"Pomislim na Partizan i odmah mi bude toplo oko srca"

Minimalna je verovatnoća ukoliko zavrtite globus i ubodete prstom određene destinacije, da će one biti toliko neobične kao što su zemlje koje je Aleksandar Mitrović (30) birao tokom karijere. Nekadašnji košarkaš Partizana, koji je bio u rosteru 2010. godine na čuvenom fajnal-foru Evrolige u Parizu, ove sezone igra za Al Itihad u Bahreinu, a prethodno je imao epizode u Iraku, Kataru, Saudijskoj Arabiji…

Igrač koji je svim ljubiteljima crno-belih boja ostao u sećanju po nadimku “Aljoša” u razgovoru za 24sedam prisetio se najvećeg uspeha, pokušao je da objasni zašto nije ostvario karijeru kakvu su mu predviđali, a na samom početku se osvrnuo na neobičan izbor klubova.

– Imam agenta koji je Jordanac i on me zastupa na Bliskom istoku. Ja sam tu napravio dobru i lepu priču i onda me ljudi odavde zovu da dođem da igram za njih i da im pomognem. Ovde se osećam skroz dobro – poručio je iz Bahreina Mitrović. – Ekipom sam relativno zadovoljan, mislim da možemo bolje, a što se mene lično tiče igrao sam na visokom nivou te prve utakmice i nadam se da ću nastaviti tako. 

Pročitajte još

Tepić za 24sedam: Sa Duletom mogu opušteno da pričam o svemu

Njegova dela srpski šampioni obožavaju

I same brojke pokazuju koliko je pojačanje za ekipu igrač koji stiže iz Srbije. U prvom kolu je postigao 21 poen, u drugom 42, trećem 35…

– Prija mi, dobro igram, trener je podesio igru prema meni, tako da mislim da mu na najbolji mogući način vraćam na terenu. U ligi generalno u svakoj ekipi ima po jedan stranac, ima dobrih. Uglavnom su to visoki igrači, jer su domaći niži.

Da su Aleksandru pre deset godina rekli da će ovako izgledati njegov košarkaški put, ne bi verovao.

– Nisam mogao da zamislim da će sve biti kako se desilo. Posebno zbog činjenice da sam imao veoma dobar start profesionalne karijere. Radio sam sa vrhunskih trenerima, koji su me dobro školovali, ponašao sam se lepo, igrao sam dobro… Međutim, stvari nisu krenule u smeru u kom sam očekivao. Ali svakako sam srećan i zadovoljan i ovim što imam danas, jer uživam u košarci.

Razloge zbog kojih talentovani igrač nije napravio veliku karijeru nije lako definisati.

– Ima stvari koje su bile do mene, a bilo je malo više toga što nije bilo u mojoj moći. Ali ne treba pričati o tome. Bavim se sportom koji volim i ja sam zbog toga srećan. Nadam se da ću imati još nekoliko godina karijere i da ću uživati i u tom periodu. Sad da se vratim unazad promenio bih možda jednu ili dve odluke, ali to samo znam sa sadašnjim iskustvom. U tom momentu sam radio najbolje što sam znao…

Bez obzira na sve što se dešavalo kasnije, u Aleksandrovom srcu je zauvek ostalo posebno mesto u srcu rezervisano za Partizan.

– Kad god pomislim na taj klub, odmah mi bude toplo oko srca, jer je to predivan period moje karijere. A prva asocijacija na taj period mi je izlazak iz tunela na svakoj utakmici, kada ispunjena dvorana “zagrmi”. Moj grad, moj klub, sjajni navijači… Podržavaju te, prepoznaju po gradu i sa poštovanjem se obraćaju. I deset godina kasnije imam pozitivnu komunikaciju sa svim ljudima, iako sam u rosteru bio 10. ili 11. igrač. Prelepo je što se crno-bele pristalice sećaju svega toga.

Pročitajte još

Radonjić za 24sedam: Partizan mi je dao sve, uvek se rado vraćam

Mitrović je iz Mega Vizure stigao u Partizan 2009. godine. Prvu sezonu je odigrao u Humskoj i ona je krunisana sa tri trofeja i F4 Evrolige. Tokom sledeće takmičarske godine bio je na pozajmicama u ekipama Budućnosti i Mege, posle čega je obukao dres valjevskog Metalca.

– Ta prva godina je bila bukvalno kao iz snova. Počela je NBA turnejom, posle sam dobio šansu da igram i u Evroligi. Osvojili smo ABA ligu zahvaljujući Kecmanovoj trojci, pa onda fajnal-for u Parizu… Bane Đekić i ja smo skupili nekoliko minuta samo. Ja sam ušao sekund u polufinalu, pa onda minut i nešto na meču za treće mesto. I sekund na fajnal-foru je nešto što treba doživeti. 

Već sa 20 godina Aleksandar je ostvario najveće želje.

– Jedino što sam tada mogao da zamislim jeste da i naredne godine izborimo završni turnir Evrolige i da tada uradimo ono što nismo uspeli godinu ranije. Ali neke stvari su se tada već odigrale drugačije.

I danas ga priča o toj ekipi iz Humske ne ostavlja ravnodušnim. Tokom sezone 2009-2010 skupio je dragoceno iskustvo.

– Najviše sam tada učio i upijao od Rašića, Kecmana i Božića. Mogu da kažem da mi je sve to koristilo i na ovom nekom drugom nivou na kome igram. Većina nas je ostala u kontaktu i sada, nemamo mnogo vremena da se viđamo, ali komuniciramo. Sa Duškom Vujoševićem se čujem za rođendane, čestitamo uvek međusobno. Pratim šta i kako radi. On je meni mnogo pružio i biću mu zahvalan zauvek. Da je ostao još koju godinu duže u Partizanu, možda bi i moja karijera otišla u drugom smeru…

Posle nekoliko manje uspešnih sezona, Aleksandar je jednu sasvim drugačiju priču počeo 2017. godine.

– U januaru sam potpisao za Mladost iz Zemuna na otvoreni ugovor. Stigao mi je brzo poziv iz Katara i tada sam prvi put došao u dodir sa arapskim svetom. Pomislio sam da bih mogao da probam i ispalo je interesantno. Shvatio sam da mogu tamo da se pronađem i da igram lepo. Život generalno jeste specifičan u tim svim mestima kasnije gde sam bio, to su islamske zemlje. Neke su liberalnije, neke manje liberalne, ali meni nije bilo potrebno mnogo vremena da se naviknem. Bio sam okružen sjajnim ljudima, lako sam se uklapao sa domaćima, a kao po pravilu uvek se dešava da negde nađeš i Srbe.

Najčudnije situacija u kojoj se našao tokom boravka na Bliskom istoku jeste kada ga je nadzornik zgrade u Iraku prijavio kao “opasnog Amerikanca”, pa su u pola noći vojnici sa puškama došli po njega na vrata.

– To je sigurno nešto što nikad nisam mogao da zamislim da će mi se desiti. Da me privode i da sumnjaju da sam iz SAD. Nije bilo prijatno, malo sam se uplašio. Sada s ove distance je to baš smešno, ali tada nije bilo uopšte. U drugoj sam zemlji, ne mogu sa svima da se sporazumem, baš je bilo nezgodno. Tek kad su zvali moje iz kluba i trenera, onda su me posle nekoliko sati pustili. Eto i to sam prošao, živ sam pa sad mogu da prepričavam. 

Sporazumevanje u ovom području često može da bude problematično.

– Nekad je jezik velika prepreka i onda dolazi do pantomime. U Iraku sam imao trenera koji nije znao engleski, pa smo nas dvojica pričali na ruskom. Ja sam znao iz serija, filmova, knjiga i onda smo tako uspeli nekako da se razumemo. Svi pričaju arapski, samo imaju različiti dijalekti. Ja mogu da ga razumem ali teže govorim. Znam one bazične reči kao na primer brojeve, danas, sutra, hoću, neću, može, ne može… Težak je jezik i specifičan.

Posle Katara, Gruzije, Iraka, Saudijske Arabije, Aleksandar je ove godine stigao da se oproba i u ABA 2 ligi. Odigrao je prvi “balon” za ekipu Borca iz Banja Luke.

– Bilo je interesantno, prvi put sam bio deo nečega takvog. Kad sam bio mali igrao sam EP za mlade, kadete, juniore – i tada je bilo mnogo ekipa na jednom mestu, ali je moglo normalno da se izlazi. Ovo je sada bilo malo drugačije – zatvorenije, ali ljudi sa Zlatibora su to super organizovali.

S obzirom na to kakav je tok do sada imala njegova karijera, sada uopšte ne može da zna koji ga sledeći korak čeka…

– Ne mogu da planiram ništa jer se moj put pokazao kao nepredvidljiv. Najveće bogatstvo moje karijere je baš to što sam uspeo da upoznam različite kulture, što se verovatno ne bi desilo da nisam igrao.  Svakako mislim da ću i dalje biti na Bliskom istoku. A kad završim, neću tamo živeti, jer je ipak najlepše kod nas u Srbiji – zaključio je Mitrović.

OD MEGE DO BAHREINA

Spisak klubova koje je tokom profesionalne karijere promenio Mitrović je podugačak: Mega Vizura, Partizan, Budućnost, Metalac, Peristeri, Vršac, Zlatorog, Rabotnički, Plovdiv, Mladost Zemun, Al Ahli Doha, Dinamo Tbilisi, Al Džavija, Abha, Borac, Al Itihad Bahrein.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi