Zavirite u dom fudbala u Emiratima! Pogledajte kako izgleda meč kluba koji je izbacio Ronalda, a sada ide na "srpski" Al Hilal (FOTO/VIDEO)

Poslednjih godina arapske države ulažu mnogo u fudbal. Katar je bio organizator Mundijala, Saudijska Arabija postala "obećana zemlja" za svetske superzvezde, a "najvažnija sporedna stvar" na svetu se prati i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Doduše, u poslednje vreme, kada se kaže Dubai, odmah pomislimo na košarku, odnosno Evroligu i AdmiralBet ABA ligu, međutim, u ovom tekstu, u "glavnoj ulozi" je fudbal.

U narednim redovima ćemo pokušati da vam koliko-toliko dočaramo kako izgleda jedna utakmice u ovoj bliskoistočnoj državi, koja je sinonim za bogatstvo.

Snage su odmerili trećeplasirani tim na tabeli lige UAE Al Ain i Al Nasr, koji je na šestom mestu, a igralo se na stadionu Al Aina. Ovaj grad udaljen je od Abu Dabija nešto više od 160, a od Dubaija oko 140 kilometara.

Inače, Al Ain je osnovan 1968. godine i daleko je najuspešniji klub ove države. Ima ukupno 35 trofeja, između ostalog 14 nacionalnih tiula, sedam kupova, pet superkupova... Uz to, moramo da napomenemo da je Al Ain ove sezone u četrvrtfinalu Lige šampiona Azije izbacio saudijski Al Nasr za koji igra Kristijano Ronaldo, pa će u polufinalu igrati protiv Al Hilala, čiji dres nose trenutno povređeni Aleksandar Mitrović i Sergej Milinković-Savić. 

Tako da im to daje za pravo da na brojnim mestima, oko stadiona i na njemu, stoji natpis - "dom fudbala u Emiratima".

24sedam/D. N.

Meč je počeo u 22 časa po lokalnom vremenu, zato što je ovih dana dnevna temperatura bila oko 30 stepeni. Cene ulaznica se kreću od 25 pa do 500 dirhama (evro je nešto više od 3,8 dirhama).

Na primer, ove od 25 su za bočne strane tribine, a od 40 za centralni deo. Mi smo, na primer, sedeli na zapadnoj tribini.

24sedam/D. N.

Stadion "Haza bin Zajed" (ime nosi po predsedniku) nije bilo teško pronaći. Prvo uz pomoć Gugl mape, a uz to ga i ljubičasta svetla (boja kluba) odvajaju od ostatka modernog kompleksa. Parking je veliki, a na putu ka ulazu, prolazimo pored dva terena u okviru akademije na kojima su klinci trenirali.

Prva sledeća destinacija bila je klupska prodavnica. Ponuda je, što bi se reklo, standardna - dresovi, majice, oprema za trening, šalovi, zastavice, magneti, olovke...

Kada smo došli na kasu, račun je bio 81 dirham. Ljubazni prodavac je prvo rekao "spasiba" (verovatno zato što kupujemo), a kada smo mu rekli da nismo Rusi već Srbi, rekao je da ima nekoliko prijatelja koji su iz naše zemlje, kao i da mu se posebno sviđa naš med. I pošto je bio problem u vraćanju kusura u gotovini (velika većina ljudi plaća karticama), "oprostio" je taj jedan dirham i zaokružio na 80.

Zatim smo krenuli ka stadionu koji prima oko 25.000 gledalaca i koji je, kako oni kažu, dom fudbala u UAE. Karte su skenirane, ali smo ubrzo saznali da na stadion može da se uđe samo sa novčanikom, ličnim dokumentima i telefonom. Tako da smo morali da se vratimo do obližnje kućice u kojoj smo ostavili stvari i dobili broj. Kao u garderobi.

I kada smo opet krenuli ka ulazu, videli smo da u fan zoni postoje i stolovi za stoni fudbal. Kao i mali golovi.

I sada nije postojao nikakav problem. Čim smo ušli na stadion, utisak je bio "ovo smo već videli negde". Čelična mreža i stepenice koje vode ka prvom nivou, kao na stadionu Partizana.

Tu nas je dočekao redar koji nam je pokazao mesta na tribini. Mada, naravno, kako je navijača bilo malo, svako je mogao da izabere neko drugo mesto u sektoru, ili da se "raširi" na dva mesta. Odmah smo primetili da je na stadionu tek nekoliko hiljada ljudi, tako da se više videla ljubičasta boja stolica nego bele nošnje. Mada treba pomenuti i da se utakmica igrala u vreme ramazana. Tako da bi možda poseta bila veća da je utakmica odigrana u nekom drugom periodu godine.

Na tribinama praktično (i očekivano) skoro samo muškarci, svih uzrasta, pošto starosna granica za ulaz ne postoji, i svi do jednog su bili u tradicionalnoj arapskoj odeći. Bila je tu i jedna porodica, roditelji i dva sina, i svi u dresovima Al Aina. Ali po izgledu, reklo bi se da nisu lokalni stanovnici. Bila su tu i dva tamnoputa momka, moguće rođaci ili prijatelji nekog od igrača. I to je bilo to od "došljaka", svi ostali su bili u beloj boji odeće, mada je dosta njih bilo i sa svilenim šalovima kluba.

Još pokoja žena je bila iza gola, gde je porodična tribina. Ali kao što rekosmo, muškarci su bili u apsolutnoj većini.

I utakmica je mogla da počne. Na klupi domaćina sedi legendarni Argentinac Ernan Krespo, a na klupi gostiju Holanđanin Alfred Šrojder. Naravno, mnogo zvučnije ime je Krespovo, dok je Šroder igrao samo u Holandiji. Kao trener radio je i u domovini i u inostranstvu, a bio je jedno vreme i šef Dušanu Tadiću u Ajaksu.

Na tribinama navijači, daleko od onih na kakve smo navikli u Evropi ili Latinskoj Americi. Ali na jednom delu tribine, velika zastava sa parolom "Borimo se za tebe", sa slikom namrgođenog maskiranog čoveka. Recimo da malo podseća na strip-junaka Fantoma, "duha koji hoda".

24sedam/D. N.

Iako to sigurno nisu navijači organizovani kao u Evropi, pošto ih je bilo veoma malo za naš pojam, sa pesmom nisu prestali, a imali su i podršku bubnjeva. I jedni i drugi, a domaći su dva puta koristili i pirotehniku. Naravno, u neuporedivo manjoj meri u odnosu na Srbiju ili neku drugu državu.

Zanimljivo je da je od tih navijača mnogo, mnogo problematičniji bio jedan gospodin sa istočne tribine. To je izgleda deo namenjen bitnijim ljudima i veoma blizu je terena. Kad god nije bio zadovoljan odlukom sudije, spustio bi se do dozvoljene granice i tada se raspravljao sa njim. U svakoj prilici su ga obuzdavali. Što redari, što ljudi oko njega.

Inače, stadion je građen po ugledu na engleske i okolo terena su redari. Kada god se čini da nešto može da se desi, spremni su da podignu mrežu, mada te večeri nije bilo potrebe za tim. A stiče se utisak da nema ni tokom drugih utakmica.

24sedam/D. N.

U prvom poluvremenu mnogo bolji su bili gosti, koji su već u 16. minutu poveli sa 2:0. Sve lopte Krespove ekipe su išle na dvojac Togoanac Laba Kođo - Marokanac Sofijan Rahimi, ali gola nije bilo. A onda, u petom minutu sudijske nadoknade, evrogol Mohamada Ahmeda, za 3:0. Aplaudirao mu je dobar deo stadiona, verovatno zato što je domaći igrač a ne stranac, kojih ima prilično.

Na poluvremenu, ali i tokom cele utakmice, osveženje je neophodno. Jer i u tim kasnim satima je veoma vruće. Naravno, nema alkohola, odnosno piva, kola i oranžada se kupuju, dok je voda besplatna. Domaćin je u drugom poluvremenu, u 68. minutu, uspeo da smanji prednost na 3:1, pa je na tribinama bilo malo življe.

U samoj završnici, viđena je i jedna zabrinjavajuća scena. Jedan od domaćih igrača Abdul Traore posle duela je pao i ležao nepomično neko vreme. Odmah je utrčala lekarska ekipa, ukazana mu je pomoć, a onda je iznet na nosilima. Zabrinuti, kao i poraženi Krespo ga je ispratio do tunela.

U petom minutu nadoknade, smanjio je domaćin na 3:2, ali je gol posle intervencije iz VAR sobe poništen. Zbog brojnih prekida, samim tim i sudijske nadoknade, meč je završen oko 15 minuta posle ponoći. Rezultatom 3:1 u korist gostiju.

Gosti su bili toliko oduševljeni pobedom pa su bacali u vazduh trenera. Onda je Holanđanin i sam pozdravio navijače.

Stadion se brzo ispraznio, mada su neki već počeli da izlaze nekoliko minuta ranije. Stvari su nas uredno čekale u "garderobi" i time je završeno naše gostovanje u "domu emiratskog fudbala".

U svakom slučaju, jedno lepo iskustvo...

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi