Igor Rabat je naš Noe: On čuva autohtone životinjske vrste na Sokolskim planinama

U Peckoj, mestu koje sada ima svega 450 stanovnika a koje je nekada bilo poznato po čuvenom Domu zdravlja i po tome što je bilo prvo selo sa bazenom, kao i selo koje je imalo najviše kafana, živi i radi Igor Rabat koji je naš, srpski Noe.

Sedamdesetih godina prošlog veka ulice Pecke su bile zakrčene automobilima iz svih delova Jugoslavije. Razlog tome je bio Dom zdravlja koji je nekada nosio naziv „Dr Herbert Kraus i Dr Cvetko Tomić”. U ovom Domu zdravlja, što je za ono a i ovo sad vreme gotovo nezamislivo, mogli ste za dan da obavite sve potrebne preglede: od vađenja krvi do specijalističkih pregleda i da dobijanja terapije. Sve je funkcionisalo kao sat.

U porti crkve u Peckoj je sahranjen novinar Vladislav Ribnikar koji je poginuo tokom Prvog svetskog rata na Rožnju.

Pročitajte i ovo:

Muzej Žeravica u Novom Miloševu čuva tehnološka čuda s početka prošlog veka

Kako se nekad slavila slava

Noe iz naše priče, Igor Rabat, ima svoju barku i nalazi se na Rožnju, najvišem vrhu Sokolskih planina u Rađevini. Igor je po zanimanju veterinar i direktor je veterinarske stanice Osečina gde već dvadeset godina sa kolegama veterinarima, ineženjerima stočarstva, veterinarskim tehničarima i pomoćnim radnicima radi uobičajene poslove iz ove oblasti: odgaja i vodi brigu o životinjama, vrši otkup mleka i stoke, bave se i uslužnim tovom junadi…

Ali ono po čemu se Igor izdvaja je njegova ljubav i želja da sačuva autohtone rase sa ovog područja:

-Osnovni motiv je kao prvo njihov genetski potencijal koji je veoma važno sačuvati a da toga većina ljudi koja nije iz struke nije svesna. Druga, ne manje važna stvar, da je to naša tradicija, kultura, identitet.

Pitamo Igora ko je sve našao utočište u njegovoj barci na Rožnju:

-Na imanju žive domaći brdski konji, balkanski magarci, goveda buše, balkanske koze, ovce vitoroge pramenke, karakačanske ovce, domaće pramenke, psi tornjaci, guske, domaće ćurke, morke, kokoške, sve ukupno oko 130 životinja.

Prva životinja koju je doveo na Rožanj je bila jedna kobila:

-Dobila je ime Stela – zvezda, koja obasjava put, sija. Simbolično je uvedena u štalu koju sam nazvao „Srpska arka”, po Nojevoj barci.

A onda su počele da pristižu druge životinje. Jedan od njih je domaći brdski konj:

-To je mali konj, mirne naravi, pripada grupi viših ponija. Koristio se u svakom domaćinstvu za radove, vukao je drva, obrađivao zemlju, prevozio ljude, na svadbama, sahranama… Spremali su ih i ukrašavali za Božić. Sa njima, na njihovim potkovicama, se išlo kod prijatelja da se čestita Božić, potkovice su donosile sreću i prosperitet…Svi ratovi, putevi, pruge sve su oni odradili i onda se pojavila nafta i traktor, pojavili se veliki strani brzi i skupi konji, kladionice, novac, i ovi naši više nisu bili potrebni, postali su neisplativi, zašto ih ne bismo sve pobili…

Tužno ali istinito. Igor nam predočava zašto je važno imati ovakve konje:

-Zamislite samo jednu moguću situaciju – da nestane nafte. Čime bismo posejali pšenicu, doneli vodu i ogrev, prevezli se. Ovi rasni konji to svakako ne bi mogli, nisu izdržljivi, nisu otporni, treba im super smeštaj i hrana. Mi sečemo granu na kojoj sedimo.

Kod Igora se nalaze i ovce pramenke sa neprevaziđenim kvalitetom i ukusom mesa:

-Za smeštaj ne traže neke uslove, preživljavaju u prirodi jedući korov, lišće, travu. Imaju otvorena duga runa sa kojih se sliva kiša i sneg, odnosno ne mogu da pokisnu. Savremene ovce imaju zatvorena kratka runa. Kiša i vlaga se danima zadržava na njima a to dovodi do raznih bolesti, odnosno one ne smeju ići na pašu po kiši, izmaglici. S obzirom da je runo kratko, tako dobijeno predivo je kratkotrajno, brzo se cepa, za razliku od dugog koje se uprede a proizvod je dugovečniji.

U Igorovoj arci je mesto našao i balkanski magarac:

-To je dobra, miroljubiva, pitoma životinja. Magarac neverovatno utiče na ljude izazivajuću osmeh, nežnost, što je danas jako teško izazvati. Inače svaki ima šaru na leđima u vidu krsta. U Bibliji piše da je pratilac Isusa Hrista od rođenja do smrti. U hrišćanstvu se smatra svetom životinjom. Ne bih komentarisao naša saznanja i svest o ovim životinjama. Uglavnog kod naših neobaveštenih ljudi služi za sprdnju i spremanje dobre kobasice za svinjokolj. To je vrhunac naše svesti i ja se na imanju strpljivo trudim da to ljudima objasnim.

Pitamo Igora da li ima još životinja koje bi doveo kod sebe na imanje:

-Postoji još životinja, ali s obzirom da je plan da na ovom imanju ostaju u životu sve ženske životinje nisam siguran da bih smeo još neku da uselim. U suštini ovde su životinje koje su nekada naseljavale ovaj deo Srbije, druge nisu postojale.

Kaže Igor da se danas sve okrenulo ka kvantitetu a ne kvalitetu :

-Sva stočarska proizvodnja se okrenula za dobijanje što više, što jeftinije hrane, novcu, a pri tome smo izgubili svoje autohtono, odrekli se, bacili. Kolubarsko goveče je nestalo, izumrlo, to je naša sramota. Kada jedna vrsta ili rasa, biljna ili životinjska, jednom nestane sa ove planete, više ne postoji nauka niti novac koji je može vratiti u život.

Krave buše su skoro tri puta manje od ovih današnjih. Teške su oko 250 kilograma i gotovo se više nigde ne gaje jer ne daju puno mleka – svega dva do tri litra mleka dnevno ali njihovo mleko sadrži od 7-9% mlečne masti i njihovo mleko ne sadrži laktozu. „Moderne” krave daju oko 35 litara mleka dnevno a procenat masti je između 2 i 3 odsto.

Buše se tek sa dve i po godine pare. Sa tri-četiri dobijaju mladunče i mleko. A industrijske krave se sa nepunih godinu dana pare i već sa dve ulaze u proizvodnju mleka.

Igor dodaje da su ove životinje naše kulturno, tradicionalno i identitetsko nasleđe koje smo dužni da sačuvamo:

-Međutim, nažalost, svedoci smo ere novih bolesti, Covid kod ljudi, afrička kuga svinja, plavi jezik kod goveda i ovaca, nodularni dermatitis goveda. Promena klime, zatvoreni ljudi u stanove i gradove, velike fabrike, mnogo ljudi na jednom mestu, zatvorene životinje u industrijska postrojenja i kaveze za što bržim prirastom… I jedni i drugi su sa slabim imunitetom, lekova i vakcina slabo ima a i potrebno je mnogo vremena da se proizvedu.

Upravo zato su bitne ove stare, autohtne rase:

-E, tu nas opet ove naše stare rase opominju da su jako bitne zato što nose dragoceni teret, zdrave gene, prirodne, normalne na kojima nije rađena selekcija. Selekcijom kod životinja je dobijena enormna proizvodnja mleka, mesa, jaja, vune. Ali sve na štetu imuniteta i sposobnosti da prežive bez veštačkih i neprirodnih procesa života. Ovi dragoceni geni su jedino što imamo kao struka da pomognemo da većina domaćih životinja opstane na ovoj planeti u godinama koje dolaze.

Biće vam zanimljivo i ovo da pročitate:

Eksekjel Videla, Čileanac sa prebivalištem u Srbiji: Voleo bih da pročitam ovaj isti tekst za par godina i sebe vidim kao još jednog od vas

Miloš Đondović, grumer: Potrebni su strpljenje i ljubav prema psima

Igor naglašava koliko su ove životinje divne:

-Na kraju, ovo su lepe životinje, ne postoje dve iste, svaka jedinka ima svoj identitet, možete joj dati ime, možete je voleti. Nisu sve iste, nisu pod kalup kao većina industrijskih životinja. Ne zaboravite da je 90 procenata hrane ljudi životinjskog porekla.

Veterinar Igor Rabat nas podseća na još nešto:

-Ne smemo zaboraviti, a vrlo često to zaboravljamo i zanemarujemo. Čovek je deo prirode, ne može pobeći, svi se krčkamo u istom loncu virusi, bakterije, bolesti, čovek, životinje, sve je uzajamno povezano.

Igor kaže da uživa u svom poslu, naročito u odgoju autohtonih vrsta:

-Ove životinje ne traže neku posebnu pažnju, postoje ljudi koji su sa njima stalno, rade, obilaze ih, moraju biti tu ali nekog teškog posla nema. Puste se u planinu, uveče zatvore, obilaze se zbog vukova i to je to. Dosta turista dolazi zbog tih životinja a sav prihod od turista ide za platu ljudima i hranu za životinje. Na taj način postoji mogućnost da se broj i zaposlenih i životinja uveća. Kao što rekoh, sve je povezano.

Veterinara Igor ima još jedan cilj a to je da zainteresuje još ljudi da uzgajaju ove životinje:

-Teško je to jer nisu isplative ali čini mi se da se malo svest menja kod ljudi i da ću uspeti da im objasnim da su ove životinje i isplative posebno za sve veći broj staračkih domaćinstava i napuštenih livada, gde nije potrebna neka radna snaga a mogu koristiti prirodu gotovo tokom čitave godine. Cilj mi je i da širim svest kod ljudi da su deo prirode, da pripadaju prirodi da se u njoj najbolje osećaju, da je lepo živeti na selu i uživati u sitnicama, da ljudi ne smeju zaboraviti da zavise od životinja a ne one od nas. Uz to, želim da preko ovih životinja pokušam da razvijem novi vid turizma posebno u Peckoj i na Rožnju.

Rožanj je poznat po ruži vetrova, odnosno mesto gde se ukrštaju kontinentalni i mediteranski vetrovi, što pozitivno utiče na psihičko i fizičko zdravlje ljudi. Preporučuje se onima koji imaju problema sa plućima a vode na Sokolskim planinama su lekovite i povoljno deluju na probleme sa štitnom žlezdom.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi