Ovih devet toksičnih ponašanja čine se normalnim, a u suštini štete svima
Razmislite dobro o tome ko su ljudi koji vas okružuju, ali i sopstvenim navikama
Živimo u vremenima u kojima se razne vrste toksičnog ponašanja podržavaju i ohrabruju, a posebno su popularna zahvaljujući društvenim mreža, koje su retko u korelaciji s realnim životom.
Određeni ljudi i situacije u životu mogu naterati ljude da se loše osećaju u vezi sa samim sobom ili uzrokovati destruktivno ponašanje, čak i ako te stvari same po sebi nisu loše, ali način na koji se rade, i iz kojih razloga, mogu biti toksični.
Prepoznavanje toksičnih uticaja u životu i preduzimanje koraka za stvaranje granica ili života bez njih mogu s vremenom poboljšati nečije mentalno i fizičko zdravlje.
1. Biti „brutalno iskren“
Šta kažu: „Brutalno sam iskren.“
Šta to stvarno znači: „Nemam socijalnih veština i nije me briga hoće li moje reči povrediti ljude oko mene.“
Ljudi često pokušavaju bezobrazluk prikriti govoreći da su „samo iskreni“. Možete biti iskreni i imati takta, ali čini se da ti ljudi to ne praktikuju. Takt, diskrecija i veštine kritičkog razmišljanja osobine su kojima bi svi trebalo da teže. Takođe, ideja da netko izjavi nešto u stilu „kažem kako vidim“ često je samo prikrivanje mnogo ružnije motivacije za ponižavanjem i vređanjem drugih ljudi.
2. Idealizovanje mlađih godina
Iako su ranije godine života bitne za ljude – jer tada prolazimo procese poput odrastanja, učenja o životu, ali i uživamo slobodu bez pravih obveza i imamo dovoljno vremena za zabavu, puno je stvari u kasnijim godinama koje su isto ispunjavajuće, neke čak i više. Problem je u tome što društvo forsira ideju da život nikad neće biti zanimljiviji i potpuniji nego kad „smo mladi i slobodni“, a to je klasično toksično okruženje.
Život se očito nastavlja nakon tridesetih i četrdesetih, a „šokantno“, čak i posle toga. Razna istraživanja su pokazala da su ljudi u kasnijim razdobljima života ispunjeniji i srećniji nego u mladosti. A ljudi u dobi od 65 do 74 godine izjavili su da se zabavljaju više i bolje od svih drugih starosnih grupa.
Pexels
3 Biti prijatelj u smislu „sve ili ništa“
Naravno, svi žele imati tog prijatelja koji će za njih proći devet krugova pakla. Dobri prijatelji su uvek tu jedni za druge, zar ne? Ali danas neki ljudi očekuju od prijatelja da bez obzira na sve stoje uz njih, čak i ako su uradili nešto nemoralno ili jednostavno grozno, poput varanja partnera i sad očekuju da će ih prijatelji pokrivati znajući da to što rade nije u redu.
Takva prijateljstva omogućuju ljudima da se i dalje nemoralno i loše ponašaju. I nisu prava prijateljstva nego toksično ponašanje koje ima direktni uticaj na sve u njihovoj okolini.
4. Opsednutost vezama
Društvo i društveni mediji propagiraju vezu kao jedini oblik potvrde da je netko vredan. Svi vole romantične filmove, vole izlaziti na sastanke i slušaju slatke priče o ljudima koji su ludo zaljubljeni. Često se zbog toga samci osećaju loše jer nemaju svog ljubavnog partnera.
Ova opsesija promoviše ideju da je biti samac mana ili neuspeh – a nije.
Napokon, jedino s kim ste zaglavljeni do kraja života jeste vi sami.
5. Svi žele biti influenseri
Razne zvezde i blogeri često predstavljaju svoj život na najsavršeniji način, poput Instagram slika savršenih doručaka, savršene jutarnje rutine s decom ili odmora u nekoj egzotičnoj zemlji. Često imaju savršenu kosu i šminku, a gde god krenu, odeća im je tip-top. Imaju zanimljiv život, pun putovanja i sjajnih uspomena.
To je laž, i svi to znamo. Instagram nam pokazuje samo najlepše, većinom montirane trenutke. Ali bez obzira na to, podsvesno želimo imati ono što oni imaju i pokušavamo uklopiti svoj vlastiti način života u isti okvir.
Međutim, ne uspevamo, ali budimo iskreni, velika većina ljudi nije ni slavna ni poznata, a nema ni resurse koje imaju poznati glumci ili muzičari, a sve se završava frustracijom i tugom, kao i toksičnim ponašanjem prema drugima.
Unsplash
6. Guranje pozitivnog načina razmišljanja bez obzira na okolnosti
Iako je pozitivno razmišljanje dobro za čoveka, nažalost, život nije „samo dobra energija“ i nema koristi pretvarati se da jeste. Komentari poput „sreća je izbor“ obično su dobronamerni i simpatični, ali umesto toga, samo krive nekoga zbog toga što nije „odlučio“ da bude srećan, bez obzira na okolnosti.
Otrovna pozitivnost odbacuje autentična ljudska osećanja u korist vesele fasade. Ali te su nam emocije, iako neugodne, važne. One podstiču rast i ljude uče kako da se nose s teškim iskustvima. Problemi se ne mogu zamaskirati ili, još gore, čovek se ne može dugo praviti da ih nema, jer ga kad-tad stignu. Problemi se rešavaju.
7. Tvrdoglavost
Kaže se da tvrdoglavi ljudi više postižu u životu, ali istovremeno tvrdoglavost može postati ružna navika i toksično ponašanje. Ne popuštati kad je očito da je neko u krivu, i još svestan toga, jeste ružna navika zbog koje ljudi često ostaju sami.
Što se tiče odnosa, često gledamo filmove u kojima nepopustljivi (i neželjeni) udvarač na kraju dobija devojku zahvaljujući svojoj tvrdoglavosti i mi ga bodrimo. Ali u pravom životu, taj tip će pre završiti iza rešetaka (jer će ga smatrati uhodom) nego što će osvojiti curu koja ga ne doživljava.
8. Zavisnost o poslu
Živimo u svetu gde svaki trenutak treba da bude produktivan, ne ostavljajući ni trenutak za slobodno vreme. Vrednost je vezana za produktivnost i koliko novca zaposleni može zaraditi.
Čak i u sferama u kojima se ne zarađuje, poput fakulteta, studenti se često takmiče jedni s drugima ko će manje spavati, a više raditi. Pobednik je najbolji student. A ako samo ležite na kauču i ne radite ništa, smatraće vas lenima.
Danas je ideal biti neko ko je potpuno unesen u svoj posao i izvan toga nema život, a to je često obeleženo kao autodestruktivno ponašanje piše Bright Side.
Taj „najbolji student“ je zapravo „najumorniji“. A raditi više poslova samo kako biste sastavili kraj s krajem, često na štetu vremena provedenog s porodicom ili za sebe, nije nešto čime bi iko trebalo da se hvali.
Pixabay
9. Impulsivna kupovina
Impulsivna kupovina se često prikazuje kao nešto simpatično, neobuzdano, kao znak slobode. Ali kupovina bez obzira na finansijske mogućnosti dovodi ljude u minuse ili beskrajne rate, koje zapravo smanjuju zadovoljstvo životom i samim sobom jer su to stvari koje konstantno ubijaju raspoloženje, motivaciju i u suštini ljudsku sreću.
Takva kupovina sama po sebi nije problem. To je simptom dubljeg problema. Impulsivna kupovina često je prikrivanje osećaja teskobe i nesreće koji se ne rešavaju na odgovarajući način.
Ako osećate potrebu da se prepustite konzumerizmu kad se osećate nesrećno ili depresivno, to znači da nemate zdrav mehanizam za suočavanje s tim osećajima. I nijedna nova stvar to neće nadoknaditi.
možda će vas i ovo zanimati
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari