Bogdan sa Zlatibora svoj život posvetio je konjima: „Od njih sam naučio najvažnije životne lekcije“

Njegovo detinjstvo bilo je kao san o kom sanja svako dete. Odrastao je uz konje i, kako je otkrio za 24sedam, te divne, plemenite životinje naučile su ga najvažnijim životnim lekcijama.

Bogdan Milinković bavi se uzgojem i dresurom konja. Za naš portal vraća se dve decenije unazad.

– Ljubav prema konjima rodila se u ranom detinjstvu, u isto vreme kada i interesovanje za veterinu, odnosno brigu o životinjama. Moja baka se još pedesetih godina prošlog veka bavila iznajmljivanjem konja. Svoju ljubav prema životinjama usadila je svojim sinovima, a kasnije i unucima.

Uz porodičnu tradiciju, u Bogdanov život upleli su se i geni.

– Moj deda Milan je bio prvi diplomirani veterinar u užičkom regionu, davnih pedesetih godina. Moja braća su takođe veterinari. Tako se i za mene uvek znalo da ću se baviti životinjama. Već u osnovnoj školi znao sam šta će mi biti buduće zanimanje.

Veterinarski fakultet završio je u velikom gradu, ali nikada u njemu nije poželeo da ostane.

– I moji roditelji su radili u gradu, ali se znalo, svaki vikend, svako popodne trčalo se na selo.

Nikada nisu dozvolili da se domaćinstvo ugasi, čak ni onda kada su radili u minusu. Danas, posle 22 godine posvećenog rada, Bogdan na Zlatiboru ima štalu sa 19 grla, drvene saonice i fijakere.

– Gajimo pretežno bosanskog brdskog konja, domaću autohtonu rasu koja je veoma otporna i izdržljiva. To su konji koji su dugo na ovim prostorima, naviknuti na surove uslove života, od dubokih minusa do izuzetno visokih temperatura. Nije im potrebna preterana nega i pažnja, žive na otvorenom i dobre su genetike generalno.

Rađaju se u šumi, žive u šumi, ali kada ih kao mlade udomite, lako vam se prilagode, priča nam Bogdan.

– Vole da se prilagode čoveku i sa njima je lako raditi. Idealni su za konjički turizam, kojim se bavimo ovde na Zlatiboru. Nikada nisu ljuti i uvek lepo utiču na vas.

Kao instruktor jahanja i dreser ovih plemenitih životinja, Bogdan nam otkriva da je konj sam po sebi inadžija i da tačno morate da znate kako ćete se prema njemu postaviti.

– Ako ste autoritet i imate moć da konja naterate da vam veruje, obavili ste dobar posao. Ako vas ne doživljava kao autoritet, postaće dominantan i neće vas slušati.

A životinja kao životinja, podrediće se onome ko je hrani.

– Vole onoga ko brine o njima, ko im donosi hranu, ko ih timari i neguje. Konji su socijalna bića, žive u krdu, pa i vlasnika doživljavaju kao njegov sastavni deo.

A kada ste u krdu, onda morate da poštujete zakone prirode.

– Svaka kobila ima svoj status, zna se koja je starija i dominantnija. Pastuv takođe veoma drži do hijerarhije u krdu. Na isti način grade odnos i prema čoveku, koji u njihovom svetu može postati ili vođa ili podređeni.

Geni su učinili svoje, pa je i Bogdanov sin Kosta posebno vezan za konje, a kako i ne bi kada je u životu prvo jahao, a onda prohodao.

– Interesantno je da se deca rađaju sa takozvanom jahačkom genetikom, mnogo jačom nego vozačkom. Što i ne čudi ako uzmemo u obzir da vozimo stotinak godina, a jašemo hiljadu. Deca instinktivno znaju da jašu čim ih stavite na konja, i to je dokaz da postoji genetika sa kojom se rađamo.

Pročitajte još:

Jefimija Medić, bivša stjuardesa: Putovanja su najlepši, a nesanica najteži deo posla

A veterinarski poziv je uvek na prvom mestu u Bogdanovom životu:

– Kada me neko pozove, posebno kada su u pitanju urgentna stanja, ostavljam posao i stižem u pomoć.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi