Ukrajina postaje novi Idlib? Hiljade plaćenika hoće da se bori protiv Rusa, među njima i teroristi! Kako je nastala nova legija stranaca
Niko ne razmišlja o posledicama ovih poteza
Više od 20.000 ljudi iz 52 zemlje prijavilo se da se bori na strani Ukrajine protiv ruske vojske.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba je rekao da će dobrovoljci služiti u legiji stranaca, posebno kreiranoj otkako je Rusija pokrenula u Ukrajini specijalnu vojnu operaciju.
Za sada nije precizirano koliko boraca je zaista i stiglo u tu zemlju.
Uprkos tvrdnjama da Rusi nemaju šanse protiv ukrajinske vojske, tamošnje vlasti su već nekoliko puta pozivale strance da im se pridruže u borbama.
Pročitajte još:
- Pridružite se međunarodnoj legiji odbrambenih snaga Ukrajine. Ukoliko niste državljanin Ukrajine, ali podržavate Ukrajinu. Ukoliko molitve nisu dovoljne za vas. Ukoliko želite aktivno da učestvujete u borbi za evropsku slobodu i demokratiju. Ukoliko imate iskustvo u borbama ili želite da ga steknete sa hrabrim Ukrajincima. Ovo je vreme da se preduzme nešto! - poručilo je Ministarstvo odbrane Ukrajine na društvenim mrežama.
Veliki broj država uznemiren je činjenicom da se stvara legija plaćenika, ali članice NATO-a nastavljaju da šalju vojnu pomoć.
Iako ima zemalja koje su zabranile svojim građanima da se bore u ukrajinsko-ruskom sukobu, postoje i one koje hrabre državljane da se late oružja.
Veliki broj Amerikanaca, Britanaca i Kanađana požurio je da se prijavi usled sve veće rusofobije, a među njima su i muškarci koji su nekada služili u vojsci.
Slušajući pozive Vladimira Zelenskog, pojedinci su čak dali i otkaze na poslu i odlučili da se pridruže ukrajinskoj vojsci.
Najmanje 70 Japanaca, među kojima su i dva veterana francuske Legije stranaca, naći se će, takođe, u Ukrajini, prenele su novine "Mainiči Šimbun".
Poljska stecište plaćenika
Poljska je, zbog svog geografskog položaja, ali i dobro poznatih antiruskih stavova, postala jedno od najvažnijih mesta, u logističkom pogledu, za prikupljanje oružja, ali i drugih resursa. Veliki broj plaćenika se upravo u toj zemlji okuplja i verovatno će odatle preći u Ukrajinu.
Ukrajinska ambasada u SAD otvoreno poziva na društvenim mrežama dobrovoljce, a potrebno je samo da se skine aplikacija i prate uputstva. Ambasada u Japanu je ipak precizirala da "kandidati" moraju da imaju prethodno iskustvo iz japanskih odbrambenih snaga ili da su prošli specijalizovane obuke.
Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras prednjači u ratobornim pozivima, rekavši da podržava borce koji žele da se pridruže Ukrajincima, iako sama nije znala ni osnove geografije, niti gde bi to trebalo ratovati.
Međutim, britanski admiral Toni Radakin je rekao da je slanje Britanaca da se bore protiv Rusa nezakonito i beskorisno.
AP Photo/Vadim Ghirda
Stvaranje ukrajinske legije plaćenika nov je fenomen potpomognut odlukom Kijeva da ukine vize za strane borce. Prema pojedinim tvrdnjama, plaćenici dobijaju i do 60.000 dolara mesečno za svoje mutne radnje.
Ipak, ima i drugačijih stavova. Alžir je naložio Ambasadi Ukrajine da takve pozive ukloni sa svoje stranice na Fejsbuku. Kako su naveli, time se krši Bečka konvencija o diplomatskim odnosima dveju zemalja. Slično je uradio i Senegal.
Ukrajina novi Idlib?
Ono što je sporno, osim neonacističkih struja koje krase ukrajinsku vojsku, jeste da Ukrajina rizikuje da postane nova Sirija, primera radi, jer će se tamo uskoro naći i militanti iz Idliba.
Oko 450 islamskih ekstremista i drugih stranih boraca siglo je u Ukrajinu iz sirijskog Idliba, a na svom putu morali su da prođu kroz Tursku.
Strani mediji prenose da među borcima ima i pripadnika terorističkih grupa Hajat Tahrir al Šam (novija verzija Al Nusre, odnosno Al Kaide). Stariji članovi ove grupe održali su nekoliko sastanaka sa vođama srodnih bandi poput Islamske partije Turkistana i Ansar al Tavida, posle čega su dozvolili određenom broju boraca da preko turske teritorije uđu u Ukrajinu.
Kako se navodi, većinu ekstremista čine veterani sirijskog rata, a posebno su motivisani da se bore protiv Rusa pošto se Moskva, na poziv sirijskih vlasti, uključila u rat protiv njih pre nekoliko godina.
Navodno, dozvoljeno im je da se bore u Ukrajini, a zauzvrat su im omogućeni novi početak i izvesna dobit. Grupa Hajat Tahrir al Šam dala je borcima garancije da će njihove porodice moći uskoro da im se pridruže.
Oko 300 njih su Sirijci, rodom iz Idliba i Alepa, a ima i državljana Belgije, Francuske, Kine, Maroka, Tunisa i Velike Britanije.
Izvori kažu da će za ove poduhvate navodno dobiti do 1.500 dolara.
Među plaćenicima ima i Albanaca sa Kosova. Dvojica Albanaca zadržana su na granici Ukrajine i Poljske, gde su četiri sata ispitivana. Aziz Behljulji i Ismet Šalja iz Suve Reke izjavili su da je jedan od razloga zbog kojih žele da se bore na strani Ukrajine to što ta zemlja nije priznala nezavisnost Kosova.
- Želimo da podržimo i Sjedinjene Američke Države, jer će možda posle toga Ukrajina priznati Kosovo - rekao je Šalja.
AP Photo/Serhii Nuzhnenko
Inače, učešće u ratovima van teritorije Kosova je krivično delo i svrstava se u akt terorizma, a zaprećena kazna je od tri do 15 godina zatvora.
Osim toga, Ankara je poslala sirijske militante, koji su ostali u Nagorno Karabahu nakon učešća u sukobu sa Jermenijom 2020. godine, da ratuju u Ukrajini na strani ukrajinske vojske, saopštio je izvor u sirijskoj opoziciji za Sputnjik.
- Turska je uputila više od 2.000 militanata iz Sirije u Nagorno Karabah radi učešća u borbenim dejstvima protiv Jermenije 2020. godine i većina tih militanata je ostala tamo po okončanju ratnih dejstava. Turska je deo militanata iz Sirije i drugih zemalja iz Karabaha uputila u Ukrajinu kako bi učestvovali u konfliktu na strani ukrajinske armije - navodi izvor.
Prema njegovim rečima, militanti koji su stigli u Ukrajini ušli su u legiju stranih boraca koju su formirale ukrajinske vlasti nakon početka ruske vojne operacije.
Ubijaju predsednike, a sad idu u Ukrajinu
Kolumbijski plaćenici, koje su obučavale SAD, učesnici su brojnih sukoba i ratova jer su jeftini. Smatra se da oni stoje iza ubistva predsednika Haitija, da su planirali isto u Boliviji, a oko 50 njih će se sada naći i u Ukrajini gde će se boriti protiv ruske vojske. El Espektador prenosi da su se bivši pripadnici Nacinalne armije odazvali pozivima ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
Podsetimo, haićanski predsednik Žovenel Moiz ubijen je 7. jula prošle godine u svojoj spavaćoj sobi, u Porto Prinsu. Utvrđeno je da ga je ubila banda stranih plaćenika, među kojima je bilo i 26 kolumbijskih državljana. Sumnja se da je grupa kolumbijskih plaćenika imala zadatak da prošlog oktobra ubije i sadašnjeg predsednika Bolivije Luisa Arsea.
Pobegli iz Legije stranaca
Nekoliko vojnika francuske Legije stranaca zadržano je u Parizu kada su pokušali da napuste zemlju i odu za Ukrajinu. Četrnaest legionara je uhapšeno u autobusu koji je kretao za Poljsku. Jedan broj njih je kod sebe imao određene materijale koji sugerišu na to da su želeli da se priključe ukrajinskim snagama. Njih devetorica su imala dozvolu da napuste Legiju, ali ne i teritoriju Francuske. Svi su predati komandujućem oficiru Legije stranaca. Vojska tek treba da utvrdi da li su želeli da se priključe sukobu ili su putovali u Poljsku da bi izvukli svoje porodice iz Ukrajine.
General Alan Larde, komandant Legije stranaca, kaže da među vojnicima ima i Ukrajinaca koje su uznemirila nedavna dešavanja. Navodno, oko 25 njih je dezertiralo kako bi se uključili u borbe protiv Rusa.
24sedam/AP Photo
U Legiji stranaca se nalazi 710 vojnika ukrajinskog i 450 ruskog porekla.
Francuska Legija stranaca je elitni korpus francuske vojske sastavljen od pešadije, konjice i borbenih pukova. Poznato je da regrutuju i strance koji pristaju, uz posebne ugovore, da služe u svim njihovim operacijama u zemlji ili inostranstvu.
Trenutno, korpus broji 9.000 vojnika iz 140 zemalja kojima komanduje francuska vojska na pet kontinenata. Oko 90 odsto legionara su stranci.
Kako je nastala francuska Legija stranaca?
Legija stranaca služi interesima Republike Francuske, svuda u svetu, a osnovao ju je kralj Luj Filip Orleanski 10. marta 1831. godine.
Prva misija bila je osvajanje Alžira. Ova misija, kao i jedinica, trajala je sve do 1835. godine, a kasnije je ponovo oformljena. Dana 30. aprila 1863. godine na plantažama u blizini meksičkog grada Puebla, tojica oficira i 62 legionara pružala su 24 časa otpor Meksikancima, kojih je bilo oko 2.000. Pet legionara se odlučilo na borbu do kraja, a jedina dva preživela legionara su potpisala kapitulaciju, pod uslovom da zadrže oružje i pobrinu se za mrtve. Od tada naziv ove bitke ponosno nosi svaka legionarska zastava, što simbolizuje borbu do poslednjeg čoveka. Taj dan se u Legiji slavi kao veliki praznik i samo tog dana su njena vrata otvorena za posetioce.
Legiji stranaca mogu da pristupe muškarci između 18 i 40 godina izuzetnih psihofizičkih sposobnosti. Dobrovoljci se temeljno kontrolišu i u Legiju ne može ući svako. Nakon obuke, dobrovoljac potpisuje ugovor na pet godina službe. Tokom prva četiri meseca obuke dobrovoljac ne sme da kontaktira sa prijateljima i rodbinom.
Profimedia
Svaki dobrovoljac dobija novi identitet, čime ga Legija štiti od spoljnih uticaja. U sklopu novog identiteta menjaju se ime i prezime, datum i mesto rođenja, imena roditelja.
Obučavaju se da prežive u svim mogućim i nemogućim situacijama, na primer, kako da prežive kad ostanu bez vode. Svako mora da prođe najmanje jedan specijalistički kurs koji traje tri nedelje i održava se u nekoliko centara širom Francuske. Ovu obuku sačinjavaju sledeći kursevi: postavljanje zamki i eksploziva, ručne tehnike borbe, metode borbi u gradskim područjima, veslanje, plivanje u moru bez prsluka sa borbenim rancem...
Ranjeni legionari automatski dobijaju francusko državljanstvo. Iako vojske legionara dolaze iz 138 različitih država, svi mogu postati građani Francuske. Naime, nakon časnog služenja barem tri godine, mogu predati zahtev za državljanstvo, a ako ih rane na ratištu, mogu dobiti državljanstvo preko odredbe nazvane "Francuz po prolivenoj krvi", što je francuska vlada počela da dozvoljava 1999. godine.
Veruje se da je početna plata 1.450 dolara, a prvih nekoliko godina nema povišica. A da je reč o maloj svoti dovoljno govori poređenje sa najnižom platom američkog vojnika, koja iznosi 1.546 dolara, a koja automatski prelazi na 1.733 dolara nakon šest meseci.
Jedini veliki bonus u Legiji mogu naći ljubitelji pića, jer uvek ima više nego dovoljno alkohola. Čak i u ratnim zonama, legionari piju u slobodno vreme, pa su poznati po tome što mogu popiti toliko da bi postideli i neke "poštene alkoholičare", preneo je Biznis insajder.
Tokom istorije se na francusku Legiju stranaca – i njihove borce – gledalo kao na potrošnu robu. Stranci koji su joj se pridruživali (i dalje to čine), prihvatali su mogućnost smrti u dalekoj zemlji u zamenu za novi život sa nekim smislom.
Međutim, besmisleno žrtvovanje s vremenom je postala svojevrsna vrlina koju nema potrebe ni pokušavati razumeti.
Najbolje je to objasnio stari legionar Vilijam Langeviše: “Vreme nije bitno. Mi smo zvezdana prašina. Nismo ništa. Da li ćete umrete s 15 ili 79 godina, za hiljadu godina to će biti potpuno nebitno.”
Od osnivanja, 1831. godine, Legija je postala utočište za sve s problematičnom prošlošću. Muškarci s policijskim dosijeima ili dezerteri iz drugih vojski mogli su da dođu i pridruže se Legiji, a da ih niko ništa ne pita.
Profimedia
Međutim, iako i dalje primaju dezertere i one optužene za manje prekršaje, više nikom nije tako lako da im se pridruži kao nekada. Prilikom regrutacije, muškarci moraju da prođu psihička, fizička i intelektualna testiranja, pre nego počnu sa ikakvim treningom.
Kasnije se proverava kolika je njihova motivacija, kako bi ispali oni koji nemaju volju da uspeju u vojsci. Iako danas nije obavezno da čovek beži od svoje istorije u trenutku kad odluči da se pridruži Legiji, svi novi legionari gube stari identitet i dobijaju novi, koji moraju da zadrže najmanje godinu dana tokom služenja vojske.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari