Hrvat mi je uništio kuću i oterao roditelje, a odrasli smo zajedno: Miha se prisećao ratnih dana i prijateljstva s Arkanom

Napustio nas je Siniša Mihajlović i za sobom ostavio tugu. Imao je težak i tužan život, koji je uspeo da potpuno preokrene, dobije šestoro dece, pa čak i da postane deda. A na fudbalskom terenu je ostvario skoro sve što može.

A prošao je svašta.

Rođen je u Vukovaru 1969, a fudbal je počeo da igra u mlađim selekcijama Borova.

Progon iz Vukovara

Bio je dete iz siromašne srpske porodice, a u autobiografiji je opisao kako su mu roditelji napustili rodni grad kad je rat počeo. On je tada igrao za Crvenu zvezdu. 

- Popij što si naručio, otiđi i nikad se više ne vraćaj. Ne želim te ovde, ne želim nikakve Srbe u svom kafiću – piše u autobiografiji Siniše Mihajlovića o rečima njegovog prijatelja Stipe, s kojim je odrastao.

Kaže da je naterao roditelje da dođu u Beograd.

- Pod mojim pritiskom, roditelji su spakovali najnužnije stvari i doselili se u Beograd. Priključio nam se i brat Dražen. Posle je do nas stigla vest da je naša kuća u Borovu minirana i da je neko ispalio metak u moju sliku na zidu. U tom groznom činu bilo je određene simbolike, poruka je bila više nego jasna. Ko je mogao da baci bombu na našu kuću? Ko je i zašto pucao u moju i Draženovu sliku? Ta pitanja su me proganjala dok napokon nisam saznao istinu. To je učinio Stipe, jedan od mojih najboljih drugova iz detinjstva, kojeg sam doživljavao kao brata. Videli smo se 2000. godine u Zagrebu. Došao je u hotel i pitao me da li sve znam. Priznao mi je da je zapalio kuću, ali i spasao moje roditelje. Oprostio sam mu.

Prijatelj sa Arkanom

Bio je prijatelj s kriminalcem i paravnojim vođom jedinica u Hrvatskoj i BiH Željkom Ražnatovićem Arkanom i nije bežao od toga.

- U početku me kod njega privukao đavolji šarm i postali smo veliki prijatelji. Nikada neću deliti njegovo mišljenje o nekim stvarima, ali neću ni poricati prijateljstvo s njim - i to je deo mog života.

Porodični čovek

Pre nekoliko godina je Italijanima pričao o svojoj porodici.

- Ja sam srećan čovek, otac šestoro dece. Najstarijeg sina Marka dobio sam kad sam došao da igram u Rim, a onda mi je supruga Arijana podarila pet dragulja. Oni su moja snaga i zaslužni su za sve lepo što mi se dogodilo u životu. Najviše vremena sam proveo s najmlađim Nikolasom. Tada sam već završio igračku karijeru i mogao sam se posvetiti roditeljskim dužnostima. Međutim, vreme leti. Sada ni on ne želi ni da mi potrči u zagrljaj kad ga čekam ispred škole, kaže da mu je neprijatno.

Pre nekoliko godina njegovu porodicu pogodila je tragedija, kad je supruga Arijana imala spontani pobačaj.

- Imati dete s 50 godina je kao da ponovno počinjete život. Moja žena pati zbog toga, znam to, vidim... Vidim da smo možda imali sve kao roditelji. Možda bi još jedno dijete bio izazov vremena. Ali prije nego što zaspiš, misli o tome su uvek tu.

O odnosu sa Hrvatima i ratu

Kao dete iz Vukovara, rat je posebno uticao na njega i imao je poseban odnos sa Hrvatima.

- Svi ratovi su odvratni, ali bratoubilački je najgori. Prijatelji su pucali jedan u drugoga, porodice su se raspadale. Najbolji prijatelj mi je uništio kuću. Brat moje majke, inače Hrvat, pretio je mom ocu Srbinu da će ga zaklati kao svinju. Našao ga je Arkan, hteli su da ga ubiju, ali onda su mu pronašli broj mog telefona u mobilnom telefonu i to mu je spasilo život. Dve generacije moraju da prođu pre nego što procenimo šta se stvarno dogodilo. Rat je bio razoran za sve. Ono što vam ja sada pričam, mogu vam reći i Bosanac i Hrvat.

Posle prebogate karijere ostao je da živi u Italiji i posvetio se trenerskoj karijeri.

Trenirao je Bolonju, Kataniju i Fiorentinu, na godinu dana otišao iz Italije da bude selektor Srbije, posle čega je počeo uspon. Bio je na klupi Sampdorije, Milana, Torina, Sportinga i na kraju Bologne, gde je proveo tri godine.

To mu je bio poslednji klub.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi