Mis sveta vam želi srećnu Novu godinu! 24sedam ugostio zvanično najlepšu među svim sudijama, Svetlanu Bilić (FOTO, VIDEO)

Nije što je naša, ali stvarno je najlepša!

Portal 24sedam imao je to zadovoljstvo da ugosti i porazgovara sa fudbalskim sudijom Svetlanom Bilić.

Što se uvodne rečenice tiče, ona je i zvanično potvrđena. Crno na belo. Svetlana Bilić izabrana je za najlepšu (Mis) na Svetskom prvenstvu za žene na kom je delila pravdu. Devojka sa FIFA licencom, sa najdužim stažom u Srbiji.

Ali, da krenemo od početka. Svetlana je fudbalski sudija pune dve decenije, a izbor profesije iznenadio je mnoge.

- Da, bilo je. Košarku sam igrala deset godina u Rumi, u rodnom gradu, bila sam kapiten svih selekcija. To mi je prva velika ljubav što se tiče sporta. Pre toga sam se bavila gimnastikom i stonim tenisom, ali sam se u košarku totalno zaljubila. Svi su se pitali kako nisam krenula da budem košarkaški sudija, što je bio logičan sled događaja. Međutim, u tom momentu zaista nije bilo toliko žena u muškom fudbalu, na prste jedne ruke da se nabroji... Razmišljala sam o tome, a pošto mi je brat fudbalski sudija i na nagovor ljudi iz okruženja, učinilo mi se da bi to bilo interesantno.

MN Press

I tako je počela duga i uspešna karijera...

- Krenula sam od najnižeg ranga takmičenja i 2016. godine postala prva devojka koja je sudila na utakmici Superlige. Od tada sam na najvišem rangu takmičenja. Prošlu godinu sam pauzirala zbog privatnih obaveza i malih zdravstvenih. Na proleće se vraćam u nekoj drugoj ulozi, nadam se što pre.

Da li te neko "gurao" u sudijske vode, je li bilo neke pomoći ili si se za sve borila sama?

- Svi koji me znaju, znaju i istinu. Ja sam gurala sama. Imala sam naravno ljude koji su bili podrška i pomoć, ljude koji su mi dali šansu kada je to bilo potrebno. Moram da izdvojim Grujicu Tomića, koji mi je bio kao tata. Mislim da je to najbolji čovek u Fudbalskom savezu. Ne samo za mene nego za sve sudije. Ne postoji sudija kome nije pomogao. Mnogo je sudija on "napravio", dao im šansu, postali su i ljudi i sudije zahvaljujući njemu. Svi su ga obožavali i  mislim da nenadoknadiv gubitak to što nas je napustio. Ne smem da zaboravim ni Zdravka Jokića, njih dvojica su mi bili u kontrolama i kad sam polagala za saveznu kategoriju.

MN Press

Pored Superlige, koja je na našim prostorima nešto najveće, tu je i međunarodna karijera. Uspešna, razume se.

- Sudila sam na tri Evropska prvenstva i na jednom Svetskom u Papua Novoj Gvineji. Imam više od 120 međunarodnih utakmica.

A taj Mundijal doneo je i laskavo priznanje, koje smo pomenuli na početku teksta. Svetlana se skromno smejulji, pa se priseća.

- Da, sećam se i da me je jedna Mađarica onako "popreko" gledala (sada je smeh već jasno vidljiv). Ali, dobro. Tako je bilo. Izabrana sam za najlepšu na tom takmičenju.

24sedam/Katarina Mihajlović

Vraćamo se malo unazad, pomenula nam je sagovornica da će se vratiti u nekoj drugoj ulozi. To znači da je sudijska karijera gotova.

- Nemam trenutno nameru da se vraćam suđenju, imam nešto drugo u planu, ali o tom po tom. Videćemo sve što se tiče neke druge funkcije u fudbalu. Karakter mi je takav da ako nešto počnem da radim to mora da bude sam vrh. Kada sam počela da se bavim suđenjem rekla sam da ću svirati EP, SP i najviši rang takmičenja. I eto ispunila sam svoje ciljeve i obećanje koje sam dala kada sam počela da se bavim tim.

Pa, dobro. Kad je već možda kraj karijere, može li se nešto izdvojiti kao "kruna" rada u prethodne dve decenije.

- Što se tiče Superlige to što sam prva u istoriji devojka u tom rangu takmičenja. A generalno to je sigurno Svetsko prvenstvo na kom sam sudila polufinale. Nakon toga sam dobila poziv za Evropsko seniorsko prvenstvo u Holandiji, ali polufinale Svetskog prvenstva je onako, bez obzira na to što sam sudila i finala EP, nešto najveće. Mahala sam i Partizanu i Crvenoj zvezdi, ne na derbiju, ali sam sudila i jednima i drugima.

MN Press

I je li bilo problema sa njima?

- Ne mogu jednu lošu reč da kažem, stvarno su imali ogroman respekt. Bile su takve i utakmice, tako se namestilo, ne znam kako bi reagovali da je bila neka veća tenzija. U jednom momentu kada sam, da tako kažem, bila na vrhuncu karijere, imala sam priliku da jedan vikend sudim Partizanu, a odmah sledeći vikend Zvezdi. To je ogroman pritisak, pogotovo što Zvezda i Partizan uvek idu uživo na TV Arena sport... Imala sam sreće sve je prošlo bez greške, ali je pritisak stvarno bio veliki. Sa igračima zaista nisam imala nijedan jedini problem. Ponašali su se i džentlmenski i sportski, mogu sve najbolje da kažem o tim uktamicama. I to važi za Superligu uopšteno, ne samo za Partizan i Zvezdu. OK je kad adrenalin skoči, desi se naravno neka reč. Pretpostavljam da oni tako ne misle, ali to nije ništa strašno. Prosto nisam imala nikakvu uvredu od fudbalera.

Nekako je teško zamisliti boljeg sagovornika za sledeće pitanje. Ima li, iz ugla sudije, razlike između muškog i ženskog fudbala i koje je utakmice lakše suditi?

- Što se tiče domaćeg prvenstva za žene sve je to još u razvoju, nadam se da će u narednim godinama biti na višem niovu. Gledajući prethodnih 20 godina karijere, vidim napredak. Vidi se da se radi sa devojkama, ima dosta talentovane dece. Ali to i dalje nije nivo koji drže recimo u Švedskoj. Tamo je čak ženski fudbal možda i popularniji od muškog. Na stadionima je na hiljade navijača, a kod nas jedva stotinu može da se nabroji. Velika je razlika u ženskom i muškom fudbalu. Mnogo je brži muški, sve se drugačije igra. Manje je stvari koje su nepredviđene nego u ženskom. Ako o samom suđenju pričamo, pravila su ista i za jedne i za druge, samo je veći pritisak kada sudiš Superligu. Sve utakmice se snimaju, gledaju i analiziraju. I zbog toga je teže. Fokus mora da bude isti i u ženskom fudbalu.

A kad pričamo sa sudijom moramo da "otkrijemo" još neke tajne zanata, da dobijemo odgovore na pitanja koja bi svi postavili. Krećemo od Feliksa Briha, onog omraženog Nemca koji nas je praktično izbacio sa Svetskog prvenstva kada nije dosudio čist penal nad Aleksandrom Mitrovićem. Pitanje je jednostavno - kako je moguće da je on nastavio da sudi posle takve greške? I to najveće utakmice.

 

 

- Mnogi se to pitaju, pogotovo ljudi iz Srbije. Naš interes je bio u pitanju. To su neke stvari koje se kod nas verovatno ne bi oprostile. Kako da kažem, da sam se recimo ja našla u nekoj takvoj situaciji gotovo sigurno ne bih nastavila karijeru. Možda iz moralnih kodeksa, možda i zato što mi ovde ne bi oprostili. Ali UEFA i FIFA imaju drugačiji pristup službenim licima, akterima... Bez obzira na tako neke greške daju im drugu šansu. Opet on dolazi iz jake zemlje, da se ne lažemo, neko s ovih prostora verovatno ne bi nastavio karijeru na istom nivou. Možda grešim, ali tako mislim. Niko ne osporava da ima kvalitet, ali su mu progledali kroz prste. Greška može da se desi svakome. Imao je VAR na toj utakmici, nekad sujeta postoji... Ne znamo šta se dešavalo, kakva je komunikacija bila između njega i VAR sobe. Bilo je raznih priča.

Za nas u Srbiji Brih je sigurno najgori sudija. Evo jedinstvene prilike za Svetlanu Bilić, da onako iz stručnog ugla, izabere najboljeg na svetu.

Profimedia

- Naše sudije na čelu sa Srđanom Jovanovićem su fantastične. Prvo su izuzetno dobri momci, sjajni ljudi i sjajne sudije i mislim da je pred njima velika karijera. Nadam se da ćemo ih gledati na najvećim utakmicama. Tek treba da zasijaju na svetskom nebu. Glasam za njih, prvenstveno kao ljude, a onda kao sudija.

Dooobar, šmekerski odgovor. Ali, da vidimo kako stoje stvari sa fudbalerima. Najbolji je?

- Da ne bude stalno Ronaldo i Mesi, volim Levandovskog i Milera. Oni su OK skroz. Volim kako igraju, taj napadački fudbal.

Tanjug/AP Photo/Efrem Lukatsky

Zanimljivi izbor, možemo da se složimo ili ne. Ali imamo mi još tema za razgovor. Milion puta nam se desilo da jasno vidimo neku "spornu" situaciju na jedan, a stručni konsultanti na drugi način. Tražimo objašnjenje, kako je moguće da nešto što nam je potpuno jasno zapravo nije tako.

- Često se dešava da prave amandmane na pravila fudbala. Ponekad steknem utisak da to rade kako bi opravdali tu neku svoju važnu poziciju, pa hajde da dodamo nešto novo. Kod igranja rukom, recimo, sve je diskutabilno. Milion nekih segmenata koji se gledaju. Nama se kao gledaocima čini da je situacija čista, a onda u pravilima vidimo da baš i nije tako. Stručni konsultanti koji analiziraju poznaju fudbalsku igru. Čak i ako nisu sigurni imaju konsultante koji im javljaju o spornim situacijama. Ako je 50-50 normalno je da se stane uz kolegu.

Jasno je da je najveći deo Srbije podeljen na zvezdaše i partizanovce, pa je tako i među sudijama. Može li sudija da zaboravi za koga navija kada recimo sudi derbi?

- Tako bi trebalo da bude. Mislim da je moguće, posebno danas sa toliko mnogo kamera. Naravno da su sudije koje dobiju taj meč svesne da su tu zato što su među najboljima u tom momentu. I na njima je ozbiljan odgovornost da odsude utakmicu po pravilima fudbalske igre i bez ikakve pristrasnosti. Mislim da svaki sudija zaboravi za koga navija jer mu je bitnija karijera nego ishod utakmice. Tako bi trebalo da bude. Znam iz iskustva da kolege gledaju da odrade posao kako treba, pa bolji neka pobedi.

Ima i grešaka koje volimo. U poslednje vreme posebno onu kada nije priznat čist gol Portugalcima u Beogradu.

 

 

- To je delić sekunde, da je bilo VAR sistema bio bi gol. To su sitaucije za koje, kao sudija, molite boga da vam se ne dese. Ni u prvom, a kamo li u 90. minutu. Ni na opštinskoj ligi a ne u kvalifikacijama za SP.  To su najteže sitaucije za odluku, u tom momentu pomoćni sudija nije stigao na vreme da vidi da je lopta prešla. Prosto se greške dešavaju i zato je uveden VAR. Jedino što mi nije jasno zašto na takvim utakmicama nije postojao. Svakako molite boga da vam se ništa slično ne desi u karijeri. Imala sam sreću da za 20 godina zaista nikada nisam imala problem. Samo mogu da zamislim kako je momcima kada im se desi takva greška.

Uz sve nabrojano, prosečna fudbalski gledalac ili navijač će reći - najlakše je ipak biti sudija. Malo trčkaraš po terenu, tvoja se reč računa i poštuje...

- Ko gleda sa strane misli da nema obaveza za trening kod sudija, ali istina je potpuno drugačija. Ja sam konkretno morala da trčim muške norme jer sam sudila u Superligi, bez obzira što sam žensko. To je više nego teško. Radila sam privatne treninge sa trenerom zbog toga. Norme su sve teže i teže.

Konkretno...

- Imamo tri dela norme. Prvi je neki "koda test", drugi je 5x30 metara za 4,7 sekundi (5,1 za žene), a glavna norma je 40 puta 75 metara. Znači 75 metara trčite za 15 sekundi, pa 25 metara šetate za 20 sekundi. I tako 40 puta zaredom. Puls je konstantno preko 180, preteško je. I sve se radi više puta godišnje.

Dobro, dobro, jasno nam je. Umorili smo se i od same računice. Da vidimo još i ko je Svetlana Bilić kada nije u sudijskoj uniformi.

- Imam svoju firmu, bavim se proizvodnjom i prodajom sportske opreme već osam godina. Volim da putujem i družim se sa prijateljima, sad imam više vremena otkako ne sudim. Zaigram i basket, imam neku ekipicu s kojom volim da zaigram. To mi je najveća ljubav i biće ceo život. Često gledam rukomet, idem na utakmice, ali gledam sve sportove. Potpredsednica sam u udruženju sportnet gde imamo ideju da promovišemo manje zastupljene sportove.

I ono najlepše za kraj. Poruka svim čitaocima.

- Želim svima mnogo zdravlja, sreće, uspeha, srećnih trenutaka sa najbližima. I da čitaju najbolji portal u Srbiji - 24sedam!

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi