U potaji priželjkuje mesto premijera Francuske, a onda i predsednika: Da li je Kristin Lagard previše politična da bi bila na čelu ECB

Mesecima kruže glasine da je predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard bacila oko na Pariz, nadajući se da će postati sledeća francuska premijerka.

Te spekulacije su dodatno ojačale nakon reizbora francuskog predsednika Emanuela Makrona, kada mu je ona pompezno čestitala na Tviteru, što je navelo mnoge da prokomentarišu da je prekoračila svoja ovlašećenja apolitične šefice Centralne banke.

U stvari, te glasine više govore o tome kako je evropski finansijski centri vide kao predsednicu ECB nego o njenoj budućnosti u francuskoj politici. U svetlu snažnog učinka francuske levice prošlog meseca politički insajderi u Parizu odbacuju Lagardovu kao previše konzervativnu za Makrona, ukoliko on bude sledio očekivanja i nastojao da izbalansira svoj imidž sa levo orijentisanom ženom.

U ešalonima visokih finansija njeno ime ostaje visoko na listi mogućih kandidata koji bi mogli da zamene Žana Kasteksa, aktuelnog premijera Francuske, dok posmatrači ECB nervozno čekaju imenovanje.

Za to vreme politički insajderi ukazuju na taktičke razloge koji stoje iza tih glasina.

- Bilo je pametno otkriti njeno ime, jer je to izgledalo dobro za desničarsko biračko telo i na večerama - rekao je istaknuti ministar za Plajbuk Paris prošlog meseca, verujući da je Lagardova ozbiljno razmatrana. Ipak, postoji veliki rizik da bi ona mogla da zaseni Makrona, dodao je ministar:

AP Photo/Petros Karadjias, File

- Kristin je ikona! A u izvršnom paru, pod Makronom, postoji samo jedan političar, to je on. On to ne bi podneo ni pola dana.

Vratila poverenje u ECB

Mnogi posmatrači ECB-a Lagardovu vide više kao „političku životinju" prerušenu u bankarku. Ona ima jednu magistarsku diplomu iz privrednog prava, drugu iz ekonomije i finansija i treću iz američke književnosti. Nakon sjajne karijere korporativnog advokata, obavljala je razne ministarske uloge, uključujući ulogu francuskog ministra finansija, pre nego što je postala šefica Međunarodnog monetarnog fonda.

- Njena snaga je više u politici nego u tehnikama monetarne politike - rekao je ekonomista EFG banke Stefan Gerlah, koji je ranije radio na različitim visokim pozicijama u centralnom bankarstvu.

Njeni politički potezi pomogli su joj da obezbedi sebi najvišu poziciju u ECB-u, zamenivši Marija Dragija krajem 2019. Do tog trenutka, godine upravljanja krizama ostavile su ECB u žiži interesovanja javnosti, dok je Dragijev stil rukovođenja duboko podelio Upravni savet. Lagardova je, nasuprot tome, doživljavana kao neko ko može da komunicira sa javnošću dok smiruje podele među kreatorima politike.

Sada može tvrditi da je uspešna na oba fronta, sa prošlogodišnjim pregledom strategije ECB kao njenim krunskim dostignućem. Podjednako je iznenadila posmatrače ECB-a i kolege kreatore politike kada je uspela da obezbedi punu podršku svih članova saveta za reviziju.

AP Photo/Michael Probst, File

Od tada, Lagardova nastavlja sa tim naporima, pronalazeći kompromise mnogo češće nego njen prethodnik, kažu njene kolege.

Takođe je dobila pohvale za svoju odluku da odstupi od duboko tehnokratskih tradicija ECB-a i zatraži doprinos javnosti, uključujući i reviziju strategije. U prošlogodišnjem intervjuu za „Politiko", ona je okrivila nedostatak javne podrške centralnoj banci za ulogu ECB-a u dužničkoj krizi, kada su obični građani smatrali da je ona nedodirljiva.

Od tada su događaji na kojima se poručivalo da „ECB sluša“ postali redovna tema.

Čini se da su se svi ti njeni napori isplatili. Pod njenim rukovodstvom, više je ljudi koji veruju ECB-u nego onih koji ne veruju, prvi put posle decenije nepoverenja, pokazalo je istraživanje Evrobarometra.

Nejasna komunikacija

Taj uspeh je, međutim, imao svoju cenu.

Iako je Lagardova možda spretnija u povezivanju sa evropskim građanima od Dragija, njeni kritičari kažu da joj nedostaje sposobnost njenog prethodnika da komunicira sa stručnjacima za finansijska tržišta.

Daniel Roland/Pool Photo via AP

Ekonomista školovan na MIT-u, Dragi je nadaleko zaslužan za spas evropske ekonomije svojom posvećenošću da uradi „šta god je potrebno“ da se stabilizuje evrozona tokom krize državnog duga.

- Ona nije Dragi. Ona je brzo napravila greške i sklona je da to čini iznova i iznova - rekao je član Upravnog saveta, govoreći pod uslovom anonimnosti.

Njen najozbiljniji komunikacijski gaf dogodio se na početku pandemije, kada je izazvala pometnju na tržištu nakon što je nenamerno izazvala sumnju u posvećenost ECB-a da zadrži fokus na širenje državnih obveznica.

Manje od nedelju dana nakon prvobitne nesreće, Lagardova je izvela svoj povratak i uspela da predstavi veći paket politike nego što je Dragi ikada uradio, uz punu podršku Upravnog saveta. Ali njen položaj među posmatračima ECB-a nikada se nije oporavio.

- Hoće li Lagard ići na CNBC da objasni odluku? Pitam za druga - našalio se ekonomista Picteta Frederik Dukrozet na Tviteru posle konferencije za štampu.

Posmatrač Kredit Agricole ECB Luis Hareu imao je još oštrije komentare.

- Možemo li da oživimo blog Filipa Lejna? - upitao je, pozivajući se na staru praksu Lagardinog glavnog ekonomiste Filipa Lejna, koji je ponekad objavljivao tekstove posle njenih konferencija za štampu.

AP Photo/Francois Mori

S pravom ili ne, posmatrači tržišta vide blog kao pokušaj da se popravi njena nejasna komunikacija s javnošću.

„Politička životinja"

Ta petljanja, u kombinaciji sa njenim stalnim komentarisanjem tema izvan tradicionalnog centralnog bankarstva, navela su posmatrače ECB-a da posumnjaju u njenu zainteresovanost da ostane u Frankfurtu tokom punih osam godina.

Na nekim konferencijama za štampu čini se da se ozari kada je upitaju o politici EU ili klimatskim promenama, prilikom čega formuliše jasne odgovore bez mnogo razmišljanja. Nasuprot tome, često pribegava čitanju pripremljenog odgovora kada se priča o monetarnoj politici.

Ova navika je učvrstila percepciju da je Lagardova nezadovoljna kao tehnokrata od kojeg se očekuje da će se usredsrediti na primarni cilj ECB-a - stabilnost cena. Iz tog razloga nekoliko ljudi koji rade sa njom kažu da bi ona bila voljna da napusti svoju verovatno moćniju poziciju u ECB-u da bi se našla na poziciji neposredno ispod Makronove.

- Na svom trenutnom poslu i dalje se ponekad čini da joj je neprijatno i da je van sebe. U Parizu je mogla da radi ono što voli i što najbolje radi - rekao je jedan član osoblja. 

Sa tim se slažu i drugi analitičari van centralne banke.

AP Photo/Michael Probst, pool

- Osećam da je to posao koji bi ona veoma volela da radi. Pored toga što je to veoma važan posao, znamo da posao u ECB-u nikada nije bio onaj za koji se nadala da će obavljati. Ako pogledate teme o kojima bira da govori, prilično je jasno da monetarna politika nije njeno primarno interesovanje - rekao je glavni ekonomski savetnik Unikredita Erik Nilsen.

Lagardova je, sa svoje strane, učinila malo da utiša spekulacije da je bacila oko na Pariz. Upitana o glasinama na poslednjoj konferenciji za novinare uoči predsedničkih izbora u Francuskoj, ona se nakašljala i jednostavno odgovorila: „Izgubila sam glas.“

Postojale su i spekulacije da Lagardova želi da zadrži svoje ime u naslovima u Francuskoj u sasvim drugu svrhu: da nasledi samog Makrona.

- Očekujem da će ona želeti da se kandiduje za predsednika. Ona svakako ima dovoljno ugleda da to uradi - rekao je Gerlah.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi