Mali vodič za kompostiranje: Pretvorite otpad u nešto korisno

Ko bi uopšte mogao da pomisli da otpad iz kuhinje može da se pretvori u nešto korisno? Danas se u svetu obeležava dan kada treba da dobijete korisne informacije o kompostiranju na čemu će vam naročito biti zahvalna vaša bašta, bilo da je u dvorištu ili na terasi.

Za one koji ne znaju, kompostiranje je način da se određene vrste otpada, koje svakodnevno pravimo, odlažu i zahvaljujući mikroorganizmima razlažu i stvaraju korisnu zemlju za biljke.

Pravi stručnjak za kompostiranje je Kristina Karanović, po zanimanju psiholog a po ličnom izboru ljubitelj prirode i borac za njeno očuvanje. Zato već dve godine pravi kompost a zahvaljujući tome, ona i suprug, od dve tone otpada su napravili isto toliko komposta.

-Ovako su radile naše babe i dede, zašto da ne radimo i mi? Naše prababe, pradede, čukunbabe i čukundede…oni nama nisu ostavili deponije. Oni su kompostirali otpad. Oni su ovo znali.

Kompostiranje ne oduzima puno vremena:

-Zapravo biće vam potrebno onoliko koliko je vremena potrebno i za bacanje smeća. To je potpuno besplatno i ne zahteva nikakvo ulaganje. Mnogi misle da je nemoguće kompostirati u stanu jer to sigurno smrdi što je potpuno pogrešno. Zapravo, kompost miriše prijatno na šumu posle kiše.

Kristina je pripremila mali vodič za sve one početnike koji žele da počnu da kompostiraju. Ulaganja nisu veliki i biće vam potreban:

-Komposter (može da se kupi, a može i da se napravi od plastične kante)

-Grane i karton (koje idu na dno). Ne palite lišće, grane itd. – kompostirajte ih

-Zelena materija i braon materija; u razmeri 1:1

Braon materiju čine suve sirovine: piljevina, pepeo, grane, suvo lišće, papir, karton i novine.

Zelena materija je otpad koje želite da kompostirate: ostaci voća i povrća, talog od kafe i čaja, baštenski otpad i slično.

Što više usitnite otpad koji kompostirate – pre će se kompostirati i pretvoriti u zemlju. S vremena na vreme je potrebno promešati I prevrnuti kompost.

Šta se stavlja:

-Šta god vam padne na pamet od otpadaka iz kuhinje: ljuske od krompira, šargarepe, paškanata, krastavca, peteljke od paradajza, listovi kupusa ili zelene salate koji su se osušili, peteljke spanaća, blitve… Kore lubenice, dinje, čokov kukuruza, kukuruzna svila, omot kukuruza… Ljuskice semenki… Čačkalice, štapići od sladoleda, pamuk, vatica, kompostabilni truleks, lan, lufa, natron vrećice…kore banane -možda inače smrde u klasičnom smeću, ali u komposteru je sasvim drugi slučaj. Ljuske od jaja, soc od kafe, čaj.

Šta ne ide u kompost:

-kuvana jela, ostaci od mesa, mleka, sira, mrtve životinje, plastika, staklo, metal, lekovi, časopisi u boji na masnom papiru, mačiji I pseći izmet, hemikalije – bilo šta što nije prirodno.

Rezultat: Visoko kvalitetna zemlja!

Šta na kraju da radite sa kompostom?

Iskoristite ili poklonite nekom ko gaji cveće ili ima baštu.

Pročitajte i ovo:

U Srbiji se baci 250.000 tona namirnica, dok pola miliona ljudi nema za osnovni život! Kad budete čuli razlog, nećete verovati

NALED: Gosti restorana na tanjirima “ostave” 15.000 tona hrane

Kupite povrće direktno iz naše krovne bašte (video)

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi