Između Obradovića i Ivanovića nije bilo tajni, Barać i Stefanović su se nadmudrivali! Šta nam je sve Kup Koraća doneo

Još jedno izdanje Kupa Radivoja Koraća je okončano, titulu su odbranili košarkaši Crvene zvezde, a u Nišu je proteklo sve u najboljem redu. Još jednom su se navijači iz južne Srbije pokazali kao sjajna podrška i odličan domaćin, pa su dva dana nakon turnira, komentari svih učesnika, maksimalno pozitivni.

O Kupu, koji se godinama igra u dvorani Čair, za 24sedam, govorio je niški trener Milan Tubić. Strateg Konstantina i kadetske reprezentacije Srbije, analizirao je trijumf crveno-belih.

- Šampion, očekivan ili ne, verovatno je pola Srbije očekivalo da, pola ne, kod nas uvek imaš podele. Zvezda po žrebu nije imala dan pauze, Partizan jeste i bio je u ritmu do tog dela u polufinalu, e sad šta je uzrok tog pada, to verovatno znaju oni u timu i analiziraće. Zvezdina snaga je stvarno taj Kampaco, koji je probudio uspavanu Zvezdu. Mislim da su i jedni i drugi došli umorni, igranje Evrolige, pa ABA i to crpi energiju, pogotovo kad neko ne može da dovede nekog od stranaca, Papapetru je više značio u rotaciji, da preuzme, svašta nešto, tako da što se tiče pripreme utakmice , stručni štabovi rade skauting od utakmice, što se kaže celu noć, na tim treninzima se gleda da se tim oporavi, da se uradi skauting i pripremi utaikmica, i odradi šut, nemaju oni mnogo vremena, uveče odrade utakmicu, neki skauting, rade ujutru trening i ponovo je skauting pred utakmicu. Nemaju oni mnogo vremana, oni koji se više odmore i čija skauting služba bolje odradi posao, da igrači ne zaborave detalje, ali dobar događaj u Nišu, nama odavde bude teško kada dođe Kup zbog obaveza i svega, ali jedan lep događaj za grad – počeo je Tubić analizu za 24sedam i ponovo se dotakao Argentinca:

- Kampaco jeste povezao i dodatno obojio Zvezdin roster svojim kvalitetom, on je čovek NBA igrač, što se tiče Nedovića, on nosi veliki teret, pogotovo što je u prvom svom mandatu, bio talentovan, perspektivan, verovatno tada nije bilo dovoljno prostora da sve pokaže još tada, igrao je po Evropi i sada se vratio sa velikim motivom. Prvo sada više nije talentovan, sada je evroligaški igrač, reprezentativac, on breme kvaliteta da bude meč viner nosi sa sobom, ima košarkaške predispozicije da to bude ima i malo specifičan temperament, i jedni i drugi navijači reaguju na njega. Mislim da je on rešen da ove godine uzme sve to što može kao igrač Zvezde. Što se tiče Dobrića, mislim da su ti domaći igrači Zvezde, njena snaga godinama unazad. Znaš, kad se igra derbi, nisam u fazonu Partizan ima mnogo stranaca, sve je to relativno, moraš da imaš domaće igrače koji imaju kvalitet da bi mogli da zadovolje uslove Evrolige, ako ne, onda su to stranci i to je to i u Monaku ne igraju Francuzi, ni u Realu nema previše Španaca, tako da to je malo floskula – gde su domaći igrači. Zašto ti mlađi igrači iz mlađih kategorija ne dolaze, da li je to kvalitet, sistem ili šta je problem, ali Dobrić, pa Lazić, bio je Davidovac, e oni osećaju derbiju pripadnost, oni osećaju šta znači čar derbija. Stranci to osećaju i ne, oni su profesionalci, steknu oni emociju u Partizanu ili u Zvezdi, ali kad dođu, nisu baš sa emocijom, njima je utakmica, utakmica, a Zvezda i Partizan je najrazličitija utakmica od svih u Evropi, ja čak mislim da je različitija od Panatinaikosa i Olimpijakosa koja je “na krv i nož”, ali ovo je nešto… Dobrić sad ima iskustvo, više nije mlad, ima svoj kvalitet, drugo levoruki je igrač, oni su sami po sebi nezgodni i to je velika snaga Zvezde – objasnio je Konstantinov strateg.

I kako je kazao, stranci uče pripadnost bojama čiji dres nose, ali je i izdvojio Matijasa Lesora, koji već pokazuje da shvata navijačke podele i koliko su mu crno-beli prirasli za srce.

- Možda je potrebno vreme, zbog pritiska, jer se okrenula ploča, bio je Partizan dominantan deset godina, sada je Zvezda uzela dominaciju. To je sad nešto što se dešava, a ti sad kad si došao, a imaš neki kvalitet, mada Panter je bio i u Zvezdi, ali to se isto uči. Evo, Lesor ima neku pripadnost, ali te neke stvari otvaraju priču. Zvezda u tom pogledu, osećaja šta je derbi i na koji način je… Mogu da pričaju na tajm-autu srpski, mnogo znači. Prosto, ima i do toga, ali u Španiji treneri pričaju španski, drže do sebe, sad da li smo mi u poziciji da držimo do sebe ne znam, ali treba da težimo.

Nadmudrivanje trenera

24sedam/Katarina Mihajlović

U večitim derbijima, godinama unazad je već sve poznato. Iako se sastavi, pa i stručni štabovi menjaju, između Partizana i Crvene zvezde, gotovo da nema tajni. Naš sagovornik smatra da nadmudrivanja u ovom polufinalnom okršaju nije moglo biti, upravo jer se sve zna mnogo pre same utakmice.

- To su prvo dva vrhunska trenera, Duško je imao velikih uspeha rada u Španiji, sa druge strane za Željka Obradovića ne treba trošiti reči, po rezultatima, najbolji trener koga imamo. Ne znam da li bih se usudio da kažem, nadmudrio ili ne, ali bih rekao da je Partizan izgubio ritam koji je imao, a što je – možda određenim izmenama koje su bile prouzrokovane penalima, da li je i Duškovo isključenje dalo dodatnu snagu ekipi, da su izgubili bilo bi “Jao, pa to je katastrofa”, ovako je to relativno. Tu nema iznenađenja. Ono što je meni bio utisak da je Partizan odigrao prvo poluvreme neverovatno bolje, ali nije vodio razlikom kojom je trebao da vodi. Zvezda je bila loša u prvom poluvremenu, sve su promašili, a držali su se na -10, što je mnogo bolje, nego - 24, onda se teško vraćaš. Oni su izdržali da na lošu igru zadrže mali minus, onda se kolo sreće okrenulo, Partizan nije mogao da ubaci šut, Kampaco je dao ritam Zvezdinoj igri, Zvezda ubacila šuteve preko Nedovića, tu je Dobrić, Luka Mitrović je odradio veliku stvar pod košem, Petrušev da, ono što mora da se kaže, mislim da smo ove godine kroz Zvezdu dobili Petruševa kao reprezentativca pravog, do sada je bio potencijalni, sada je pravi. Definitivni utisak mi je da je Partizan i pored vođstva, suvog vođstva, igrao dobar napad, ali da što se tiče drugog dela terena, Zvezda je više promašivala, a onda je zadržala svoj ritam u odbrani i pogodila svoje, a Partizan je odbrani bio u problemu, pogotovo kada su preuzimali. Luka Mitrović je rešio sve, dole u dubini.

A, ako za polufinalni susret Željka Obradovića i Duška Ivanovića ne možemo reći da je bilo nadmudrivanja, u susretu između Marka Baraća i Nenada Stefanovića, to je bio slučaj.

24sedam/Katarina Mihajlović

 

- Oni su se baš nadmudrivali, pravim paralelu, ova dvojica nisu mogla da se nadmudruju, jer se tamo sve zna, i u duelu Mege i FMP-a se sve zna, ali imaš ovih igrača koji mogu da iskoče. Ovamo znaš otprilike šta možeš da očekuješ, a ovde recimo mali Uskoković kojeg nije bilo neko vreme, kuburio s povredama, je odigrao baš dobru rolu, trojke i rešenja koja je pronašao u “pikenrol” igri, su bila dobra.  Petar Kovačević je suvo zlato Mege, ja njega znam sa RTC kampa, kada je tamo došao nije nešto bio, a igra košarku pre mnogih drugih talentovanih igrača zato što je vredan, radan, uporan i mnogo, mnogo pametan. On je neverovatan, intaligentan, zna da iskoristi te minute, on je tvorac preokreta Mege. FMP je ušao jako, defanzivno čvrsto, principijelno, znali su šta hoće, gde mogu, šta su prednosti protivnika, sve su imali podešeno. Defanzivno, Petar Kovačević je presekao ritam FMP-a i otvorio malo igru u tranziciji i ubacio neke poene, tu je došao i Uskoković, podigli su se kao tim, zadržali prednost. Puno taktičkih minijatura oba trenera, drago mi je da je tako. Uvek je bitno da se pojavi neko novi, ali to ne može preko noći, taj mora da radi.. Stefanović je godinama bio pomoćni trener, pa je došlo njegovo vreme. Poruka za mlade trenere, posvećenost i rad, a ne samo traženje šanse, radi reda – smatra Tubić, koji je potom pohvalio svu četvoricu mladih trenera na Kupu, pored Stefanovića i Baraća, to su bili i Branislav Ratkovica iz Metalca i Miloš Isakov Kovačević iz Vojvodine:

- Ono što je najbitnije za trenersku profesiju, da su pored posvećenosti i mogućnost da puno radiš, da si osposobljen da se baviš detaljima u igri, kao što su se bavili ovi treneri.

Kako je biti mlad trener u Srbiji?

Pored Zvezdine titule, ovaj Kup ostaće upamćen i po četvorici mladih trenera, što do sada nije bilo zabeleženo. Upravo je tokom turnira i Nenad Stefanović isticao kako je to biti mlad trener u Srbiji, a ta tema bila je interesantna i Milanu Tubiću.

- Koliko je teško ne znam, ali nije lako. Iz razloga što, kad se priča, svi kao stvaramo mlade igrače, ili pričaju, a sada da li ih stvaraju, a retko kad se pominje kao stvaramo trenere i sad to je mnogo teži proces nego stvaranje igrača. Kad ti neki igrač ne odgovara, možeš da ga promeniš. Lakše je da promeniš trenera, ali da menjaš non stop, onda nemaš sistem. Treba istrpeti, recimo Dule Vujošević, koji je sad naš veliki trener, Partizan je stvorio Duška Vujošević, tj. Partizanov sistem. On je došao kao mlad, ta ideja da se istrpi je mnogo važna, zato nije loše, mladi treneri treba da imaju svoje mentore, mislim da su ih ova četvorica imali, dobro je imati mentora, ne mora da bude sa tobom u klubu, da imaš nekog starijeg trenera, da ima ko da te savetuje, “Ej stani, izgorećeš, požuri, ne žuri, polako, ubrzaj, uspori, stani, nije to baš tako”. A kad si mlad sve ti je to brzo i odmah, a strpljenje klubova je to koje je ključno. Pa i trener da bi dobio šansu, mnogi kukaju za šansama, nemaju inicijativu da naprave tu šansu. I ja sam u nekom trenutku mislio, pošto me u Nišu kotiraju za mladog trenera, morao sam da napravim preduslov za tu šansu, znači da iniciraš nekim radom. Nisu ni samo rezultati, osvojio to i to, stani, kad osvojiš nešto a iza tebe nema ni igrača ni trenera, nema ničega, to je prazno. To je samo običan pehar koji stoji i kao to će da se zna taj i taj je osvojio tad i tad. Veliki rad stoji iza ovoga, veliko ulaganje i veliko odricanje, i da budeš spreman da u nekom trenutnu tog velikog rada i odricanja ne budeš baš dobro plaćen da bi došlo vreme da dobiješ šansu i da je iskoristiš. Moram da se vratim na Duleta Alimpijevića, koji je radio u Vojvodini, kao pomoćni trener, pa je bio u Spartaku, pa u Zvezdi, kao jedan od najmlađih trenera, dobio šansu, mnogi kažu nije je iskoristio. Ja ne mislim tako, jer dobio je mnoge evroligaške timove, ali nije uzeo trofej. Kod nas je sve na život i na smrt, sve se gleda kroz rezultat, možda to što je Zvezda izgubila, ali je dobila Dušana Alimpijevića, da je ostao i dalje, ali sad, veliki klub, ne mogu da trpe zbog rezultata, ali evo Dule radi u Evropi i radi u dobroj zemlji gde je puno dobrih igrača i trenera i vodi tim u Evrokupu. Svake godine dobije nekog iz top dva, tri – naveo je strateg Konstantina, pa pojasnio da svaki trener ima drugačiji put:

- Poželjno je da igra košarku, da prođe sve kao igrač i kao trener, ali ne mora da znači da je to pravi put. Dule Vujošević nije prošao taj put, pa je postao vrhunski trener. Mislim da je najvažnije za celu priču da je spreman da radi, da uči, da ne bude mnogo sujetan, da sve prihvata, da gleda i piše i da u tom procesu proba da nađe nešto svoje. Ja sam 20 godina trener, šalim se da sam bio košarkaš u pokušaju, u mlađim kategorijama, najvažnije za tog da je predodređen da bude trener, a u tom poslu ili si predodređen ili nisi. Možeš da probaš, mnogo je momaka probalo, pa pod prvim pritiskom ih nema nigde, došao neki roditelj, što ima trening u devet, a ne u deset i on je već u frci panici, a kamo li nešto, konferencija, novinari, frka. Mora da oseća tu košarku, mora da je razume. Najlakši deo posle je kad dođe utakmica i svi smo lepo obučeni, izašli na teren da igramo, a dok dođe je rudarski deo posla. Drugo, biti košarkaški trener je zanat. Mnogi treneri su “jutjub” varijanta, svi to pratimo, gledamo, ali košarka je zanat. Gledaš ovaj brani ovako, onaj napada onako, da bi našao nešto svoje. Košarka je davno izmišljena, sve što se igra je izmišljeno, samo se trendovi menjaju. Ali glavna stvar da bi neko postao trener su mnogo sati rada, mnogo sati odricanja - kazao je Nišlija i pojasnio da je ranije imao dosta problema sa tim:

- Znaš nemaš petak grad, subota, imaš utakmicu, putuješ, a to si sprema da se odrekneš, jer bez emocija prema košarci džaba sve. Može neko da te gura i forsira, ako ne ulažeš u sebe i nisi spreman da radiš, da imaš emociju prema tome, da ti ne padne teško sve što ima veze sa košarkom, prvo kao nečiji pomoćni trener, to je velika funkcija, ne znam kao pratilac ekipe, šta god, da samo pratiš treninge, to je jedini put. Neki igrač može da se formira za četiri godine, trener za osam, a sportski radnik za 12 godina. Njih imamo malo, pričam o istinskim sportskim radnicima, ne oni što stave mašnu i tu su pored klupe. Znaš, to je tim i moraš da budeš spreman da podneseš žrtvu. Malo je trenera koji dođu na konferenciju i kažu ja sam kriv za poraz, malo, a trener je uvek kriv, a igrači su uvek zaslužni. Naravno, svi znaju da je deo tima, deo tima, ali prosto to je tako. Udruženje košarkaških trenera Srbije je odlično, daje materijale, organizuje seminare, edukativna predavanja. Ja trenere delim na trenere i one koje samo idu na trening. Mnogima je motiv članarina, lični interes, koji je uredu, mora da se živi od nečega, ali ne mogu da pravim ozbiljnu trenersku priču ako ću da se bavim da li je neko doneo članarinu ili nije, a šta ako je talentovan, a nema? I još jedna  stvar, da bi neko bio dobar trener, to je onaj trener koji je na svom mestu, a dolaze novi igrači, drži klub na nekom nivou, koji god da je nivo, možda nemaju uslova za više, ali kažu tamo dobro rade. Iz raznih mogućnosti ne može dalje ili ne želi, što ne podržavam nedostatak ambicije, ali, treba i za tu ambiciju da se otvori nešto. Dobar trener treba da bude stub kluba, novac je bitan, uprava, ali jedan trener mora da bude stub i ko je spreman da oko trenera gradi priču, to je dobra stvar. Konstantin trenutno to pokušava, da li ćemo uspeti, videćemo – istakao je Milan Tubić za 24sedam.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi