Od svih šamara koje je život lupio Maci, jedan ga je i bacio na ozbiljne muke: Bog mi je rekao - gde ćeš, lezi tu, majmune!

Najveći životni šamar posle smrti oca Dragan Marinković Maca je, kako je objasnio u jednoj emisiji, dobio od Boga.

- Godine 2007, 2008, tada mi je Bog opalio šamar. To je jedan ozbiljan šamar, samo sam ga skontao. To je bilo 2008, ludo leto, preludo, predobro, samo što ja kada se izviždim, sutra Berluskoni da me zove idemo bunga, bunga, pusti me kralju, pertle me bole, nije mi do života, međutim, onda sam bio sa đavolima i to je bilo dan, noć, kafane, upravo pokojni Džej, ja... Džej plače, Lukas i ja, ne zna se koji je gori od nas... I ja idem, jesen savršena, sa pokojnom Mirom Furlan snimam film, imam još jednu seriju, „Operacija tirjumf" kreće i još nešto imam, gori... Lavu je rođendan 8. septembra, sedmog naveče ja letim Beograd-Sarajevo, osmog ću Lavu na rođendan, a 9. je sahrana Dinu Dvorniku i ja idem kod njega na sahranu, dobri smo bili, brat. I, ja se vraćam i krećem... I, sedmog nešto mi nije dobro - objašnjavao je on u emisiji „Balkanskom ulicom", koja se emituje na televiziji „Blic", pa nastavio o tome kako je noć proveo u vojnoj bolnici, misleći da mu je pukao čir.

Dragan Marinković Maca, ATAImages/Antonio Ahel

- Naduo se ovako, boli me, dijafragma mi se digla ne mogu da dišem, nisam dobar. Celu tu noć ja - vojna bolnica, sve kontam čir me boli, puko mi čir, progutao sam ja to, kakvi kaže dobar si ti, imaš jarane upalu pankreasa, kažu ostani, reko' kako ću leći, ja moram, vrtim, meni gori i tada je i Nino Rešić umro isto od pankreasa, rekli mu ostani on kao još samo ovaj vikend i vratili ga u čaršafima, a ja sam ostao sedam dana. Tada skontaš kakav je život. Završio sam u intenzivnoj, šok soba... Od tog ludila, od svega kad ti Bog kaže: „Gde ćeš, gde si ti to krenuo? Lezi tu, majmune". Sreća skontao sam taj šamar i posle sedam, deset dana ja sam krenuo, sve to pozavršavao, ali sam shvatio, nažalost mnogi od mojih kolega danas ne shvataju, Bog ti opali šamar. Meni nije bio toliko bolan, ali mogao je biti, znaš da je pankreas u dva dana i ćao. I treba polakice. To je meni jedan stari beogradski mangup rekao: „Maco, znaš kad ćeš ti imati?, kažem: „Kad oči moje, kad?", kaže: „Kad budeš znao reći ne!" Bilo koja vrsta negacije, ne želim, neću, ne mogu, to je dobro, nego raja, 'ajde da nisi ovo... - pričao je on.

Prethodni, međutim, smrt oca, mnogo ga je boleo.

„Majka me je i osamostalila!"

- Sarajevo je institucija, metafora, grad u kom je mangupluk bilo odrasti, biti rođen, praviti prve kilometre na asfaltu. Sarajevo koje je pamtim, koje je moje, to je institucija. Za naš posao je dobro biti Sarajlija, jer tamo nema zvezda. Nema to kod nas. Ili si raja ili si papak, to je dobro, ja gledam sad po Beogradu nešto su bitni, zvezda, kakva jarane zvezda, ateriraj, neka te malo, budi na zemlji. Nema potrebe, fino, ćao, ćao, lagano, nemoj mi majke ti nekih teških tema, pogleda repetiranih, obrva... Odrastao sam sa mamom, kada sam imao 12, 13 godina, rano je tata preminuo tako da sam sa majkom odrastao, mama me i osamostalila.

- Stari mi je iz Beograda, mati mi je iz Sarajeva tako da sam ja tu negde. Stalno sam bio na te dve destinacije i pre rata - pamti i danas, pa objašnjava kako mu je majka bila stroga jer „nije lako odgajati muško dete".

- I ja sam strog roditelj. Dete nikada nisam udario, nema potrebe, naučiš ga na batine, nigde veze. Treba biti autoritativan, imam jednu repliku sa svojom decom: „Nemoj me razočarati, majke ti". To je odlična replika i treba se baviti decom, zato smo u problemu, zato što se ljudi ne bave suštinski. Ja razlikujem kvalitativno od kvantitativnog, bolje je biti sa nekim deset minuta nego biti ceo dan, nigde veze, tako da imati taj kavlitetan odnos koji može da rezultira samo dobrim stvarima - smatra on.

Sa druge strane, iako su mnogi stekli utisak da se Maca nekoliko puta ženio, on tvrdi da nikako nije tako.

„Ženu treba znati osvojiti!"

- Treba znati ženu osvojiti, svaka je drugačija, ne treba biti banalan i iste fore svima prosipati. Druga stvar, moraš se baviti voljenim bićem, jer kako kažu, sms-flert dođe zato što si ti zapostavio voljeno biće...

Dragan Marinković Maca, Antonio Ahel/ATAImages

- Jednu sam svadbu imao. Ne sećam se kakvo sam odelo imao. Imao sam crkveno venčanje sa Jovanom, a onda je ona kao i sve žene, vidim ja volela bi ona to, ali ja nikad nisam to u opštini... I, imala je svoj rođendan, proslavljali smo na nekom splavu, mali za 10, 15 ljudi i tamo smo bacili sidro, dovedem ja matičara jednog, ali preduhovti lik, ludak jedan, ja ga zovem, on došao, potpisali, ona se onesvestila i tako. To je bio moj rođendanski poklon, evo ti i to slovo na papiru - istakao je u poznatom stilu, pa dodao kako se ne seća dobro kada je Jovanu prvi put video.

- Ušla je u neki kafić, ja sam bio sa nekim društvom, ja se toga ne sećam, znam da sam ono: „A, jao, kakav mačić", kasnije smo se videli i upoznali pa mi ona napomenula pa ti si bio tu i tu, a nije to baš društvo bilo lepo, tako da, srećom, uspeo sam da se ispeglam - zaključio je u pomenutoj emisiji.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi