije.

19.40 - Britanija uvela sankcije Irancima zbog dronova za Rusiju

Britanija je danas uvela sankcije trojici iranskih vojnih ličnosti i proizvođaču dronova, zbog toga što Rusiju snabdevaju bespilotnim letelicama koje služe za napad na civilne i infrastrukturne ciljeve u Ukrajini, navodi se u saopštenju britanske diplomatije.

AP Photo/Efrem Lukatsky

18.15 - Gatilov: Rusija će ozbiljno razmotriti sudbinu sporazuma o žitu

Genadij Gatilov, stalni predstavnik Rusije pri UN u Ženevi, kaže da će Rusija vrlo ozbiljno razmotriti budućnost sporazuma o izvozu žita iz Ukrajine.

Kako je rekao novinarima, produženje sporazuma o izvozu žitarica preko Crnog mora zavisi od pune implementacije svih ranije postignutih sporazuma.

18.14 - Zelenski: Koliko ja znam, Kijev nije naredio napad na Krimski most

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je danas da, koliko je on upoznat, Kijev nije naredio teroristički napad na Krimski most.

- Definitivno nismo naručili tako nešto, koliko ja znam - rekao je Zelenski u intervjuu za kanadsku TV mrežu CTV.

17.10 - Putin proverio obuku mobilisanih

Predsednik Rusije Vladimir Putin proverio je kako teče obuka mobilisanih na poligonu u Rjazanskoj oblasti.

Proverio je koordinaciju jedinica i spremnost mobilisanih za izvršenje zadataka na području specijalne vojne operacije.

Putin je takođe izvršio inspekciju i praktične vežbe iz taktičke, vatrogasne, inženjerijske i medicinske obuke.

Alexey Maishev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP, File

16.30 - Petoro ljudi poginulo u ukrajinskom granatiranju sela Červoni Prapor

Pet saradnika Ministarstva za vanredne situacije Luganske Narodne Republike je poginulo, a devet je ranjeno u ukrajinskom granatiranju naselja Červoni Prapor.

Napad je izveden iz američkih višecevnih raketnih bacača HIMARS, saopštilo je Predstavništvo LNR u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju pitanja u vezi s ratnim zločinima Ukrajine.

16.12 - Rogov: Kijev želi da vrati Zaporošku nuklearku do izbora u SAD

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je tražio od vojnika da zauzmu Herson i Zaporošku nuklearnu elektranu do kraja jeseni, izjavio je član glavnog saveta administracije Zaporoške oblasti Vladimir Rogov.

- Ako im je Herson strateški važan, onda je nuklearna elektrana potrebna Zelenskom kao PR akcija - rekao je Rogov.

Prema njegovom mišljenju, ukrajinsi lider mora da pokaže uspeh vojske do izbora u američkom Kongresu, koji će se održati 8. novembra.

16.07 - Parlament Holandije podržao predlog za tribunal za Ukrajinu

Holandski parlament podržao je danas predlog za osnivanje specijalnog tribunala u Hagu koji bi procesuirao ruske vojne i političke lidere zbog napada na Ukrajinu.

Poslanici su većinom glasova usvojili taj predlog u kojem pozivaju holandsku vladu da se u Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama angažuje za osnivanje specijalnog suda za ruske zločine u Ukrajini.

15.45 - Makron: Nastaviću dijalog s Rusijom o Ukrajini

AP Photo/Thomas Padilla, Pool

Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da namerava da nastavi da vodi dijalog s Rusijom u vezi sa situacijom u Ukrajini.

Makron je po dolasku na samit Evropske unije u Briselu, koji se održava 20. i 21. oktobra, izjavio da namerava da nastavi „neophodni dijalog s Rusijom“, koji podrazumeva i obnavljanje razgovora čiji je cilj da se „ograniče eventualne nuklearne pretnje i destabilizacija regiona“.

15.07 - Peskov: Rusija se razvija i nastaviće razvoj uprkos poteškoćama

Rusija se razvija i nastaviće da se razvija, uprkos svim trenutnim poteškoćama, rekao je danas novinarima portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.

- Zemlja se razvija, uprkos teškim vremenima i razvijaće se u budućnosti - naglasio je.

14.08 - Ukrajina izvezla osam miliona tona žitarica

Ukrajina je, u okviru inicijative za izvoz žita, do sada izvezla osam miliona tona poljoprivrednih proizvoda preko pomorskih luka u regionu Odese, saopštila je danas pres služba ukrajinskog ministarstva za infrastrukturu.

Dva tovarna broda sa žitaricama krenula su danas iz luke Pivdenji put Azije i Evrope.

Pixabay

14.04 - Konašenkov: Eliminisano više od 200 ukrajinskih vojnika

Portparol Ministarstva odbrane Ruske Federacije Igor Konašenkov saopštio je danas da su snage pod kontrolom Moskve eliminisale više od 200 ukrajinskih vojnika u dejstvima u Ukrajini.

- U borbenim dejstvima na pravcu Nikolajev-Krivi Rog, tokom proteklog dana ubijeno je preko 200 ukrajinskih vojnika. Uništeno je 14 tenkova, 16 borbenih oklopnih vozila i sedam motornih vozila - saopštio je Konašenkov.

Naveo je da su pripadnici ruske vojske zaplenili dva tenka, jedno borbeno vozilo pešadije i sistem za deminiranje UR-77, kao i da se 18 ukrajinskih vojnika predalo.

13.34 - Zelenski odobrio sankcije ruskim biznismenima

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski odobrio je odluku Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu o uvođenju sankcija protiv ruskih biznismena, između ostalog protiv Arkadija Rotenberga, Leonida Miheljsona, Sulejmana Kerimova i Mihaila Prohorova.

Pored toga, sankcije su uvedene kompanijama "Rostelekom", Alfabanka, Ruski fond za direktne investicije, "Rusgidro" i "Alrosa".

Profimedia

13.09 - Nemačka predala Ukrajini prvi od četiri obećana radara za PVO sistem IRIS-T

Prema tehničkoj dokumentaciji, radari TRML-4D su u stanju da detektuju, prate i prepoznaju različite vrste vazdušnih objekata u radijusu od 250 km. Oko 1,5 meta se istovremeno fiksira u „vidnom polju“ radara.

12.54 - Zaharova tvrdi: SAD sprečavaju isporuku hrane i đubriva

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da je Moskva spremna da isporučuje hranu i đubrivo mnogim zemljama kako bi se izbegla prehrambena kriza, ali tvrdi da SAD to sprečavaju.

- Svesni smo značaja ruskog izvoza hrane za društveno-ekonomski razvoj mnogih zemalja - rekla je Zaharova na konferenciji za novinare, prenose RIA Novosti.

Navela je da ruska đubriva nisu ništa manje važna za izbegavanje krize, jer će bez njih buduća žetva biti ugrožena.

12.32 - Ruska avijacija počela da patrolira granicama Belorusije

AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Vazdušne snage Rusije nadgledaju granice svog saveznika Belorusije, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane Belorusije.

- U ovom trenutku ruska avijacija iz regionalne vojne grupe izvodi rutinske patrole vazdušnih granica Savezne države - navodi se u saopštenju, a prenosi TASS.

12.30 - Zaharova: Isporuka oružja Kijevu približava NATO sukobu

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je danas da vojna podrška Kijevu i isporuke oružja Ukrajini približavaju NATO zemlje otvorenom sukobu sa Rusijom.

- Izgleda da se zemlje NATO utrkuju u snabdevanju kijevskog režima oružjem i municijom, obezbeđivanjem obaveštajnih podataka, obukom personala i izdavanjem uputstava o izvođenju borbenih dejstava, čime se sve više približavaju opasnoj liniji direktnog oružanog okršaja sa Rusijom - rekla je Zaharova na konferenciji za novinare, prenosi TASS.

Profimedia

Zaharova je dodala da ukupna vojna pomoć Zapada Ukrajini iznosi 42,3 milijarde dolara, od čega više od polovine dolazi iz SAD, prenose RIA Novosti.

11.16 - Stoltenberg: Reagovaćemo u slučaju pritiska na Švedsku

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg saopštio je danas da cće Alijansa reagovati ukoliko Švedska ili Finska budu "pod pritiskom" Rusije ili nekog drugog protivnika pre nego što postanu punopravne članice.

- Nezamislivo je da ne delujemo ukoliko se Švedska i Finska nađu pod bilo kojim oblikom pritiska - rekao je Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare sa švedskim premijerom Ulfom Kristersonom, prenosi Rojters.

Kristerson, nedavno imenovani premijer Švedske, istakao je da će se njegova zemlja jasnije i dublje uključiti u kontraterorističke aktivnosti NATO.

11.00 - Ukrajinci četiri puta pokušali da se probiju u pravcu Hersona

Oružane snage Ukrajine su u protekla 24 sata četiri puta pokušale da se probiju u pravcu Hersona, napadi su odbijeni, izjavio je zamenik gubernatora Hersonske oblasti Kiril Stremousov.

- U protekla 24 sata bilo je oko četiri pokušaja proboja Oružanih snaga Ukrajine. Ešalonska odbrana radi na visokom nivou - rekao je on Prvom kanalu i dodao da su ti pokušaji odbijeni.

AP Photo/Kirsty Wigglesworth

10.15 - LNR: U ukrajinskim granatiranjima ubijena 103 civila

U ukrajinskim napadima na samoproglašenu Lugansku Narodnu Republiku (LNR) od kraja februara ubijena su 103 civila, uključujući sedmoro dece, a ranjeno je 319 ljudi, saopštila je danas misija LNR u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju pitanja vezanih za ukrajinske ratne zločine.

- Čak 422 civila je stradalo u agresiji ukrajinskih oružanih formacija, od kojih su 103 osobe poginule, a 319 je ranjeno. Sedmoro dece je ubijeno, a 27 je ranjeno - stoji u saopštenju misije objavljenom na društvenoj mreži Telegram.

Misija navodi i da je Ukrajinska vojska ispalila je 375 raketa iz američkih višecevnih raketnih sistema HIMARS na teritoriju LPR od početka sukoba.

10.04 - Šolc: Putin neće postići svoje ratne ciljeve

Ruski predsednik Vladimir Putin u Ukrajini neće postići svoje ratne ciljeve, poručio je danas nemački kancelar Olaf Šolc.

Obraćajući se u Bundestagu, Šolc je rekao da će se Ukrajina uspešno odbraniti i da će je Nemačka u tome podržati oružjem, finansijski i na sve druge načine, sve dok to bude potrebno.

- Putin je verovao da može da razjedini Evropljane, ali je postigao suprotno - poručio je Šolc.

AP Photo/Petr David Josek

9.18 - Vazdušna opasnost proglašena na teritoriji cele Ukrajine

9.15 - U Briselu sastanak EU lidera posvećen ceni energenata i Ukrajini

U Briselu danas počinje dvodnevni samit EU na kojem će evropski lideri pokušati da pronađu zajedničko rešenje za rešavanje energetske krize i pruže veću podršku Ukrajini.

Na dnevnom redu je i politika Unije prema Kini.

Cene energije - određene cenom gasa, uglja i nafte - vecć su skočile širom sveta nakon što su ukinute mere izolacije zbog kovida-19 i ekonomije se otvorile, a rat u Ukrajini samo je pogoršao krizu.

Štaviše, smanjenje isporuke gasa u EU imalo je dinamičan uticaj na cene gasa unutar EU.

Lideri EU i njihovi ministri energetike održali su niz sastanaka u proteklih nekoliko nedelja kako bi pronašli rešenja za smanjenje visokih cena. Ali jedinstvena strategija još nije na stolu.

Tako na ovom samitu fokus agende je energetska kriza, na koju mora da se deluje najhitnije, napisao je predsednik Savetu EU Šarl Mišel u pismu kojim je pozvao na samit lidere Unije.

- Konkretno, moramo imperativno intenzivirati naše tri linije delovanja: smanjenje tražnje, osiguranje sigurnosti snabdevanja i obuzdavanje cena - piše Mišel.

Na sastanku će se razgovarati o mogućim merama za smanjenje cena preko zajedničke kupovine gasa.

I dalje postoje podele oko „ograničavanja cena“, a neke zemlje EU, uključujući Belgiju, Italiju, Poljsku i Grčku, žele panevropsku granicu veleprodajnih cena gasa.

Lukas Barth/Pool Photo via AP

Drugi poput Holandije i Nemačke su protiv takvog poteza, bojeći se da bi to naštetilo globalnoj ponudi i potražnji gasa.

Takođe se očekuje da lideri razgovaraju sa drugim kratkoročnim i dugoročnim tržišnim intervencijama, kao što je okvir EU za ograničavanje cene gasa za proizvodnju električne energije.

- Uveren sam da ćemo, uprkos različitim nacionalnim ograničenjima, našoj energetskoj debati pristupiti konstruktivno, vodeći računa o našem hitnom kolektivnom interesu - piše Mišel u svom pozivu za samit.

Tema samita je i rat u Ukrajini posle nedavne eskalacije sukoba, organizovanje "lažnih referenduma“ i preteće retorike iz Moskve.

Mišel kaže da bi voleo da se otvori razgovor o više pomoći Ukrajini i neposrednim potrebama Ukrajine za ovu zimu, kao i održivosti srednjoročne i dugoročne pomoći Unije.

Tema su takođe načini za intenziviranje saradnje u zaštiti kritične infrastrukture posle sabotaža na gasovodu Severni tok.

Geopolitički kontekst, kako kaže Mišel, je doveo do potrebe da se vodi strašeška diskusija o Kini “razmenjujući stavove o tome kako želimo da uokvirimo ovaj kritični odnos u budućnosti”.

Sastanak Evropskog saveta počinje danas u 15 časova.

8.34 - U Kijevu odzvanjaju sirene za vazdušnu opasnost

7.45 - Rusija: Tvrdnje da uvozimo iranske dronove su dezinformacije

Profimedia

Prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri Ujedinjenim nacijama, Dmitrij Poljanski odbacio je tvrdnje da Iran izvozi dronove u Rusiju, rekavši da su to dezinformacije.

7.25 - Od danas ratno stanje u četiri ukrajinske oblasti

U ukrajinskim oblastima, koje su se na referendumu izjasnile za pridruživanje Rusiji, od danas je na snazi ratno stanje.

Predsednik Rusije Vladimir Putin saopštio je juče na sastanku Saveta bezbednosti Rusije da u samoproglašenim Luganskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici, kao i u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, treba uspostaviti štabove teritorijalne odbrane, prenosi RIA Novosti.

Kako je rekao, načelnici tih oblasti dobiće dodatna ovlašćenja kako bi osigurali bezbednost.

- Da podsetim da je u Donjeckoj Narodnoj Republici, Luganskoj Narodnoj Republici, kao i u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, pre nego što su ušle u sastav Rusije, postojao režim vanrednog stanja. A sada treba da formalizujemo ovaj režim u okviru ruskog zakonodavstva. Stoga sam potpisao ukaz o uvođenju vojnih odredbi u ova četiri subjekta Ruske Federacije. On će odmah biti poslat na odobrenje Savetu Federacije - rekao je Putin, preneo je Sputnjik.

Ratno stanje u oblastima DNR, LNR, Herson i Zaporožje predviđa evakuaciju privrednih, društvenih i kulturnih objekata, kao i privremeno preseljenje stanovnika u bezbedna područja, uvođenje posebnog režima ulaska i izlaska na teritoriju, kao i ograničavanje slobode kretanja po njoj, oduzimanje imovine neophodne za potrebe odbrane uz naknadno plaćanje od strane države, zabranu izlaska građana iz zemlje.

AP Photo/Kirsty Wigglesworth

Referendumi u samoproglašenim Luganskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici, kao i u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti o prioključenju Rusiji održani su od 23. do 27. septembra.

Nakon toga je u Moskvi održana ceremonija potpisivanja sporazuma o stupanju novih teritorija u sastav Ruske Federacije.

7.10 - Bild: Štajnmajer otkazao posetu Ukrajini iz bezbednosnih razloga

Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer otkazao je za danas planiranu posetu Kijevu iz bezbednosnih razloga, objavio je dnevnik "Bild", pozivajući se na vladine izvore u Ukrajini i Berlinu.

List navodi da su mu nemačko Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo unutrašnjih poslova i bezbednosni organi savetovali da ne ide, ali da će poseta uskoro biti realizovana, preneo je Rojters.

Kancelarija predsednika Nemačke odbila je da prokomentariše ovu informaciju.

On je planirao da poseti Kijev u aprilu, ali Ukrajina nije želela da Štajmajer dođe zbog njegovih bliskih odnosa sa Rusijom tokom prethodne funkcije ministra spoljnih poslova.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi