Ovako estradnjaci pamte odrastanje na Kosovu: Bilo je svega, svađali smo se, mirili, sada je sve drugačije

Mnoge domaće ličnosti sa naše javne scene došle su iz drugih krajeva Srbije ili regiona u Beograd, kako bi napravili karijeru. Nekima je uspelo, drugima nije, a među njima ima i onih koji su iza sebe ostavili sve i pošli da pronađu svoju sreću, bez opcije da ne uspeju u tome.

Oni koji su došli sa Kosova i Metohije su Jana Todorović, Radiša Trajković Đani, Dragica Radosavljević Cakana i Stefan Đurić Rasta.

Svako od njih je napravio uspešnu karijeru, važe za najveće zvezde, ali svoj rodni kraj ne zaboravljaju.

Da bi Jana Todorović snimila svoj prvi album, njen otac je morao da proda dosta toga. Međutim, taj album je prošao nezapaženo, ona je mislila da će ostati zauvek na Kosovu, ali se onda pojavio njen sadašnji suprug Ivan, koji joj je mnogo pomogao.

Ipak, pevačica svoj rodni kraj ne zaboravlja.

- Kada mi neko spomene moj rodni kraj, obuzmu me najlepše emocije. Podseća me na skroman život koji smo vodili na selu, na moje pokojne roditelje za koje sam bila mnogo vezana - govorila je Jana jednom prilikom o Kosovu i dodala:

Printscreen Instagram/janavip2011

- Ja sam se na Kosovu rodila, ponosna sam na svoje Kosovo, na svoje selo i na mesto gde sam odrasla. Ja sam 1997. otišla. Tamo je život bio mnogo lep, ja nisam imala problema, rano sam počela da se bavim ovim poslom, lepo smo se slagali i sa Albancima, ponela sam divne uspomene. Odem dole barem dva puta godišnje. Tamo mi žive i stric i tetka, odem, obiđem svoju familiju. Svaki put plačem, emocije su tu, i kad pričam o Kosovu a ne kad sam dole. Kad uđem u svoje selo to su suze radosnice. Nažalost moji roditelji nisu živi, pa mi bude još tužnije kad sam u mom selu.

Radiša Trajković Đani je veoma ponosan na to odakle potiče, a najranije detinjstvo pamti po fudbalu i čuvanju koza. Kako je govorio, bio je "Pele" u fudbalu.

- Volim što sam sa Kosova i dičim se time. Život na Kosovu bio je kao i od svakog klinca tamo, preko dana igramo fudbal, pa malo čuvamo koze i tako. Doduše dešavalo mi se da moji drugari igraju fudbal dok ja čuvam koze. Imali smo svinje, krave, ovce, živinu. Kad sam prvi put kupio kopačke, tad sam bio najsrećniji. Mnogo mi je dobro išao fudbal, zvali su me "Pele". Kad sam dobio žuticu, onda sam morao da prestanem. Muziku sam uvek voleo, još kao dete sam pevušio. Sviranje instrumenta nije mi nikada išlo, ali pevanje super - ispričao je Đani u jednoj emisiji.

On je otkrio i da su njegovi roditelji bili veoma strogi, te da je morao da uči, ali je samo do srednje škole bio odličan đak.

ATAImages/ Antonio Ahel

- Imao sam dosta drugara, Janjivca pogotovo. Tako sam bio vaspitan. Živeli smo i sa Albancima, i sa Romima i sa Hrvatima. Znalo se kad je Bajram, kad je Uskrs. Znalo se poštovanje, dobijale su se batine ako ne pokažeš poštovanje komšiji bez obzira koje je nacionalnosti. Vladalo je poštovanje među ljudima. Nije bilo svađe, lepo smo živeli. Dešavalo se da dođe i do sukoba, ali onda se ljudi odmah pomire. Sad je potpuno drugačije - pričao je Đani i nastavio:

- Ja sam 90-ih godina ozbiljnim mangupima pevao, a ovo danas je drugačije. Sad mi dođe klinac i kaže "Aj dođi matori". Iskreno što se tiče problema da sam imao tokom odrastanja, to pamtim iz perioda kada je Tito umro. Bio sam kod babe, u toj ulici su sve bili Albanci. Tad su krenule provokacije, bacanje petarda. Bilo mi je frka tada. Albanci su hteli moju tetku da siluju, deda mi je radio kao zidar. Radio je tada u Makedoniji, vratio se i srećom on i njegov burazer su tada spasili situaciju. 1981. godine je prodao imanje, i samo je rekao "ne želim da mi neko siluje decu". Zaista nisam imao problema u Prištini kasnije. 1992. godine sam otišao sa Kosova. Pevao sam u Prizrenu i Goca Lazarević me je otkrila tad. Ona mi je ponudila da pevam u Cirihu tada i odmah sam pristao - ispričao je Đani.

Dragica Radosavljević Cakana je rođena u Kosovskoj Mitorvici, a detinjstvo pamti po tome što nije ni bila svesna da li joj nešto fali ili ne, već je uživala.

- Slatko je bilo detinjstvo, cakano, ne kao detinjstvo ove dece današnje i mnogih generacija ispred mene. Bilo je maštovito, drugačije smo se igrali, imali smo drugačijih obaveza, nismo gubili vreme sa telefonima. U to vreme nisam imala potrebe ni za čim, imala sam sve što sam htela, lepo detinjstvo, puno ljubavi, radosti, druženja sa braćom i sestrama, nisam ni znala da mi nešto fali - pričala je pevačica i nastavila:

ATAImages/Antonio Ahel

- Zavisi od čoveka do čoveka, ali mislim da su ljudi tamo gostoljubivi i dobri, imaju otvoreno srce za sve. Nažalost, mnogi su morali da odu, ali oni koji su ostali, ostali su punog srca. Dobri su ti ljudi. Sva ova migracija je uticala na to da ljudi imaju predrasude, ali nije tako, ljudi dole su pošteni, dobri, vredni i radni.

Reper Stefan Đurić Rasta je nedavno pokazao svoju emotivnu stranu kada je u jednoj emisiji gledao snimke sa Kosova - svog obdaništa, ulice u kojoj je odrastao, video prijatelje.

Kako tvrdi, sa njegove pozicije o svemu tome mora da priča pažljivo.

- Odvratna atmosfera i odvratna situacija. Zaista pamtim samo da smo se dobro zabavljali kao deca koliko god bilo teško u toj atmosferi - rekao je on, pa otkrio kako je proveo poslednji rođendan tamo:

- Svi su bili svesni da je to to i da ćemo posle te proslave napustiti svoje domove i da ćemo svi da odemo. Treba biti 10 puta pažljiviji kada pričamo o Kosovu, a pogotovo ako to radimo iz pozicije u Beogradu, upravo zbog naših ljudi dole. Ne znam da li su ljudi svesni, ali enklave su geto. Da li to postoji negde na svetu osim na Kosovu? Ljudi su zatvoreni kao u getu i to se sve dešava u 2022. godini. To je zaista bolna tema, ali i tema o kojoj nikada ne bi trebalo da prestane da se priča - kazao je reper. 

24sedam/Katarina Mihajlović

On se osvrnuo na bolno detinjstvo i napuštanje Kosova. 

- Mi smo išli tim nekim putem, a okolo gore kuće gore sve, životinje trče, ljudi beže, to je scena koju ću uvek pamtiti - istakao je on, pa dodao kako mu je bilo nakon toga:

- Bio sam jako srećan tada u Srebrenici pogotovo što sam imao tu mogućnost da se sklonim iz zatvorene getoizovane situacije u neku bar malo otvoreniju sa slobodnijim društvom. Imao sam tu sreću da sam živeo taj način života na selu i imao priliku da od malih nogu stvorim radne navike i to je ono što mi danas mnogo znači.

Reper je morao da krene život iz početka.

- Sve može da se izgradi iz početka. Tada se rađaju najbolje stvari. Taj život sa seljacima te potpuno oplemeni dok ne dođeš u neku sredinu gde žive seljačine i tu se potpuno okrene svest i vizija stvari. Nikada neću moći da zahvalim roditeljima zbog svega što su uradili za mene. Shvatio sam da treba da se okružim ljudima koji me znaju mnogo pre „hajpa” i pre nego što sam postao to što sam danas - zaključio je Rasta.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi