Predrag Starčević, učitelj na čije časove deca dolaze nasmejana, a posle njih kući odlaze srećna

Učitelj Predrag Starčević svima je poznat u Pančevu, i većina roditelja želi da njihova deca budu upisana baš kod njega u razred u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“. Na njegove časove deca dolaze nasmejana, a posle njih kući odlaze srećna.

Tokom period kada je bilo najteže organizovati nastavu, učitelj Peđa je dobio nagradu za najboljeg edukatora:

– Imali smo dve vrste posebnih časova. Na časovima koje smo nazvali „Umetnošću, naukom, sportom i humanošću protiv korone” imali smo preko 25 gostiju. A na časovima koje smo nazvali „Ljubavlju protiv korone – škole preko granica“ držali smo zajedničke časove sa decom i nastavnicima iz Grčke, Italije, Slovenije i Hrvatske.

Njegovi časovi i pre pandemije nisu bili obični, a tokom prošle godine se svojski potrudio da deci olakša onlajn nastavu. Svako svoje predavanje preko Zoom platforme učitelj Peđa je počinjao pitanjem: „Deco, kako ste?“

– Tako sam dopirao do dece i njihovih strahova, nespokojstava i mnogo toga što ih muči. Deca su brinula za bake i deke, bojala su se da im se nešto ne desi, a nekima su ostali i kućni ljubimci kod njih. Došli smo do saznanja da je bakama i dekama lakše uz njihove kućne ljubimce. Takvo razmišljanje je deci olakšalo problem. Jednom su deca donela kućne ljubimce na Zoom čas i držali ih u krilu, dok smo o njima pričali. Učio sam ih da je pandemija prolazna, a da deca na časovima treba da budu radosna i srećna.

Pitamo učitelja Peđu šta mu je bilo najteže tokom prethodnog perioda:

– Kada deca hoće da se zagrle, a ja ih opomenem da to ne rade. Ili kada neko dete pođe da me zagrli a ja moram da se izmaknem. Sećam se kada su jeli užinu. Mi, odrasli, uplašeni. Dete otkine mrvicu užine i ponudi mi je uz osmeh: „Za vas, učitelju“, a moje razmišljanje je: „Da li uzeti ili ne?“ Prihvatao sam parčence kifle uz misli: „Ceo život sam posvetio tome da učim decu da dele i vole. Ako treba da umrem, neka umrem od dečje ljubavi.“

Lični novčani deo nagrade „Najbolji edukator 2020“, koju dodeljuje Udruženje „Živojin Mišić“, učitelj Peđa je poklonio Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka NURDOR. Drugi deo novčane nagrade, koji dobija škola, biće uložen u projekat „Mostovi prijateljstva“, u kome je učestvovalo 500 učenika i 26 nastavnika iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije.

Projekat je podržao Rade Šerbedžija, koji je u predgovoru napisao:

– Tvoja knjiga „Mostovi prijateljstva“ je najvažnija stvar koja se trenutno događa na ovim prostorima…

Od kada je počeo da radi sa decom 1987. godine, od rodnog Užica put ga je odveo i do Grčke, gde je osnovao dopunske škole u Solunu, Kateriniju i Leptokariji. U Grčkoj, u Nea Apoloniji, sedam meseci je učitelj Peđa predavao i starao se o deci koja su izbegla sa ratnih područja iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, gde je bio deo tima psihologa i psihijatara Grčke u istraživanju „Izmenjena psihologija deteta u ratu”:

– To su deca uglavnom iz mešovitih brakova. Prilikom osnivanja škola većina dece nije znala nijednu reč srpskog jezika ili je znanje bilo samo na nivou razumevanja. Trebalo je krenuti iz početka. U tim trenucima mi je podrška roditelja bila dragocena. Roditelji su bili oduševljeni jer su deca sve više volela Srbiju, uz poštovanje zemlje Grčke. Nisu se više stideli „svoje polovine“. Postajali su ponosni i na svoj drugi nacionalni identitet. Deca su kroz učitelja gledala celu Srbiju. U Grčkoj je bio misionarski rad, kao rad u Srbiji, ali na drugi način. A znanje jezika je došlo samo po sebi. Sada mnoga od te dece studiraju u Srbiji.

Pitamo učitelja Peđu ko je u njega ugradio „Mostove prijateljstva“:

– To su bili moji nastavnici. Drugačije se tada predavalo i vaspitavalo. Posebno je za to zaslužna moja profesorka književnosti u srednjoj školi Branka Matić. Nažalost, preminula je 2001. Prošle godine sam došao na ideju da održim javni čas posvećen našoj dragoj profesorki u svojoj školi u Užicu. Na času sam predložio gradskim vlastima da se ispred Kulturnog centra posadi „Drvo života Branke Matić”. Crvenolisto drvo je posađeno, a za Vidovdan se postavlja spomen-ploča.

Predrag Starčević je do sada napravio veliki broj istraživanja iz oblasti psihologije, pedagogije, estetike, masmedija i metodika . Uz to je i međunarodni trener za Holokaust i dvodecenijski volonter Crvenog krsta Srbije. Njegova stručna mišljenje i recenzije se nalaze u 19 knjiga i udžbenika iz različitih nastavnih oblasti.

Učitelj Peđa je radio i sa hiperaktivnom, autističnom i depresivnom decom, kao i sa mnoštvom nadarenih učenika. Bolesnoj deci je držao radionice na Dečjem odeljenju bolnice u Pančevu.

Učitelj Peđa je do sada dobio petnaestak nagrada, zahvalnica i visokih priznanja, kako u Srbiji, tako i u Grčkoj. Između ostalog, dobitnik je Povelje Novembarske nagrade grada Pančeva, Povelje „Pro Futuro“ za doprinos u oblasti unapređenja interkulturalnog dijaloga i očuvanja vrednosti građanskog društvai nosi titulu „najbolji edukator Srbije 2020“.

Njegovi časovi su sve samo ne obični:

– Časove držim kroz stvaralačku igru. Najčešće deca i ne osete napor na časovima jer ima dosta šala i smeha. Od kada sam počeo da radim, časove držim uz klasičnu muziku, kada god je primereno da je pustim. Deca uživaju i rade uz muziku. Najdraže mi je kada deca dođu kući i kaži roditeljima: „Danas nismo ništa radili. Samo smo se igrali“, a zadaci urađeni i nastavno gradivo naučeno.

Učitelj Peđa, koji je i autor Bukvara, kaže da mu je najbitniji prvi dan u školi:

– Važno mi je da se deca oslobode strahova od škole, koji se stiču kroz razne komentare u predškolskom uzrastu. Zatim je važno da zavole jedni druge. Tu učitelj ima ključnu ulogu. Od kada sam počeo da radim hvalio sam, podsticao i bodrio decu u svakom momentu. Tako sam u tim mladim ljudima razvijao emocionalnu i socijalnu inteligenciju. U to vreme niti su postojali ti izrazi niti se nauka bavila ovim fenomenima. Kada sam se susreo sa socijalnom i emocionalnom inteligencijom u nauci, shvatio sam da sam intuitivno poodavno u tom sistemu. Bila mi je potrebna i naučna potvrda da sam na pravom putu.

Koliko vi, kao učitelj, možete da primetite kod deteta neke probleme koje nosi iz kuće?

– To se odmah vidi. Neka deca su isuviše mirna i bez osmeha. Povučena su u sebe. Tu decu treba hvaliti i podsticati da veruju u sebe. Neka deca u sebi opet nose dozu agresije, a ja je rešavam primenjujući „jezik saosećanja“ i razumevanjem. Dete treba da shvati da postoje i drugi načini rešavanja problema, a ne tučom i pesnicama. U nekom trenutku to dete izvedem ispred odeljenja, stavim mu ruku na rame da oseti moju podršku, a onda postavim pitanje ostaloj deci: „Šta vidite lepo u njemu?” Ljubav je prirodno stanje u deci i svako će reći nešto lepo tom detetu „nasilniku”. To dete će obično zaplakati jer nikada nije čulo toliko pohvala na svoj račun. Neko će uz te suze reći šta ga muči, i to dovodi do zbližavanja I razumevanja. Tako se i ostala deca uče saosećanju. Na taj način agresija polako bledi i na kraju potpuno nestane.

Učitelj Peđa ne beži od modernih tehnologija u nastavi:

– Kada sam počinjao da radim, moderna tehnologija je bio kasetofon. U školi je postojao jedan. Svakog dana sam pre časova odlazio kod direktora po njega, kako bih deci na časovima puštao klasičnu muzika, a posle časova taj kasetofon vraćao. Dakle, oduvek sam pratio modernu tehnologiju. Već godinama koristim i „pametnu tablu”. Tako je nastava i interesantnija i bogatija, sredstvo za razmenu znanja, ali i ljubavi i osećanja. Sa druge strane, sa njom treba biti i oprezan.

Pitamo učitelja Peđu koji je njegov savet za roditelje i učitelje:

– Ja sam učitelj, poznat i po tome što ne volim da dajem savete. Ali ako već treba: hvalite decu za sve lepo što urade. Tako se formira emocionalna inteligencija. Tako će se lakše nositi sa problemima kada odrastu. Treba imati saosećanja i razumevanja prema detetu i kada uradi nešto što nam se ne dopadne. Tada treba razgovarati i čuti dete. Jedino će tako imati poverenja da nam kaže i svoje „krupne” stvari. Najvažniji su nam zdravlje I sreća deteta. Sve odluke koje donosimo treba da budu podređene tome da dete što laganije ide ka tim ciljevima.

Pročitajte i ovo:

Ona je najbolja učiteljica u Srbiji! Đacima predaje u bašti koju su sami napravili, a oni “upijaju” svaku njenu lekciju

Dobro se dobrim vraća: Učenik odlučio da pomogne svom učitelju koji živi u automobilu

Jelena Babić, učiteljica iz Prokuplja, napravila je prvi slikovni srpsko-romski rečnik

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi