"Oduvek je voleo konje i igrice, jeste bio debeljuca, ali znao sam da će uspeti"

Granice za Nikolu Jokića (25) ne postoje. Srpski košarkaš iz dana u dan niže sve bolje brojke, ali uporno ostavlja lični učinak u drugom planu, jer mu je timski uspeh uvek najvažniji. U nedelju je odigrao meč za pamćenje. Denver je srušio Jutu, a on je izjednačio lični poenterski rekord od 47 poena. Posle toga je drugi put uzastopno proglašen za igrača nedelje Zapadne konferencije.

Svako ko je u nekom trenutku u prošlosti delio sa njim teren, sada može da bude ponosan. Baš tako se danas oseća Miroslav Pašajlić (25). Plejmejker Dinamika je zajedno sa Jokićem igrao za juniorsku ekipu Vojvodine i bio je svedok prvog “velikog” meča sadašnje NBA zvezde. Novosadski tim je poražen u prvom kolu od Partizana – 80:75, a Nikola je ostvario neverovatnih 50 indeksnih poena. Najbolje ga je ispratio upravo Pašajlić.

– Dobro se sećam te utakmice, mi smo igrali sa godinu dana starijim igračima, jer je prvenstvo bilo za 1994. i mlađe – priča za 24sedam Pašajlić. – To je bukvalno bila prva njegova ozbiljnija utakmica, jer je tek počela juniorska liga. Došao je stvarno kao debeljuca, niko nije znao šta može od njega da očekuje. A on upiše indeks 50 i oduševi sve ljude. Sledeće kolo smo igrali protiv Vršca, koji je isto imao prejaku ekipu. Tad je imao 49, pa smo se šalili sa njim da je pao u formi. 

Miroslav je pojasnio šta je u tim godinama Nikola radio na terenima širom Srbije.

– Nije se promenio uopšte od tada. Fizički naravno jeste napredovao, ali je uvek igrao tako sa lakoćom, bacao neke lude pasove iza glave. Nije bio dugo sa nama, posle tri ili četiri meseca ga je Miško Ražnatović odveo u Megu. Odigrao je deset utakmica za nas, pa je u nastavku prvenstva bio u Megi. Ljudi koji se manje razumeju u košarku su mu govorili da neće moći da igra košarku s obzirom na to da ima višak kilograma. Ja sam verovao da će uspeti, jer je imao neki šlif, razumeo je košarku, igrao je bez trčanja, a bio je dominantan.

Veći deo tadašnjeg juniorskog sastava Vojvodine nije nastavio da pliva u profesionalnim vodama, ali će zauvek moći da se pohvale da su sa nekim poput Jokića igrali. Verovatno nikome od njih ne promiču izdanja u Denveru…

– Pratim kad god mogu i sada njegove partije. Nismo ostali u redovnom kontaktu, ali s vremena na vreme kada dođe u Srbiju čuje se sa nekoliko momaka iz te generacije. Kad sam ga sreo isto je bio najnormalniji, isti čovek kao onaj što je bio pre odlaska u NBA. Uvek su ga zanimali konji i igrice, to su mu bile najveće ljubavi. Sazreo je, ali je na neki način i ostao dete. Slava i novac ga ni malo nisu promenili. Svi koji su tada igrali sa nama, verujem da i danas prepričavaju da su bili u istoj ekipi sa Jokićem. 

Nikola je košarkaški razvoj nastavio u Megi, a Miroslav je zaigrao u prvom timu Vojvodine. Posle je obukao dres Slobode iz Užica, Igokee, Bosne, Vršca, Heliosa, Balkana, Dinamika, Metalca…

– Od svih klubova kao dve najlepše sredine za mene izdvojio bih Helios i Dinamik. U Sloveniji imaš mnogo veći mir ako se baviš košarkom nego što je to kod nas. U Srbiji je sve pitanje života i smrti, pa ako se izgubi je smak sveta. A kod Slovenaca nije baš tako, manji je pritisak, nema turbulancija ogromnih. 

Ove sezone Pašajlić je nosio opremu Metalca iz Valjeva, a onda se nedavno vratio na Dorćol.

– Upravo momak koji je igrao u ovoj juniorskoj ekipi sa Jokićem – Marko Branković me pozvao da odigram sa njim turnir “tri na tri” jer tada nisam imao klub. Svidelo mi se baš… Posle sam otišao u Metalac i napravio dogovor sa trenerom Vladom Đokićem da me pusti na sledeći turnir, jer smo napravili dobar rezultat na prethodnom, bili smo drugi na svetu. Kad sam se vratio, pozvao me trener iz Dinamika i ja sam prihvatio ponudu. Njima se povredio mladi plejmejker Turčin Mert Akaj, pa su želeli da dođem da pomognem mlađim momcima da opstanemo u ligi. Znao sam neke igrače od prošle godine, ima zanimljivih talenata, tako da na meni je da ih razigram. Voleo bih da naprave uspešne karijere.

Dinamik trenutno u KLS ima skor od devet pobeda i deset poraza na šestoj poziciji.

Pročitajte još

Miličić za 24sedam: Dajte Jokiću ugovor na 500.000.000 dolara!

– Mislim da je liga ove godine po imenima jača nego ranije, jer je cela situacija sa pandemijom uticala da neki igrači ostanu i igraju na otvorene ugovore, dok ne nađu angažmane u inostranstvu. Ove godine takmičenje nije skroz fer, jer neke ekipe ostanu bez igrača, pa izgube utakmice koje bi u punom sastavu dobile. Tako da je potrebno da imaš sreće sa virusom.

Pašajlić bi mogao uskoro da se nađe na životnoj prekretnici. Levo će biti skretanje za košarku, a desno za basket “tri na tri”.

– Možda se budem prebacio na taj sport, još se tražim tu i razmišljam šta ću. Trenutno mi je najbitnije da pomognem Dinamiku da pobeđuje, ali svakako da me baš privlači “tri na tri”. Igrači sami sve odlučuju, nema trenera, dinamičnije je… Sve je više popularan, jer je postao olimpijski sport. Može da se proputuje ceo svet, jer su turniri na nekim neobičnim destinacijama, koje inače možda ne bi čovek obišao. Svakako je najbitnije da imaš dobru ekipu i atmosferu – zaključio je Miroslav Pašajlić u razgovoru za 24sedam.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi