Vodio sam se u životu poznatom izrekom: „Bolje prvi u selu nego zadnji u gradu”

Ljubitelji košarke u Srbiji koji nisu čuli za braću Mlađan, dobro su ih zapamtili posle utakmice kvalifikacija za Evrobasket, na kojoj je naša selekcija izgubila od Švajcarske posle koša u poslednjoj sekundi. Ključne poene je postigao Dušan, a asistencija je bila Markovo delo.

Na ovaj način su momci sa švajcarskim pasošima koji vode poreklo iz Srbije zakomplikovali ekipi Igora Kokoškova putovanje ka EP, a svom timu doneli istorijsku šansu da se plasira na kontinentalno takmičenje. Obe reprezentacije će cilj pokušati da ostvare u poslednjem “prozoru” koji se ove nedelje igra u Gruziji. Pred odlučujuće okršaje sa Finskom i Srbijom, Dušan Mlađan (34) je za 24sedam pričao o susretu sa “orlovima”, igranju za Švajcarsku, klubovima u kojima je bio, velikoj karijeri oca Milana, prijateljstvu sa porodicom Luković…

– Nije bilo lako igrati protiv Srbije, ipak je to zemlja koja je oduvek mom bratu i meni u srcu. Iako sam kao klinac došao u Švajcarsku, tamo su mi babe, stričevi, familija, tako da se svake godine porodično vraćamo – počeo je priču za 24sedam Dušan Mlađan. – Sa sportske strane, taj trijumf nam je stvorio šansu da odemo na EP, na kome nije ova reprezentacija bila 66 godina. Imamo priliku da napravimo istorijski uspeh ako u petak budemo dobili Finsku sa više od pet razlike. Biće teško, ali mislim da su šanse 50-50, jer se igra na neutralnom terenu u Gruziji. Znamo da će doći u dobrom sastavu, da će igrati Salin i Koponen. Igrali smo već sa njima i znamo da možemo da se nosimo. 

🚨 THE BIGGEST SHOT IN @Swiss_Basket 🇨🇭 HISTORY 🚨

Dusan Mladjan wins it for Switzerland 🇨🇭 against Serbia 🇷🇸!#EuroBasket pic.twitter.com/4NJUH6Ak6d

— FIBA EuroBasket (@EuroBasket) November 28, 2020

Iz grupe E na EP 2022. godine plasiraće se sigurno Gruzija, kao jedan od domaćina, i uz nju još dve selekcije. Stanje na tabeli pred poslednji “prozor” je sledeće: Gruzija 4-0, Srbija 2-2, Finska 1-3, Švajcarska 1-3. Tu zlata vrednu pobedu je Mlađan doneo protiv Srbije, kada je postigao ukupno 16 poena.

– U tom trenutku stvarno ne razmišljaš protiv koje ekipe igraš. Dve utakmice pre toga smo igrali na jednu loptu, vodili 15 razlike protiv Finske i izgubili, a od Gruzije smo poraženi posle produžetka. Mislim da smo iz ta dva meča zaslužili bar jedan trijumf. U onom prethodnom “prozoru” niko nije očekivao da ćemo savladati Srbiju, tako da smo bili maltene otpisani, jer je Finska trebalo da dobije jedan meč i bilo bi gotovo. Međutim, izgubili su dve utakmice, sve se otvorilo, a nas je trijumf protiv “orlova” doveo do toga da zavisimo sami od sebe, a ne da čekamo druge rezultate. Imamo dobru selekciju, dugo smo na okupu. Košarka u Švajcarskoj svake godine pomalo napreduje. Na jednu pobedu smo od EP, bio bi to veliki uspeh za nas. Učinićemo sve da uspemo, ali će sve uraditi i Finci.

Ove nedelje Švajcarska će kvalifikacije zatvoriti utakmicama sa Finskom i Srbijom. Igrom slučaja Dušan bi trebalo u “balonu” u Gruziji da se sastane sa venčanim kumom – Markom Lukovićem, koji se nalazi na spisku selektora Igora Kokoškova.

– Mnogo mi je drago zbog Marka. Sazreo je kao igrač, kompletan je, zaslužio je ovo… Nije imao sreće tokom karijere, gde god je igrao dešavala se ili neka povreda, ili finansijski problemi kluba, ili nešto treće. Mislim da je sada u pravoj formi i srećan sam što je dobio poziv. Iza nas je jedna lepa porodična priča.

Mlađan je pojasnio kada je počelo druženje sa porodicom Luković. Za sve su “krivi” njegov otac Milan i Ljubisav Luković.

– Njihovo prijateljstvo vodi još iz IMT-a. Vodio ih je sa klupe Dragan Šakota, a igrali su još Srećko Jarić, Zoran Krečković… Uspeli su kao drugoligaška ekipa da stignu do finala Kupa i da pobede. Protiv Partizana u polufinalu, moj otac je dao 34 poena, a onda u finalnom duelu sa Olimpijom 25. Naši roditelji su postali veliki prijatelji, a kasnije i kumovi. Preneli su to na nas, tako da sam se svake godine kada sam dolazio u Beograd družio sa Urošem i Markom, koji je mene venčao. I danas prijateljstvo traje i mnogo sam ponosan, jer su divna porodica.

Pročitajte još

Kako Srbija može do Evropskog prvenstva?

Marko Luković za 24sedam: Poziv selektora je najveća nagrada koju sam dobio u karijeri

O velikoj karijeri oca ne bi bilo dovoljno ni nekoliko sati da ispriča šta ima.

– Igrao je za reprezentaciju, osvajao prvenstva i Kup Jugoslavije, bio je jedan od najboljih igrača osamdesetih godina. Nosio je dres IMT-a, OKK Beograda i bio član čuvene ekipe Zadra, sa kojom je 1986. godine osvojio prvenstvo pobedom u Zagrebu protiv Cibone, koja je imala Dražena Petrovića. Na kraju karijere zvali su ga da igra u Švajcarskoj. Tu smo došli porodično i ostali.

Očigledno je Milanova karijera uticala na dvojicu od trojice sinova da krenu tatinim stopama.

– Pri kraju karijere sam išao da ga gledam u Švajcarskoj, tad sam imao šest ili sedam godina. A starije utakmice sam imao priliku da vidim na VHS kasetama – protiv Jugoplastike, u kojoj su Kukoč, Rađa… Pa protiv Zvezde i Partizana. Preneo je na nas mnogo toga pozitivnog kad je košarka u pitanju, tako da sam i ja sa šest godina počeo da treniram.

Profesionalna Dušanova košarkaša priča takođe je najviše vezana za Švajcarsku.

– Sa 16 godina sam postao deo prvrog tima u Luganu. A za seniorsku reprezentaciju su me već zvali kad sam napunio 17 godina. I brat i ja smo bili u dresu Švajcarske i u mlađim kategorijama, a kad se jednom odlučiš, onda posle nema promene.

Posle tri sezone u Luganu, Mlađan se otisnuo put Italije (Udine, Ređo Kalabrija, Vareze, Montegranaro, Rozeto).

– Stekao sam iskustvo dok sam igrao u Prvoj i Drugoj ligi. Bilo je lepo, ali sam se posle nekoliko godina vratio u Lugano. Bio sam tu od 2009. do 2013. i onda otišao u Radnički iz Kragujevca. Trener je bio Miroslav Nikolić, igrali smo Jadransku ligu i Evrokup, stekao sam mnogo prijatelja i danas se čujem sa saigračima. Super mi je bilo što sam se vratio u Srbiju, sezona je bila uspešna, i pored finansijskih problema u klubu. Imao sam lep odnos sa Mutom, dobar je trener, posebno je tad pomogao reprezentativcima – Birčeviću, Kaliniću, Joviću. Znao je da izgradi samopouzdanje igraču, voleo je i da se šali. Ja sam se lepo sa njim snalazio.

Pročitajte još

“San mi je da zaigram i u Španiji, nisam još za bacanje”

Paunić za 24sedam o pobedama na terenu, ali i velikom životnom trijumfu van njega

Posle jednogodišnje epizode u Srbiji (2013-2014) Mlađan se vratio kući.

– Imao sam nekoliko ponuda i po Evropi, ali mi je najbolje bilo zbog porodice da dođem na sigurno. Igrao sam za Ženevu, pa za Friburg… Osvojio sam u tri različite ekipe šest puta prvenstvo Švajcarske – tri sa Luganom, dva sa Friburgom i jednom sa Ženevom. Postao sam i kapiten reprezentacije… Tu mi je i supruga išla u školu, pa počela da radi. Ona isto vuče korene iz Srbije. Dobili smo kasnije tri sina, tako da je moja baza definitivno u Švajcarskoj. Ispalo je da sam se u životu ili karijeri vodio onom poznatom izrekom: “Bolje prvi u selu nego zadnji u gradu”.

Trenutno je Dušan član švajcarskog Masanja.

– Nije ovde ne znam kakav nivo košarke, ali svake sezone su tri-četiri tima sasvim solidna. Izađe po neki mladi igrač. Švajcarska u NBA ligi ima Klinta Kapelu u Atlanti, Patrik Sefološe je takođe igrao u SAD, Greg Bruner se takmičio u Evroligi… Svake godine je košarka u usponu. A kad je život u pitanju, u ovom italijanskom regionu gde sam ja, ima mnogo naših ljudi. Zemlja je sređena, ali i zahtevna i disciplinovana. Mi smo se ovde školovali, lepo smo se snašli, u sportu smo, ljudi nas poštuju – zaključio je u razgovoru za 24 sedam Dušan Mlađan.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi