I biznis i diplomatija: Koje sve direktore je Tramp poveo sa sobom u Kinu i čemu se tamo nadaju?

Više od desetak poslovnih lidera Sjedinjenih Američkih Država pridružilo se predsedniku Donaldu Trampu u državnoj poseti Kini, gde sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom razgovara o pitanjima trgovine, tehnologije i veštačke inteligencije (AI).

Po dolasku u Peking u sredu, Tramp je predstavio grupu rekavši Siju da su svi oni "ugledni predstavnici američke poslovne zajednice" koji "poštuju i cene Kinu", prema kineskoj novinskoj agenciji Sinhua.

Grupa biznismena je rekla Siju da "veoma ceni kinesko tržište" i da se nada da će više poslovati u zemlji. Kineski predsednik je odgovorio pozdravljajući više "uzajamno korisne saradnje" i uverio ih da će američke kompanije "imati šire perspektive u Kini".

Poseta je usledila posle dugotrajnog trgovinskog rata koji je vođen između dve zemlje, nakon što su Trampove sveobuhvatne carine prošle godine pokrenule uzvratne takse koje su premašile 100 procenata. Dva lidera su razgovarala o produženju jednogodišnjeg primirja u vezi sa carinama i izvozom kineskih retkih zemnih metala, sporazuma postignutih tokom njihovog poslednjeg sastanka u Južnoj Koreji u oktobru prošle godine.

Dok je američki predsednik dočekan cvećem i zastavama na crvenom tepihu, izvršni direktori su hodali iza njega u nadi da će potpisati nove sporazume između najvećih svetskih ekonomija.

Ko je u Trampovoj delegaciji?

Tanjug/Go Nakamura/Pool Photo via AP

Delegacija se uglavnom sastoji od američkih rukovodilaca koji žele da reše probleme sa Pekingom.

Ilon Mask iz SpejsIks-a i Tesle, Tim Kuk iz Epla i Dejvid Solomon iz Goldman Saksa su među vodećim poslovnim rukovodiocima koji prate Trampa tokom njegove posete.

Mask, koji je takođe vlasnik platforme društvenih medija Iks, putovao je u Kinu sa Trampom uprkos tome što se prošle godine svađao sa njim. Milijarder je vodio Trampovo Ministarstvo za efikasnost vlade (DOGE) početkom 2025. godine pre nego što je kontroverzna agencija zatvorena u novembru.

Među ostalim velikim imenima su predsednik i izvršni direktor kompanije Blekrok Lari Fink, predsednica i izvršna direktorka kompanije Siti Džejn Frejzer, izvršni direktor i suosnivač kompanije Blekstoun Stiven Švarcman, i izvršni direktor i predsednik kompanije Boing Keli Ortberg.

Džensen Huang iz Nvidije bio je iznenađujući dodatak putovanju i u avion je ušao prilikom zaustavljanja na Aljasci.

 

 

Druge kompanije predstavljene tokom državne posete Pekingu su Meta, Kargil, Viza, Sisko, Kvalkom, Koherent, Mikron, GE Aerospejs, Ilumina i Masterkard.

Zašto je Tramp poveo izvršne direktore u Kinu?

Izvršni direktori koji su u poseti sa Trampom ukratko su razgovarali sa medijima nakon zvanične ceremonije dobrodošlice američkog predsednika u Velikoj sali naroda u Pekingu. Mask, izvršni direktor Tesle, rekao je novinarima da želi da postigne "mnogo dobrih stvari" dok je u Kini, dok je Huang, izvršni direktor Nvidije, rekao da je sastanak sa kineskim zvaničnicima prošao "odlično".

Mnogi imaju veliko interesovanje za bolje odnose sa Kinom.

Vodeće američke tehnološke kompanije u velikoj meri zavise od Kine za uvoz i izvoz, kao i za proizvodnu bazu. Kina, druga najveća svetska ekonomija, takođe kontroliše većinu globalnog rudarstva i prerade kritičnih retkih zemnih metala, koji su ključni za proizvodnju tehnologije od pametnih telefona do borbenih aviona.

U aprilu prošle godine Kina je ograničila izvoz sedam od 12 specifičnih retkih zemnih metala, a kasnije te godine je saopštila da planira da ograniči izvoz još pet. Ograničenja za drugu tranšu od pet su obustavljena u okviru primirja dogovorenog sa Trampom u oktobru.

Tanjug/Go Nakamura/Pool Photo via AP

Mask je u Kini u nadi da će kupiti opremu za proizvodnju solarnih panela u vrednosti od 2,9 milijardi dolara od kineskih dobavljača, objavio je Rojters u martu. Ovo će biti teško ako Kina takođe odluči da ograniči izvoz svojih najnaprednijih tehnologija u SAD.

Kina je takođe ključno tržište za Maskovu kompaniju za električna vozila, Teslu, i on trenutno traži odobrenje od kineskih regulatora za proširenje usvajanja Teslinog sistema pomoći za potpuno samostalnu vožnju. Tesla je 2018. godine postala prva strana automobilska kompanija kojoj je dozvoljeno da osnuje fabriku za proizvodnju automobila u Kini bez lokalnog partnera.

Tesla proizvodi veliki broj automobila svake godine u svojoj gigafabrici u Šangaju, koja je najveći globalni izvozni centar grupe. U prva četiri meseca 2026. godine Teslina fabrika u Šangaju prijavila je ukupnu prodaju od 292.876 vozila, što je povećanje od 26,7 procenata u poređenju sa istim periodom prethodne godine, pokazuju finansijski izveštaji.

Epl, na čelu sa odlazećim izvršnim direktorom Kukom, koji je najavio da će u septembru završiti svoj 15-godišnji mandat, takođe je u velikoj meri zavisan od proizvodnje u inostranstvu.

Epl prodaje više od 60 miliona ajfona u SAD svake godine, od čega se otprilike 80 odsto proizvodi u Kini, prema Rojtersu. Prošle godine, Tramp je uveo neke carine na uređaj i izvršio pritisak na Epl da umesto toga prebaci proizvodnju u SAD, ali je Kuk uspeo da minimizira naknade prebacivanjem proizvodnje ajfona namenjenih američkom tržištu u Indiju i obećavanjem 100 milijardi dolara drugih investicija u SAD.

Profimedia

Huang iz Nvidije je u Pekingu nadajući se da će orekinuti zastoj u prodaji kompanijskih čipova H200 u Kini.

Pre nego što su SAD početkom ove godine uvele ograničenja izvoza, navodeći bezbednosne probleme, Nvidija je kontrolisala oko 95 procenata kineskog tržišta naprednih čipova. Huang je ranije procenio da će tržište veštačke inteligencije u zemlji ove godine vredeti 50 milijardi dolara.

U januaru je Trampova administracija odobrila izvoz svojih čipova za veštačku inteligenciju H200 u Kinu, ali je postavila nove bezbednosne zahteve za prodaju proizvoda Nvidie toj zemlji.

Nova pravila koja je postavio Biro za industriju i bezbednost Ministarstva trgovine nalažu da Nvidia mora da osigura adekvatnu zalihu u SAD i da prođe pregled treće strane pre izvoza komponenti u Kinu.

Proizvođač aviona Boing takođe želi da posluje sa Kinom, usred tekućih razgovora o mogućoj prodaji velikih aviona. Blumberg je izvestio da Kina razmatra kupovinu oko 500 Boingovih aviona 737 Max, kao i oko 100 Boeingovih 787 Dreamliner i 777X.

Izvršni direktor proizvođača aviona, Ortberg, izrazio je uverenje da će sporazum Trampa i Sija "uključivati neke porudžbine aviona".

Šta Tramp želi da postigne njihovim dovođenjem u Kinu?

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein

Američki predsednik insistira na obavezi Kine da otvori svoju ekonomiju američkim firmama, dok pokušava da osvoji neke poene kod Silicijumske doline usred široko rasprostranjenih kritika zbog američko-izraelskog rata u Iranu, koji je pogoršao ekonomske uslove i podigao cene širom SAD.

On se takođe nada da će učvrstiti popularnost pred ključne srednjoročne izbore u SAD u novembru.

Nezavisni strateg za Kinu Endru Leung rekao je da prisustvo vodećih američkih izvršnih direktora "signalizira šta Tramp treba da ponese kući: pristup tržištu i investicione obaveze koje može da predstavi svojoj političkoj bazi, sa približavanjem srednjoročnih izbora i pritiskom na njegovu popularnost".

- Zauzvrat, Kina će insistirati na ublažavanju ili ukidanju carina, ukidanju sankcija kineskim entitetima, većem pristupu naprednim poluprovodnicima i otvaranju tržišta za kineske investicije u Sjedinjenim Američkim Državama - rekao je Leung za Al Džaziru.

- Ako to podrazumeva premeštanje proizvodnje dela električnih vozila na američko tlo, to bi moglo da stvori nova radna mesta i ekonomsku aktivnost i tamo - zaključio je on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi