Žan-Lik Melanšon, čovek sa planom koji Makrona želi da satera u ćošak: Može li umešni levičar postati premijer Francuske?

Francuski birači izaći će sledećeg meseca na birališta da ponovo odluče ko će upravljati njihovom zemljom narednih pet godina.

Kao i na predsedničkim izborima prošlog meseca, odlučivaće o budućnosti Evropske unije kada budu glasali za izbor svojih predstavnika u Narodnoj skupštini, donjem domu zemlje, na parlamentarnim izborima u junu. Ovoga puta pretnja EU dolazi sa levice, a ne sa krajnje desnice.

Postavlja se pitanje hoće li predsednik Emanuel Makron osvojiti većinu mesta u Narodnoj skupštini ili će nova ujedinjena levica uspeti da nametne radikalnog, evroskeptičnog premijera Žan-Lika Melanšona, koji će Francusku dovesti u sukob sa EU i tako je oslabiti.

Izborna alijansa o kojoj su pregovarali ove nedelje Melanšonova levo nastrojena Nepokorena Francuska, zelene partije EELV i Komunisti proširena je kako bi obuhvatila znatno oslabljene socijaliste, a da li će Socijalistička partija pristupiti alijansi odlučiće predstavnici stranke na glasanju u četvrtak.

Do iznenadnog ujedinjenja francuske levice došlo je pod Melanšonovim evroskeptičnim uslovima. Bez obzira na negodovanje umerenih socijalista i nekih pripadnika Zelenih, zajednička platforma alijanse se obavezuje da „neće poštovati“ ili da će se „privremeno povući“ iz budžetskih i ekonomskih pravila EU. Takođe, obavezuje levičarsku vladu da ostane u okviru zakona Francuske i EU.

Ova „Nova popularna socijalna i ekološka unija“ ima šanse da osvoji veliki blok poslaničkih mesta 12. i 19. juna, ali gotovo sigurno nedovoljno da primora Makrona da imenuje Melanšona za svog premijera.

AP Photo/Lewis Joly, Fiie

Francuski sistem je predsednički po običajima i praksi, ali konačna moć pripada parlamentu.

Smela ideja, ali verovatno bez velikog uspeha

Istorija i tajanstvena pravila izbornog sistema u dva kruga sugerišu da će Makron i njegov proevropski centralni blok izaći sa, u najmanju ruku, radnom većinom parlamentarnih mesta 19. juna. Francusko biračko telo nikada za šest decenija Pete republike nije novoizabranom predsedniku uskratilo bar veći broj mesta u skupštini.

Mala izlaznost na parlamentarnim izborima, 48,7 odsto u prvom krugu 2017. ili 29 poena manje nego kod predsedničkih izbora te godine, trebalo bi da ide u prilog Makronu. Njegove starije, bogatije, dobro obrazovane pristalice glasaju na svim vrstama izbora. Melanšonovi mlađi, siromašniji i rasno različiti glasači ne rade to, ili bar nisu imali tu praksu do sada.

Francuska politička spisateljica Kloi Moren opisala je u intervjuu za „Figaro" Melanšona kao najveće oružje alijanse i njen najveći hendikep - kao briljantnog govornika i pametnog taktičara, ali i čoveka koji deli naciju, umesto da je ujedinjuje.

Ako njegov novi levi savez dobro prođe u prvom krugu, predviđa Morin, „mogao bi da postane anti-Melanšon front“ u drugom krugu.

Ova analiza je podržana anketom kompanije „Haris Interactive“ ove nedelje. U drugom krugu predsedničkih izbora prošlog meseca mnogi levičarski glasači podržali su Makrona da spreči Marin le Pen i krajnju desnicu. U drugom krugu parlamentarnih izbora, prema „Harisovoj“ anketi, Makronovi centristički saveznici imaće koristi od obrnutog efekta - taktičkog glasanja desnice i dela levog centra kako bi se pobedio Melanšon.

Christophe Petit Tesson, Pool via AP

I novi levi blok i centristički blok mogli bi da privuku 33 odsto glasova u prvom krugu, prema anketi „Harisa“. Međutim, u drugom krugu 19. juna ovo bi donelo manje od 100 mesta za levicu i više od 300 za Makronov „centar“ od ukupno 577.

Ipak, sve prognoze u ovoj fazi su opasne. Parlamentarni izbori sastoje se od 577 odvojenih trka, u kojima lokalne pripadnosti i pitanja mogu da bace u zapećak nacionalne trendove.

Junski izbori takođe će označiti još jednu fazu u prekrajanju francuskih izbornih granica. Protiv njih će se boriti ne levica i desnica, već tri široka i iznutra zavađena bloka levice, desnice i centra.

Čini se da nijedan od tri bloka nema dovoljno snage da osvoji potpunu većinu mesta, ali sistem u dva kruga znači da jedna stranka ili savez stranaka može osvojiti većinu, čak i veliku većinu, sa znatno manje od 50 odsto glasova.

Ako je blok dovoljno ujedinjen i dobije svoj glas i privuče delove drugog bloka u drugom krugu, može da osvoji mnogo više mesta od svog udela u biračkom telu.

Samo dva od tri bloka dovoljno su ujedinjena da imaju ikakve šanse za takvu pobedu: Makronov centar i Melanšonova nova saveznička levica.

Na nacionalističko-populističkoj desnici Nacionalni savez Le Penove odbio je da se udruži sa Ponovnim osvajanjem Erika Zemura. Desni centar Republikanaca, ponižen rezultatom od 4,7 odsto u prvom krugu predsedničkih izbora, podeljen je. Desetak ili više njihovih poslanika želi da sačuva svoja mesta udruživanjem snaga sa Makronom.

Makronov centar je podeljen u četiri ili pet grupa, uključujući i njegovu sopstvenu stranku Republika u pokretu. U toku su teški pregovori o tome kako da se uključi nova partija desnog centra Horizonti, koju je stvorio Makronov bivši premijer Eduar Filip.

AP Photo/Michel Spingler

Na levoj strani, Melanšonov uspeh u skorom dostizanju drugog kruga predsedničkih izbora dao mu je istorijsku priliku. On je s nelagodom ujedinio francusku levicu sa radikalne pozicije, a ne iz konsenzualnog centra. To izaziva ushićenje kod mnogih njegovih mladih pristalica, što se može pokazati kao izborni hendikep ili neočekivana prednost.

Više od dva kandidata mogu ući u drugi krug parlamentarnih izbora. Da bi se kvalifikovao, kandidat mora biti prvi ili drugi u prvom krugu ili privući 12,5 odsto glasova lokalnog registrovanog biračkog tela.

Verovatno bi istorijska mala izlaznost mogla da pruži priliku Melanšonu. On je inspirisao neobično veliki broj mladih i rasno raznolikih birača da glasaju u prvom krugu predsedničkih izbora, što je trend koji anketari nisu primetili.

Potpuna pobeda levice ili Melanšona je izuzetno malo verovatna. Sa veoma visokim odzivom u gradskim oblastima i multirasnim predgrađima, on bi mogao samo da uskrati Makronu većinu u novoj skupštini, što bi bila velika pobeda.

Cilj opravdava sredstva

Cilj je da se novoizabrani predsednik Emanuel Makron natera na takozvanu kohabitaciju sa levičarskom parlamentarnom većinom od najmanje 289 mesta, što bi zahtevalo od njega da imenuje Žan-Lika Melanšona za premijera ispred Nove narodne, ekološke i socijalne unije (NUPES).

Takav aranžman odjeknuo bi u periodu između 1997. i 2002. godine, kada je predsednik desnog centra Žak Širak bio primoran da imenuje lidera PS Lionela Žospena za svog premijera.

AP Photo/Jeremias Gonzalez, File

Četiri stranke neće biti spojene u jednu. Umesto toga, oni se slažu da stoje po strani jedni za druge, ostavljajući određenom broju kandidata svake stranke slobodan izbor.

U parlamentu se očekuje da će stranke formirati svoje poslaničke grupe ako uspeju da izaberu najmanje 15 poslanika. Postojaće strukture za koordinaciju operacija, ali alijansa kaže da će ostati pluralna grupa različitih stranaka.

Ekonomski program alijanse uključiće podizanje minimalne zarade na 1.400 evra mesečno i smanjenje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 godine na 60 godina. Podržaće ustavnu reformu kako bi se Francuska pretvorila u parlamentarnu demokratiju, a ne u sadašnji polupredsednički režim, a povećaće korišćenje referenduma.

Što se tiče EU, alijansa tvrdi da Francuska ne bi trebalo da napusti uniju ili evro, ali da vlada vođena levicom „mora biti spremna“ da ne poštuje određena pravila EU, kao što je Pakt za stabilnost i rast, čiji je cilj da sprovede fiskalnu disciplinu među državama članicama.

Melanšon - čovek sa planom

Prema njegovim pristalicama, Melanšon nije samo jedini čovek koji ima šansu - on je takođe i jedini čovek sa planom.

Dok su njegovi rivali gubili vreme napadajući ga, Melanšon je iskoristio svaku priliku da razotkrije svoju političku platformu – detaljan i veoma ambiciozan plan akcije koji je negovao, menjao i širio veći deo protekle decenije, kanališući doprinos intelektualaca, nevladinih organizacija i aktivista civilnog društva.

AP Photo/Michel Spingler

Od svih platformi kandidata, Melenšonova Naša zajednička budućnost konstantno je dobijala najviše ocene od zastupničkih grupa, uključujući feminističke aktivistkinje, zdravstvene radnike i klimatske aktiviste. Čak je i šef francuskog desnog poslovnog lobija Medef pohvalio program, sugerišući da je Melanšon „spreman da vlada“, dok je Makron pohvalio njegov koncept dugoročnog planiranja životne sredine.

- Posle godina povlačenja levice, koja je vodila izgubljenu bitku sa neoliberalnom dogmom i krajnjom desnicom, može se samo radovati činjenici da Melanšon postiže poene u borbi ideja - napisao je „Liberation" u kolumni pre nekoliko nedelja.

Levičarski kandidat je opisao svoju platformu kao „globalnu viziju našeg sveta, sa izuzetno preciznim merama koje će nas tamo dovesti”.

Malo je tema kojih se ovaj iskusni političar nije dotakao tokom kampanje. On je podjednako lako razgovarao o digitalnim tehnologijama, zagađenju okeana, istraživanju svemira ili patnji životinja.

- To je magija politike, možete biti zainteresovani za svakakve stvari. Do poslednjeg daha biću politički aktivista. Ne mogu drugačije da živim - rekao je on za „Journal du Dimanche" sredinom marta.

Život posvećen politici

Njegova strast datira još iz ranog detinjstva u Tangeru, na drugoj strani Mediterana, gde je rođen 1951. kao dete roditelja francusko-alžirskog porekla koji vuku korene iz Španije.

AP Photo/Thibault Camus

Melanšon je imao 11 godina kada se porodica preselila u kontinentalnu Francusku, u istočni region Jure. Kao i mnogi mladi levičari njegove generacije, bio je privučen trockističkom politikom tokom studentskih godina, postavši vođa protesta u maju 1968. na svom lokalnom univerzitetu u Bezansonu.

Dobio je prvi posao u novinama četiri godine kasnije, pre nego što je 1976. započeo 32-godišnju saradnju sa Socijalističkom partijom. Poštovalac Fransoa Miterana, koji je postao predsednik 1981, Melanšon se brzo peo na političkoj lestvici i pet godina kasnije postao najmlađi francuski senator, sa 35 godina.

Uprkos obećavajućem početku, Melanšon je naredne dve decenije proveo na rubu stranke, kao otvorena i relativno poznata ličnost koju su umereni ljudi na čelu držali podalje. Konačno je raskinuo sa socijalistima 2008. godine, tri godine nakon što je prkosio partijskoj liniji u kampanji protiv nacrta evropskog ustava za koji se plašio da će neoliberalnu ekonomiju ugraditi u zakon EU. Gorki razlaz od tada sputava francusku levicu, što je rezultiralo nepomirljivim frakcijama koje krive jedna drugu za brisanje levice.

Kada je napustio socijaliste, levica je već bila polje ruševina, tvrdio je Melanšon, opisujući nekada moćnu partiju kao praznu školjku lišenu ideja. Takav je bio i ostatak Komunističke partije, sa kojom se udružio 2012. i 2017. godine, a koja je ove godine imala svog kandidata.

- Morali smo da počnemo od nule, bez razdvajanja strategije i programa, dok je kod stare levice to bila samo strategija - rekao je Melanšon za „Liberation" prošle nedelje, razmišljajući o svojim naporima da izgradi alternativnu snagu na levici.

Prekretnica je bila „rastuća ekološka svest mlađih generacija i njihova radikalizacija. Ja sam to usvojio kao nit naše ideološke obnove“, kazao je on.

- Druge stranke, uključujući Zelene, nisu uspele da shvate radikalizam ove nove političke ekologije. Stara levica je odlučila da to ne prihvati, nadajući se da će tiho proći, ali mi smo napravili suprotan izbor. Mi smo najmlađa politička snaga na levici, a ipak smo najveća, bolje organizovana, najkoherentnija - zaključio je Melanšon.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi