Boža nije bio dunster! Bio je arhitekta čiji su "projekti" bili Tirke, Moša, Milutinac... "Tukao" je i Brazil, i to 2 puta!
Priča za filmski scenario, rođen na današnji dan, svojim "pravim pozivom" se nije bavio, a u pet mandata bio savezni kapiten
Uglavnom se o njemu piše kao o Bošku Simonoviću, iako mu je pravo prezime bilo Simunović, ali će ostati upamćen i pod nadimkom Boža Dunster.
Film i serija o učešću fudbalske reprezentacije Kraljevine Jugoslavije na Prvom svetskom prvenstvu u Urugvaju, "Montevideo, bog te video", još jednom su našu javnost podsetili na dešavanja iz 1930. godine i otkrile kako je izgledao naš fudbal pre Drugog svetskog rata.
Simunović (Simonović) rođen je u Šidu na današnji dan, 1898. godine, a karijera mu je bila veoma bogata.
Po zanimanju i obrazovanju bio je arhitekta, ali se tim poslom nikada nije bavio. Može se reći da mu je ceo život bio vezan za sport, tačnije fudbal. Bio je golman na početku karijere, a zatim i trener, funkcioner, sudija i novinar.
Pročitajte još:
Prvo je stajao na golu "Srpskog mača", borilačkog društva koje je kasnije dobilo i fudbalsku sekciju. Međutim, kada je 1911. godine većina "loptaša" napustila društvo i osnovala Beogradski sportski klub (BSK), stao je na njihov gol.
Istovremeno, tokom golmanske karijere postao je i fudbalski sudija, a ostaće upamćen i kao prvi Srbin koji je vodio jednu utakmicu u inostranstvu. To je bio meč u Bukureštu, između istoimenog kluba i BSK-a, a njegova sudijska karijera je prekinuta nakon loma noge na skijanju.
Na samom početku mnogo problema
U BSK-u je od 1919. godine bio na različitim funkcijama, a selektorski posao, odnosno posao saveznog kapitena, dobio je u martu 1930. godine. Tako je i dobio čast i obavezu da izabere igrače za predstojeći Mundijal u Urugvaju.
Mada nije sve bilo tako glatko. U tadašnjem fudbalu u Kraljevini bilo je mnogo problema. Naime, bilo je velikih promena, pošto je početkom 1930. godine došlo do preseljenja sedišta tadašnjeg Jugoslovenskog nogometnog saveza (JNS) iz Zagreba u Beograd.
Dunster svakako nije bio!
Izraz dunster potiče od nemačke reči dunst (izmaglica), a u slobodnom prevodu se može prevesti i kao nejasna ili maglovita ideja o nečemu.
Tako da se "dunster" odomaćio u našem jeziku i označava neznalicu, mada je jasno da se za Simunovića (Simonovića) to ne može reći.
Ali je ipak ostao upamćen po ovom nadimku.
Mada, staro rukovodstvo JNS nije priznavalo pomenutu odluku, pa je u Zagrebu 17. marta održalo "redovnu sednicu" kao da se ništa nije dogodilo. Ali je istovremeno i nova uprava u Beogradu radila svoj posao, pa je (između ostalog) Simunović (Simonović) izabran za saveznog kapitena.
Prvi njegov potez je bio objava spiska za utakmicu Balkanskog kupa protiv Bugarske (13. aprila), a među pozvanima su bili fudbaleri iz beogradskih klubova (BSK i Soko), kao i iz zagrebačkih, splitskog Hajduka i sarajevske Slavije.
Kako dalje navodi hroničar ovih događaja, novinar i autor knjige "Montevideo, Bog te video!" Vladimir Stanković, situacija se dodatno zakomplikovala kada je iz Zagreba stigla vest da hrvatski igrači neće igrati protiv Bugarske. Međutim, iz inostranstva su počele da stižu potvrde priznavanja novog rukovodstva smeštenog u Beogradu. Tako da su njihove odluke bile validne, od tada, pa i u budućnosti.
Utakmica protiv Bugara je na kraju odigrana, upisana je pobeda od 6:1, pa je novi savezni kapiten debitovao pobedom.
Bio je selektor u pet mandata
Na klupi je bio u pet mandata, prvi veliki posao bio je Mundijal u Urugvaju, koji je prošao uz mnogo glavobolje.
Sedmog juna saopštio je konačan spisak za Montevideo, a na njemu su bili i fudbaleri iz Hrvatske. Međutim, stigao je dopis iz Zagreba u kojem se navodi na niko osim Ica Hitreca neće putovati. Zvanično obrazloženje bilo je: "privatne obaveze i nemogućnost odsustvovanja sa posla", ali je bilo jasno da je to bio samo izgovor za bojkot.
Na hrvatske igrače se čekalo do poslednjeg trenutka, ali je šest dana kasnije stiglo dopunsko obaveštenje, da niko od zagrebačkih igrača, čak ni Hitrec (koji je želeo da ide), neće putovati.
Tako da je konačan spisak, saopšten 13. juna, izgledao ovako: Milovan Jakšić (Soko), Stojanović (BSK), Milutin Ivković Milutinac (Soko), Miloš Beleslin (SAND), Teofilo Spasojević (Jugoslavija), Milorad Arsenijević, Sava Marković (BSK), Momčilo Đokić (Jugoslavija), Dragoslav Mihajlović (BSK), Ljubiša Stefanović, Aleksandar Tirnanić Tirke, Blagoje Moša Marjanović (BSK), Ivica Bek (Set), Đorđe Vujadinović, Dragutin Najdanović (BSK), Branislav Hrnjaček (Soko) i Božidar Marković (Vojvodina).
Podsetimo, tada je na Svetskom prvenstvu Kraljevina Jugoslavija pobedila Brazil sa 2:1, a zatim Boliviju sa 4:0.
Krađa za anale
Detalj iz poraza od Urugvaja - posle jednog napada Urugvaja lopta je otišla u gol-aut. A onda neverovatna scena. Policajac, koji je stajao uz gol Jakšića, vratio je loptu u igralište.
Dok su naši fudbaleri stajali u neverici, sudija Žilberto de Almeida Rego iz Brazila je pokazao na centar. Bilo je 3:1 za Urugvaj.
U polufinalu je slavio Urugvaj sa ubedljivih 6:1, pa je ovaj Mundijal Kraljevina Jugoslavija završila kao treća selekcija sveta. Međutim, mnogo godina kasnije, na kongresu FIFA 1986. godine, ova odluka je preinačena. Pa je odlučeno da SAD budu treće, zbog bolje gol-razlike.
Kao što je navedeno, nacionalni tim vodio je u pet mandata, a poslednji je bio u periodu od novembra 1939. godine do septembra 1940. U tih pet "misija", pod njegovim vođstvom odigrane su 43 utakmice, uz učinak od 20 pobeda, pet remija i 18 poraza.
Ostaće upamćen i kao čovek pod čijim je vođstvom pobeđen i Brazil, i to dva puta, sa 2:1 i 8:4. Naš nacionalni tim (od perioda Kraljevine Jugoslavije do danas) posle toga nikad više nije pobedio "selesao", a odigrano je još 18 mečeva. Bilo je i poraza i remija, ali trijumfa nikada više.
Ali to nije bilo sve. Bio je i novinar, tačnije urednik lista "Sportist", kao i osnivač "Sportskog dnevnika", prvog dnevnog sportskog lista u Jugoslaviji.
Preminuo je u Beogradu 1965. godine.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari