Niš živi za četiri dana košarke, a onda smo u mulju! Tubić pokušao da se seti koga je niški sport dao nakon Stefana Jovića!

Niš, iako prema nekim podelama važi za nekošarkaški grad, živi za taj sport četiri dana godišnje. Tokom Kupa Radivoja Koraća, ovaj grad na jugu Srbije, godinama unazad, pokazuje da je odličan domaćin, ali Nišlije već izvesno vreme navijaju “samo” za dobru košarku, tim koji predstavlja njihov grad, ili igrač, odavno nije izašao na parket Čaira.

Konstantin ne igra u KLS-u, nema ga čak ni u ligi ispod, već se nadmeću u B ligi Srbije, daleko ispod nivoa kome pripadaju, kako istorijom, tako i statusom koji jedan klub iz Niša treba da poseduje. Zašto je loša situacija sa košarkom u Nišu, za 24sedam, govorio je trener ovog kluba, Milan Tubić.

- Niš voli košarku, iako u mnogim pričama važi za nekošarkaški grad i ja ne znam koji je razlog. Imam svoje mišljenje, a razlog su uvek ljudi. Možemo da pričamo šta god hoćemo, ali razlog su uvek ljudi. Ovde se prosto, ta četiri dana živi za košarku i meni više bude krivo i lično teško jer imaš četiri dana vrhunsku košarku, a onda ostatak godine, imaš na svom nivou, gde je to jedno mučenje, generalno što se tiče sporta u Nišu. Tokom Kupa bude teško, jer mi volimo da ispoštujemo svakoga u Nišu. I koga poznaješ i koga ne, plus naše obaveze oko klubova, i onda je u tom smislu teško, a ovako u emotivnom i smislu što se tiče volje i želje, ja bih bio srećan kad bi taj Kup trajao duže, imam utisak da se samo za Kup takmičenje klubovi zbliže i ujedine. Mi treneri smo domaćini klubovima, pa deca izlaze na centar, što je jako lepo i kad se shvati da svi možemo zajedno, onda će biti bolje svima – počeo je priču Tubić, pa dodao:

24sedam/Katarina Mihajlović

 

- Niš ima sve predispozicije da bude košarkaški grad, mislim da je to demagogija da je neki grad fudbalski, recimo Radnički postoji toliko godina i jedne je igrao taj Kup UEFA i kao Radnički ima Kup UEFA, a gde su posle toga bili, ali dobro… Taj sport je bitan za socijalizaciju devojčica i dečaka pored škole, ali ovde generalno fali sistem. Samo se gleda trenutno, u nekom trenutku ovde nisu bile bitne mlađe kategorije, mi godinama igramo te neke Jedinstvene lige i često budemo poslednji u toj ligi, ali ne razumeju ljudi da ti nisi poslednji nego si prvi od jedno 3000 klubova u Srbiji. Ja sam se borio sa tim osam, devet godina i ove godine vodim juniore u toj ligi koja je vrlo zahtevna, iz nje su izašli Pera Kovačević, Mušikić, Uskoković, Stepanović… Treba napraviti bazu na nivou grada iz svih klubova i dobićeš onda dva juniora koja možeš da prebaciš u seniorski tim, pa za nekoliko godina ćeš imati deset igrača koji su izašli iz Niša. Mislim da bi morao da bude interes i države da Niš to treba da ima, pa da onda grad želi da taj klub bude kako treba, u Nišu je problem i sujeta, svi misle da znaju, a niko nije pokazao da ume. Sad pričamo priču o novom Konstantinu, predsednik kluba je čovek koji je došao da pomogne, vratio neke dugove i sad nam je ideja da od mlađih kategorija pravimo strukturu, e sad hoće i grad da se pravi neka unija klubova, da se zna ko je vodeći klub, koji je prateći, da to vodi gore ka Konstantinu.

U najpoznatijem niškom klubu, godinama nešto ne štima, to potvrđuje i Tubić. Kako kaže, problem je struka.

- Poslednji put kad je Konstantin bio na Kupu, mislim da je bilo negde od 2012. do 2015. godine, kad je bio pokojni Boško Đokić, pa je nasledio Marko Cvetković. Tada je bilo osam, devet igrača iz generacije 1990. u Nišu i oni su držali. E sad, mi imamo mlađe kategorije, ali i probleme, a problem je struka. Ono što kažem, mali broj posvećenih trenera, koji žele da se odriču priče, mali broj trenera koji su spremni da rade neki put za džabe, zarad nekog šireg smisla, nije bukvalno za džabe, ali da malo daš sebe da bi se vratilo kasnije. U Nišu svi znaju šta ne valja, a niko ne zna kako treba. Potrebno je da sakupimo tu decu na jednom mestu, i trenere, što da ne, ali nažalost potrebna su i finansijska sredstva. Ako ove godine uđemo u B ligu, što se nadamo i želimo, da ne kažem moramo, sa sredstvima koja su obećana u gradu, sa obećanjem da će moći mlađe kategorije da se reorganizuju u smislu da ne plaćaju članarinu i da će moći da treniraju adekvatno, da imaju uslova za rad, mislim da Konstantin za tri, četiri godine, i pre, može da bude u KLS-u.

Situacija u drugim klubovima

Konstantin je u Nišu, kroz istoriju slovio za glavni klub, međutim, sa padom Konstantina, ni ostalima ne cvetaju ruže, a kako Tubić ističe, u drugim gradovima u Srbiji postoji razlika u uslovima koji su omogućeni ekipama.

- Ja čak mislim da se na drugim mestima i ne radi baš toliko bolje, ali imaju bolje uslove. Evo, moji juniori, trenutno smo poslednji na tabeli, imamo 15 poraza, a nikad bolje nismo igrali. Imamo perspektivne igrače, koji su priključeni prvom timu, ali fali da nešto klikne. Ali to je razvojna liga i bitno je da se oni razvijaju, znamo ko je u prvom timu, uvek trojica, četvorica treniraju. Mi recimo treniramo četiri puta nedeljno, a juniori Zvezde deset puta. Ja ću dati nekog igrača za naš prvi tim, a iz Zvezde niko neće igrati Evroligu sa Zvezdom. Drugi problem je zainteresovanost dece da ozbiljno rade. Ovde u Nišu imaš primera gde imaš dobre igrače i kad ih kontaktiraš – a kako to, treba da se trenira. Oni sa svojim trenerima piju kafu, voze bajs, idu u kladionicu, ja to ne radim. Ovde je problem stvaranje, nema se strpljenja, žurimo, a ne znao gde, generalno za srpsku košarku. Šta je potrebno za KLS ligu, koja ne donosi ništa, krajnjem plasmanu, šta je potrebno da imaju dva, tri stranca. U redu, prvi idu u ABA 2, ali kad ćeš da razvijaš mlade igrače. Da li su Spartak, Metalac, Vojvodina, slabiji od Cibone i Zadra… - pita se trener Konstantina.

Kako ističe, u radu sa mlađim kategorijama veliku ulogu imaju i roditelji, ali i prave dosta problema u saradnji.

 

 

- S jedne strane ti roditelji su ti koji dosta toga finansiraju, negde plaćaju put, negde dresove, negde članarinu, a negde sve to, ali su sa druge strane veliki problem, i mislim da to nije veliki problem samo kod mene, nego da i u velikim klubovima ima toga, “Što igra taj, a ne ovaj”, to je prosto tako. A za razvoj igrača je neminovnost da postoji trougao - igrač – trener - roditelj, da se zajednički radi na cilju, da se taj igrač razvije kako treba. Igrač se pamti, rezultat se zaboravlja, ne pričam o velikim klubovima, njih imamo dva, tri, a klubova imamo oko 5000 i oni moraju da žive, oni izbacuju igrače. Ne mogu veliki klubovi bez malih – smatra Tubić, pa dodaje:

- Veliki klubovi, mogu da uzmu bilo koje dete iz Srbije, bez problema, ponudiće mu bolje uslove, klopu, smeštaj, sve, a ti dođeš i kažeš ne može, ali nemaš način da ga zadržiš. Pravilnikom KSS-a je tako načinjeno, osim ako ne potpisuješ stipendijske ugovore. Ali da li sad i koliku stipendiju možeš da ponudiš, daš mu 50 evra, za patike i dođe Zvezda, kaže imaš 400 evra i to je to, ekstra. Ode tamo, godinu dana, nema ga nigde i posle vrati se i moli da igra. Nažalost i tu je problem organizacijske prirode. Što ranije odu u veći klub, ranije izgore. U nekim stvarima si nemoćan. Nestrpljenje, glava… Da imaš jak sistem, to znači jak klub, da bi imao jak klub, mora grad da stane iza njega, a da bi grad stao iza njega, mora da stane država iz tog grada, sve je povezano. Mora da želi Srbija da Niš ima jak klub. Kao što sad želi da ima Vojvodinu.

Pripadnost

U Srbiji se sport deli na Zvezdu i Partizan, pa klubovi iz lokalnih sredina i nemaju naročito brojne navijače, naročito kada su susreti sa večitima.

- Veliki problem, to je problem sistema i ja sam uvek u priči i naređujem da se dođe na utakmicu, pa da im idol bude neki Gudžić koji je kapiten, nebitna su imena, pa da žele da igraju za Konstantin. Ja roditeljima kažem, meni je cilj da prvo završe školu i da do 19. godine ne mrdaju odavde, a svi se izgube od 19. do 22. a niko nije svestan da dobar igrač može da proigra od 22. i da to nije kasno, a svi bi hteli da čim završe juniore da igraju odmah, pa niste svi Luka Dončić i pitanje je kad će da se pojavi sledeći koji može da igra. U Srbiji je sport odlika društva. Kad shvatimo, da nam sport bude bolji, tad će i sve da nam bude bolje – kazao je Tubić i istakao da mladi igrači mogu da se ugledaju na Petra Božića, legendarnog kapitena Partizana, koji je sinonim za pripadnost.

Reorganizacija Konstantina i stanje niške košarke

- Mi kao klub pokušavamo upravo to, da nekim novim snagama, neka nova krv, sistematizuje klub i da sve to ide ka prvom timu. Da polako podižemo piramidu i da pravimo jak Konstantin. Mnogi su mislili da će padom Konstantina, a jeste pad realno, da će drugi biti bolji, a ne shvataju da ne mogu da budu bolji u Nišu bez dobrog Konstantina, on mora biti otvoren i prema drugim klubovima. Nišku košarku bih definisao kao puno priče, malo stručnog rada. Većina se bavi samo kvantitetom, a niko kvalitetom. Mnogi nisu pošteni prema sportu, pa im igra ne vraća. Mnogima je košarka posao, kao neka ljubav, a mislim da mora da bude strast, deo života. Glupo je da bude život, jer nije život samo košarka, ali deo života. Ovde mnogi košarku ne vole, ali je dobro iskorišćavaju – istakao je niški trener.

24sedam/Katarina Mihajlović

 

- Niška košarka trenutno je došla u situaciju da pokušavamo da se odbacimo od dna i krenemo gore. Mislim da je prošlogodišnjim ispadanja Konstantina, najviše iz razloga korone, ali koji god da je, mi smo ispali i svi smo se zatekli u istom mulju i onda smo ukapirali da nije dobro za sve ili se makar nadamo da smo ukapirali. Sad je trenutno košarkaški mulj, bez uvrede. Pokušavamo da sa novim Konstantinom, sa novom reorganizacijom i ljudima i novom strukturom na nivou celog grada, sa svim klubovima, da prvo izađemo na košarkaški asfalt, pa ćemo onda da gradimo to gore, moramo da zaslužimo, mnogi misle da nam pripada KLS. Samo organizacija i rad. Siguran sam da Niš ima potencijal, da bude regionalni centar. Sa jakim Konstantinom, možemo da budemo taj centar.

Na kraju razgovora, koji je vođen jedinog slobodnog dana u poslednjih ni sam nije znao koliko godina, od košarke, Milan Tubić je dugo razmišljao ko je poslednji košarkaš kog je Niš dao:

- Stefan Jović, pa mladi Aleksa Stepanović i evo dalje razmišljam.

Možda je to razmišljanje i sećanje zapravo i prava slika niške košarke, grada koji voli sport u kome nema predstavnika. Kakav je sport u Nišu?

- Trenutno tužan – kazao je Tubić i nije ostavio prostora za dodatna pitanja.

Blog uživo

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi