Era Ojdanić i Miroslav Ilić su s radnih akcija kući doneli brojna priznanja: Tek da čujete kako su se provodili!

Miroslav Ilić i Era Ojdanić i te kako su učestvovali u omladinskim radnim akcijama, pretečama volontiranja koje su bile višestruko plodotvorne. Svojevremeno bi se mladi, kako nepoznati, tako i poznati javnosti, okupljali sa svih strana i vredno radili da izgrade ratom razrušenu zemlju, pa ujedno i družili, te jačali ideju bratstva i jedinstva i to je godinama trajalo. 

Na Praznik rada, pevači su se s dosta zadovoljstva prisetili tog minulog vremena za 24sedam, ističući sve moguće prednosti.

Miroslav Ilić, ATAImages/Antonio Ahel

- U to vreme, to se zvalo Savez socijalističke omladine. Imam specijalnu povelju, zato što sam jedan od onih koji je najviše pevao na tim radnim akcijama. To je bilo osamdesetih i pevao sam vrlo često. Ne sećam se nekih posebnih priča niti mislim da je to toliko važno, koliko mislim da je bilo zdravo. Zdravo, pre svega, u tom smislu što su se mladi ljudi tu upoznavali, družili - ispričao nam je jednom prilikom Miroslav, pa je nastavio o tome kako ipak nije u kontaktu ni sa kim koga je onda upoznao. 

- Nije se tu radilo samo o tom efektu – rad. Bilo je i to korisno, naravno, ali za mene je bilo korisnije to što su mladi ljudi bili u prilici da se druže, upoznaju i razmene neka iskustva - objašnjavao je bio on. 

Miroslav Ilić, ATAImages/Antonio Ahel

Ojdaniću, sa druge strane, takođe povelja otad ne manjka, a osim po radu, ovaj period dobro pamti i po ludom provodu.

- Kako ih se ne bih sećao! Išao sam na radne akcije kad smo davali program za akcijaše, studente. Bio sam u Kladovu. Ma, svuda smo išli. Imam povelja, zahvalnica i diploma da mogu ceo motel da oblepim njima. To su bile neviđene žurke. Svi akcijaši su imali radna odela, pa i mi kad dođemo, naravno. Bilo je kako je ko hteo, ali ja bih se presvukao u tu njihovu garderobu. To bi nam dao predsednik, koji tamo rukovodi akcijom. Obučem se i, naravno, sa njima bismo se družili, a i program bismo izvodili u tom radnom odelu - kazao nam je bio Era, te dodao:

„Bilo je tu i ljubavi!"

Era Ojdanić, ATAImages/M. M.

- Sad nisam ni sa kim u kontaktu iz tog vremena, davno je to bilo... Ali, to jesu bila prijateljstva za sva vremena. Dešavalo se da se negde na nekim svirkama, bili to vašari, veselja, sretnemo. „Ero, je l’ se sećaš Kladova pre toliko i toliko... ?” Kako da se ne sećam! Zajedno smo bili u onoj tamo trpezariji i ludovali do ranih jutarnjih časova. Kroz svoj posao, putujući po Evropi, svetu, sretao sam se sa tim mladim ljudima koji su bili na akcijama. Bilo je druženja, ljubavi, svega – evocirao je jednom prilikom oduševljeno folker sve uspomene iz tog vremena za 24sedam.

Za Eru, kako je rekao, Prvi maj je i „praznik narodnog veselja".

– Svi ljudi su se radovali Prvom maju. Praznik rada je to. Svi su imali, neko više, neko manje. Ali, uglavnom su imali neku kintu u džepu i svi su išli iz Beograda odakle su poreklom, da li je to Zlatibor, Tara, Bajina Bašta, Užice... Odlazili su na selo i tu su se pekli jagnjići, prasići, pilo se, jelo i praznovalo. Uopšte, praznik narodnog veselja, evo, da ga ja nazovem - istakao je bio on. 

Era Ojdanić, ATAImages/M. M.

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi