Novače, da li si ljut na Amerikance? Đoković odgovorio kratko i jasno, pa pričao o bolnoj i surovoj istini

Nije Novak Đoković dve godine igrao na US Openu, a i u godinama pre toga ima loša sećanja. U pandemijskoj 2020. je nepravedno eliminisan zato što je sudiju slučajno pogodio lopticom.

Posle toga je izgubio od Danila Medvedeva u finalu. I onda mu američke vlasti nisu dozvolile da uđe u zemlju iako nije vakcinisan, a i sa tom odlukom su razvlačili do poslednjeg časa, iako se svet uveliko vratio u normalu.

I to nije sve – čak u martu mu nije odobrena viza iz istog razloga, iako korona odavno nije bila deo svakodnevnog života. Sve to je dovelo do treme i blage nervoze kod Novaka, što je i sam priznao na konferenciji za novinare pred početak US Opena.

- Jako sam nervozan, kao i svi. Ljudi misle da nemam nikakav stres ili napetost, a u stvari, naprotiv, imam ih dosta. Izlazim na kraj sa tim, upravljam stresom. Svako ima svoj način za upravljanje tim. Imao sam fizičke poteškoće u finalu Sinsinatija, Karlos je igrao sjajno. Napravili smo finale za pamćenje, bilo je uzbudljivo i sigurno je među tri najteža meča u karijeri. Zato sam i pao na teren nakon meča, osećao sam se kao da sam osvojio grend slem. Osećao sam se iscrpljeno nekoliko dana nakon toga i nisam igrao tenis. Zbog takvih mečeva guram sebe svakodnevno. Još uvek imam snage i sa 36 godina osećam želju da se takmičim. Ali, takve situacije u kojima se naprežeš i u kojima se teraš do krajnjih granica, to su stvari u kojima najviše rasteš. Imam mentalitet da ne prihvatam poraz, moram da se borim, da nadmudrim protivnika, ali se boriš i sa sobom i svojim demonima, sumnjom, samopouzdanjem...

Kakav je osećaj, šta si prvo pomislio kada si se vratio?

- Prvo osećanje koje osećam je uzbuđenje. Igranje na ovom velikom stadionu, noću na "Artur Ešu" je izuzetno. Igrati pred najglasnijim navijačima u tenisu je neverovatno. Nisam igrao dve godine, izgubio sam u finalu, ali i dalje u sebi nosim osećaj iz tog finala, tu podršku i emocije koje su mi navijači dali.

Đoković je priznao i gorku istinu – svaki sledeći grend slem može biti poslednji…

- Grend slemovi su mi u ovom trenutku glavni cilj u karijeri trenutno. Želim da pružam najbolje partije na grend slemovima. Ne znam koliko mi ih je još ostalo. U sebi znam da nastavljam, ali znam da su stvari drugačije kada imaš 36 godina i da moram da imam više zahvalnosti. Moram prema svakom grend slemu da se odnosim kao da je poslednji. Svaki gledam kao da je prilika da uđem u istoriju. Ne znam da li se nešto menja što nisam igrao dve godine, ali očekivanja da osvojim titulu su uvek ista.

Da li žališ zbog nečega, ima li ogorčenja zbog toga što ti nije dozvoljen ulazak?

- Nije bilo besa. Prošle godine tokom US Opena sam osećao da je šteta što nisam tu, bio sam tužan. Ali, ova godina je ova godina, ne razmišljam šta se desilo prošle godine. Koncentrisan sam na ovogodišnji turnir.

Njujork je Njujork…

- Zabavno mi je, ovaj grad ti daje mnogo energije. Trudim se da uživam. Bio je sjajan događaj na Tajms skveru. Igrao sam tenis sa decom iz lokalnog kluba. Toliko toga ima da se vidi i radi, a treba to balansirati sa obavezama ovde, pripreme i odmor. Nije se mnogo promenilo od kada sam bio poslednji put.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi