Srbin koji stvara igrače u Viljarealu: Volim Partizan, a ako kažem šta mislim biće ono "dođi ti u Dubočicu da te vidimo kakav si trener"

Svet se zgranuo kada je pročitao vest da je mladi španski fudbaler Pau Tores iz Viljareala odbio da napusti matični klub, iako se njegova uprava saglasila sa transferom u Englesku za oko 50.000.000 evra vredno obeštećenje.

Od čega je stvoren momak, koji nije želeo ono što bi 99,9 odsto njegovih kolega uradilo po cenu i da sa Iberijskog poluostrva krene peške do Ostrva, ako treba i da preplivaju Lamanš? Izgleda da u tom klubu svi prolaze obuku lepog sportskog vaspitanja, vežbajući skromnost. Takvi su im i treneri!

Barem je takav Igor Taševski! Beograđanin, u komunikaciji tih, nenametljiv, pušta sagovornika da priča, dobro meri svaku izgovorenu reč. Dete Rada sa Banjice koje se afirmisalo u Partizanu, u klubu koji voli od malih nogu. Iz Humske je 1998. godine otišao u mali Viljareal, ne sluteći da će posle igračke karijere nastaviti da sazreva kao čovek i fudbalski stručnjak baš u toj sredini o kojoj danas priča cela Evropa. Kažu posle četvrtfinala protiv Bajerna da "minhenska Alijanc arena prima 72.000 gledalaca, a Viljareal ima 50.000 stanovnika". Jedan od njih 50.000 vrlo dobro zna šta radi od svog kluba:

- Viljareal je vizija jednog čoveka, Fernanda Roiga. To je predsednik kluba koji vodi računa o svakom uloženom evru, drži se svog plana i osvaja stepenicu po stepenicu. Sve se zna! Kako se dovode igrači, ko ih dovodi, šta moraju da imaju da bi igrali za Viljareal i kako omladinska škola treba da napravi igrača za prvi tim. Zato su greške svedene na minimum, skoro pa da ih i nema uopšte. Njegova želja je bila da donese trofej i to je uspeo sa Ligom Evrope. Kad vratite film, pa vidite šta je recimo Masimo Morati u Interu morao da uloži novca dok jednom nije doveo Murinja i posle decenija i decenije ulaganja nije osvojio Ligu šampiona, niste ni svesni koliko je teško danas u fudbalu čak i većim klubovima da dođu do evropskog trofeja. Ovde je to uspelo uz mnogo manje potrošenih para, kupljenih igrača i smenjenih trenera zato što jedan čovek jednostavno zna kako se vodi klub - priča za 24sedam Igor Taševski.

Profimedia

Kakve su šanse da se jednog dana Viljareal pridruži velikoj trojci španskog fudbala, da postane potpuno ravnopravan sa Realom, Atletikom i Barselonom?

- Šanse su male, skoro nikakve, jer ogromna je razlika u tradiciji. Iza nas je tek 25 godina igranja vrhunskog fudbala. Ja samo kad se setim kada sam iz Partizana prelazio u Viljareal, pa mi te 98. ovi iz kluba predstavljali to kao ispostavu Valensije samo da bi mi pomogli u odluci da potpišem. Kad sam došao... Ma, veze nema sa Valensijom. Mali grad, neko bi u Srbiji rekao selo od 50.000 ljudi. Klub potpuno za sebe, ništa nema sa drugima u Španiji. Dočekao me današnji predsednik i tada niko nije mogao da zna šta želi, a on je imao plan da svake sledeće godine podigne kompletnu organizaciju za jedan nivo viši nego pre. Dešavalo se i ovde da se omane u proceni. Recimo, 2011. igrali smo Ligu šampiona, a ispali smo iz Primere. To je napravilo gubitke, koje je lično predsednik iz svog džepa morao da pokriva, ali je umeo i da ispliva iz svih problema i da klub vrati još jači tamo gde mu je mesto.

MN Press

Sigurni ste da posle osvojene Lige Evrope i sada plasmana u polufinale Lige šampiona neće pojuriti za elitom u Španiji?

- Ako mislite da će osvojiti Ligu šampiona i reći "čekaj da vidimo, koliko ono rekoste da košta Mbape", to se sigurno neće desiti. Zna se koliko će biti uloženo u pojačanja i ko će iz sopstvene škole proći do prvog tima i kada se na kraju godine bude podvačila crta može samo stajati, recimo, plus 130.000 evra ili par miliona evra, ali sigurno neće biti minusa. Njemu je najvažnije da kad se svode računi klub bude u plusu i on neće pojuriti za Realom i Barsom ako to bude zahtevalo previše rizika. Budžet kluba je stigao do 100 miliona evra za sezonu, što nije malo, ali je najvažnije da je svaki taj evro zarađen!

Sledeće godine možda neće biti ni Lige konferencija, šta onda?

MN Press

- Onda će život nastaviti da ide dalje, Viljareal će nastaviti normalno da funkcioniše. To je suština zdravog kluba i zdravog razmišljanja onog što ga vodi. Ako dovedeš sebe u položaj da ti ekonomski opstanak zavisi od jednog plasmana u Ligu šampiona znači da nešto nisi radio kako treba. Vidim da se u Srbiji često nameću takve teme - "ako ne bude titule, ako ne bude Evrope". Nešto tu ne valja, ali ne bih da pričam previše, jer ne želim da ispadne kako ja iz Španije nekom solim pamet.

Možda nam nedostaje baš dobar savet sa pravog mesta kao što je Viljareal?

- Da, samo što meni nije prijatna ta uloga savetodavca, da neko ne oseti sa moje strane prepotenciju, jer znam da bi to izazvalo onu reakciju - "Majstore, lako je tebi da budeš trener u Viljarealu, aj dođi u Dubočicu iz Leskovca, gde nemaš toliku selekciju igrača, nemaš uslova za trening, gde nemaš možda ni trave na terenu, pa da vidimo koliko si pametan". Takva primedba bila bi na mestu. Nije lako ni mojim kolegama da stvaraju, ni ljudima koji vode klubove u Srbiji, ali daj da malo uradi svako svoj deo posla da se stvari pomere nabolje. Eto, došao je Piksi za selektora. Konačno se napravila prava atmosfera oko reprezentacije, mislim da smo u prilici da nešto uradimo u Kataru i taman kad pomisliš "krenulo nam je", počnu saopštenja! Koje je to zlo? Prozivaš Piksija jer nećeš sudiju koji jedini od naših sudi u Ligi šampiona. Ja mislim da to nema nigde u svetu! Ko je izmislio ta saopštenja?! Eto, rekao sam svoje mišljenje koje obično čuvam za sebe i prijatelje.

MN Press

Kako vam izgleda Partizan?

- Moram priznati da o Partizanu mnogo više čitam nego što sam ga gledao. Za vikend imam svoju utakmicu, gledam Viljareal C, B i prvi tim, tako da ne stižem više ništa od toga. Prema onome što čitam i što čujem od prijatelja, Zvezda ima na papiru jači tim, ali je Sale Stanojević to uspeo da ispegla svojim radom i selekcijom. Ostao je taj derbi da reši pitanje titule.... Mada i to je sve jedna tuga našeg fudbala. Igraš još šest utakmica i znaš da nigde nećeš izgubiti bodove. Ajde, da ne komentarišem dalje.

Kako se vi sećate vaših derbija?

- Obično kad krenu te priče o karijeri kažem "ma, više se i ne sećam da sam ikad igrao fudbal". Ali, intimno u sebi, onaj momenat kada sa ekipom idem autobusom do stadiona na derbi, puštamo pesme Partizana i izlazimo na teren, to je jedna od dve najlepše stvari iz karijere kojih se rado prisetim. Mislim da je to bilo 1994. godine, a derbi se završio 1:1. Izašao sam iz autobusa i da mi je neko tada rekao "slušaj, sad moraš da prođeš kroz zid" ja bih se bez problema zatrčao glavom u njega. Proradi adrenalin u tebi, pa još čuješ naše navijače, i sad mi prolazi jeza kad se setim tih trenutaka pred moji prvi derbi.

MN Press

Koji je bio drugi momenat za pamćenje?

- To je omladinski turnir u Tulonu 1992. godine. Kada dolazimo u finale protiv Portugala a Jugoslavija dobija sankcije. Himna svira i taj ponos koji osećaš dok igraš za svoju zemlju, iako ne znaš ni kako ćeš nazad, jer više nema letova za Beograd. To je nešto čega se uvek rado setim.

Šta biste zaboravili?

- Samo Kroaciju! Ništa više! Izgubili smo to kako smo izgubili. Na 1:0 promašimo zicer, pa penal ne iskoristimo. Bilo je tu mnogo čudnih stvari koje su mogle da utiču na sasvim drugačiji završetak tog revanša u Zagrebu, iako smo, da se ne lažemo, bili prežaljeni čim smo ih izvukli. Tog leta smo mi prodali Ćiru (Dragan Ćirić) u Barseloni, a oni su doveli Prosinečkog i Viduku. Sve se u revanšu slomilo.

Kako vam se dani iz Partizana čine danas iz perspektive trenera u Viljarealu?

MN Press

- Igračima ne pričam o tome, niti me oni pitaju. U sebi nosim veliku ljubav prema Partizanu. Svakih šest meseci dođem u Beograd i tada se obavezno nađem sa prijateljima, bivšim saigračima, pričamo o klubu, fudbalu... Kad sam ovde, volim da slušam Partizanove pesme ili da pogledam neke inserte, posebno iz Pionira, ali to je nešto moje, ne potenciram pred drugima ovde u Španiji. Baš dan posle ove utakmice u Minhenu imao sam sastanak sa mojim igračima, želeo sam da ih čujem šta misle, kako su oni doživeli uspeh prve ekipe. Rekao sam im na kraju " ti si došao iz Taragone, ti iz Albasetea, iz Sporting Hihona, ja iz Partizana, svi treba da nosimo u srcu ono što jesmo, ali moramo biti ponosni članovi porodice Viljareala", jer Viljareal je naša sadašnjost, za neke i budućnost.

Kako vam se razvija trenerska karijera?

- Zadovoljan sam! Uživam u poslu, radim kao trener omladinaca. Prošao sam sve kategorije, bio sam pomoćnik u prvom timu, pa u Viljarealu B i C. Samostalno sam vodio C ekipu, da bi mi prošle sezone rekli da bi bilo dobro da prođem još jedan ciklus sa omladincima i sada sam tu, sa njima. Nismo verovatno najbolja generacija u klubu, ali borimo se. Ispravljamo nedostatke, trudimo se da uradimo što više da bismo došli do onoga stadijuma da što više radiš, to će više i sreća da te prati. Čujete ono "penali su sreća, lutrija", "Viljareal srećno došao do Lige trofeja"... Ma, nije tako, uopšte! Treba zaslužiti! Žao mi je što ljudi ne mogu da vide treninge golmana u Viljarealu, koliko oni rade i koliko njihovi treneri odrade analiza da bi im preneli pravu informaciju o onome što ih čeka na sledećoj utakmici! Nema sreće, verujte, sve se zasluži!

Koliko vam znači iskustvo iz vaših juniorskih dana?

MN Press

- To je daleka prošlost, takvo iskustvo je neprimenjivo u današnjim uslovima, naročito u Španiji. "Čvrsta ruka" - nema toga više! Da me ne shvatite pogrešno, podvikne se i ovde na igrače. Bude dreke, ali ako se danas izdereš, pa ti se desi da i sutra povisiš ton prema igračima, čekaj malo, pa da nije, možda, problem u tebi. Sigurno da postoje sredine gde je takvo ponašanje trenera poželjno, ali ovde se neće izgraditi autoritet vikanjem.

Po vašem stažu od preko 15 godina reklo bi se da ga imate, jer vas ne bi tako dugo držali u klubu?

- Ne mogu da pričam o sebi, ponovo iz razloga da ne budem pogrešno shvaćen. Prihvatio sam se samostalnog rada onog momenta kada sam osetio da sam sposoban svoje znanje da prenesem igračima. Priznajem samo rad! Trenira se tehnika, trenira se volja, karakter, čak i talenat, sve se danas trenira i svima je omogućen napredak ako želiš da radiš. To je prvi uslov da bi uspeo i to stalno ponavljam igračima - "radom pomažeš najpre sebi, pa ekipi, pomažeš i meni kao treneru da napredujem". Često u video analizama pričamo o njihovim omiljenim igračima, pa ne znam jedan mi kaže kako bi voleo da igra kao Gavi iz Barselone ili Žeremi Pino iz našeg prvog tima. Onda pokažemo njega na videu, pa pokažemo Gavija i Pinoa i pronađemo par situacija koje jasno stave do znanja zašto su oni toliko napredovali. Igrači u tom uzrastu moraju sa shvate što pre da fudbal nije igra samo u pravcu protivničkog gola, već je važno da se jednaka pažnja posveti odbrani. Mislim da Unai Emeri pokazuje to danas celoj Evropi.

Kako izgleda izbliza čovek koji je sa svojom ekipom dve godine hit u Evropi?

- Surovi profesionalac. Radni dan mu počinje u 8 ujutru i završava se u 9 uveče, možda i kasnije. Često se desi da spava u trening centru, Mislim da još najmanje hiljadu trenera ili klubova funkcioniše na isti način, ali Unai to radi očigledno mnogo bolje od svih.

Koliko igrača ste vi trenirali?

- Dosta njih, baš dosta, neki su otišli u druge klubove.

Evropa priča o štoperu Pau Toresu?

Tanjug/AP

- Da mi je neko pre deset godina rekao "izaberi klinca kog bi voleo da vidiš jednog dana u prvom timu i da uspe u fudbalu", rekao bih mu - Pau Tores. I ne samo ja, mnogi bi njega odabrali. Momak za primer, ovde iz sela. Dete kluba, prošao sve selekcije, vredno, lepo vaspitano, puno poštovanja prema saigračima, trenerima, ni danas nema tetovažu... Došle su milionske ponude iz Evrope, ali momak jednostavno voli svoj klub, blizinu svojih ljudi, važniji su mu oni od para. Poznajem mu i porodicu, nije slučajno takav, roditelji skromni ljudi, pošten svet.

Kakve su vaše ambicije?

- Da budem trener! Rekoh već, uživam u poslu, siguran sam da ga znam, tu sam, gde sam, zadovoljan sam što sam deo ove sredine. Dokle ću biti ovde, to niko ne može reći. Znam da mi je u subotu u 11 sati utakmica i koncentrisan sam nju da dobijem. To je plan! Želje postoje, voleo bih da se vratim seniorskom poslu i da dobijem priliku u Viljarealu ili na nekom drugom mestu, videćemo još gde će to biti - zaključio je Igor Taševski.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi