Vanredni izbori za gradonačelnike na Kosovu i Metohiji zakazani za 23. april: Srbi neće učestvovati - šta je plan Prištine?

Vanredni izbori za gradonačelnike u Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zubinom Potoku i Zvečanu zakazani su za 23. april. Srpska lista, koja je na prethodnim izborima dobila najveću podršku Srba, odlučila je da na njima ne učestvuje. Sagovornici Kosovo onlajna slažu se da izbori bez učešća Srba na severu nisu legitimni i demokratski, kao i da posledice izbora u ovakvim okolnostima mogu biti opasne.

Lokalni izbori su, prethodno bili zakazani za 18. decembar prošle godine, ali ih je kosovska predsednica Vjosa Osmani odložila za 23. april na inicijativu međunarodne zajednice.

Ona je tada poručila da postoji potpuni konsenzus političkih partija oko odlaganja izbora, te dodala da je uzet u obzir izveštaj koji je prosledila Centralna izborna komisija.

Srpska lista je više puta istakla da je formiranje ZSO jedan od uslova za učestvovanje te političke partije na izborima.

Vladajuća partija Samoopredeljenje predstavila je svoje kandidate za gradonačenike u četiri severne opštine, a kosovski premijer Aljbin Kurti je tokom sastanka sa kandidatima garantovao bezbednost tokom izbornog procesa.

S obzirom da na severu Srbi čine većinu, a albanskog stanovništva je svega dva odsto, pitali smo naše sagovornike kako će izgledati izbori bez učešća Srba.

Predsednik Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović kaže za Kosovo onlajn da se izbori bez birača i ne mogu nazvati izborima. 

"Šta bismo mogli da kažemo o izborima na kojima srpski narod ne učestvuje, da li su to zaista izbori? Prema zdravoj logici, prema razumu i prema svim demokratskim principima i evropskim vrednostima na koje se poziva politički Zapad, u skladu sa tim principima to svakako ne mogu biti izbori, ne mogu se tako nazvati, jer pre svega na njima ne učestvuju birači, a ni relevantni politički subjekti. Prema tome, tu nema nikakvog govora o izborima, naročito ukoliko na njima izađe ispod ili iznad jednog procenta biračkoga tela, o kakvoj legitimnosti i legalnosti izbornog procesa mi govorimo", rekao je Karanović.

KCNS Youtube printscreen

 

Kako je dodao, plan Prištine ja da izborima zastraši Srbe i izazove nepromišljen potez Beograda.

"Sve što radi Aljbin Kurti otkad je na poziciji takozvanog premijera je zapravo provokacija. On je u mentalno psihološkom pogledu veoma diskutabilna osoba, nepredvidiva. Međutim, kada je reč o političkom delovanju tu postoji izvesna konzistentnost, sve ono što on radi je oslonjeno na oblike fizičkog nasilja, a nasilno sprovođenje izbornog procesa uprkos volji srpskog naroda je ništa drugo nego ogoljeno nasilje, u ovom slučaju ne možemo govoriti ni o pravnom nasilju jer pravo to ne poznaje. Njegov cilj je zastrašivanje i proterivanje Srba, on želi "veliku Albaniju", a u toj njegovoj viziji “velike Albanije” nema mesta za Srbe. On želi da unese strah kod srpske zajednice kako bi napustili Kosovo i Metohiju, a sa druge strane da isprovocira neke ishitrene korake zvaničnog Beograda. Svestan je da ispred sebe ima predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je iskusan diplomata i najiskusniji političar u Evropi, što je i dokazao u proteklih deset godina naročito kada je reč o Kosovu", naglasio je Karanović.

Prema njegovim rečima, posledice održavanja izbora mogu biti takve da Kurti može da nađe svoje političke subjekte iz srpske zajednice koje bi "plaćenim glasovima" postavio na čelo institucija na severu, preko kojih bi, kako navodi, sabotirao formiranje ZSO.

"Sada je najpotrebnije da se očuva jedinstvo srpskog naroda na Kosovu, potrebno je da izbegnemo da Kurti napravi svoje političke subjekte koje bi onda nazvao srpskim i koje bi onda na severu Kosova uz pomoć nekolicine kupljenih glasova koji bi bili instalirani kao izvršna vlast u lokalnim samoupravama. On bi se zatim na njih pozivao, da postoje predstavnici srpskog naroda koji su legitimno izabrani predstavnici lokalne samouprave, a njemu bi takvi služili da on sabotira do kraja realizaciju osnivanja ZSO. To je njegov kratkoročni i dugoročni plan. Ovim planom Kurti pokušava da izazove Srbiju da reaguje kako bi ona od strane Zapada bila okrivljena za prekid pregovaračkog procesa ili za eskalaciju krize. Beograd neće to dozvoliti jer ima dovoljno mudrosti i spremnosti da zaštiti srpski narod", kazao je Karanović.

Istakao je da izbori na kojima će učestvovati jedan procenat birača ne mogu biti legitimni.

"Ako neko na Zapadu misli da jedan ili manje od jednog procenta stanovništva može da izabere legitimne predstavnike izvršne, zakonodavne vlasti ili predstavnike lokalne samouprave, ako neko misli da je to u skladu sa evropskim principima onda smo mi svi na pogrešnom tragu istorije. To je nešto što ne može biti legitimisano kao pravno valjani proces", rekao je Karanović

On smatra da je jedino rešenje da se izbori odlože i da se radi na političkom rešenju za krizu na severu Kosova.

Ističe da, ako izbori ipak budu održani i ukoliko Kurtijevo Samoopredeljenje proglasi pobedu, to će biti uvod u novu situaciju na severu gde, kako kaže, vlast neće postojati.

"Ono što bi bilo najrazumnije jeste da neko Kurtija zaustavi u njegovim koracima koji su doveli do toga da Srbi napuste institucije.  Ukoliko bi se Srbi vratili u institucije onda bi akutna kriza bila okončana, u šta ne verujem da može da se desi. Jedino što ostaje kao mogućnost jeste da se izbori odlože i da se u međuvremenu traži političko rešenje za krizu na severu, a znamo koji su razlozi izazvali krizu. Srbiji je stalo do političkog rešenja i predstavnici Srba mogu biti izabrani samo od strane srpskog naroda, a ne od Aljbinovih političkih subjekta, to je neprihvatljivo. Ukoliko oni sprovedu izbore i ukoliko proglase nove pobednike iz redova Kurtijevih subjekata onda govorimo o jednoj novoj političkoj situaciji u kojoj vlast na severu Kosova ne postoji", zaključio je Karanović.

Direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Dušan Radaković smatra da su izbori organizovani na silu.

"Mislim da se ovi izbori organizuju na silu da bi se pokazala demokratičnost, ali o kakvom legitimitetu govorimo ako neće biti 90 procenata većinskog stanovništva da glasa, i na kojima će izlaznost biti četiri, tri ili dva procenata. Kakav će to gradonačelnik sutra biti koji neće smeti da izađe u grad, koga će morati da čuvaju jedinice specijalne policije? O kakvom izbornom procesu govorimo kada će se sprovesti u kontejnerima negde na putu Mitrovica-Jarinje i koje će obezbeđivati specijalna policija? Do sada je bilo da je svako glasačko mesto imalo od 750 do najviše 900 glasača sada su stavili da to bude 2.500 glasača", rekao je Radaković. 

Prema njegovom mišljenju, izbori su potpuno nerelevantni i netransparentni. Kako je dodao, dogovor u Briselu bi doveo do ponavljanja izbornog procesa.

"Izbori su kruna jednog društva, a sada govorimo o nedemokratičnosti i glasanju gde vas čuvaju specijalne jedinice.Nadam se samo da neće biti incidenata i konflikta, ali svakako očekujem da uz neki konkretan dogovor iz Brisela možemo da očekujemo ponovljene izbore i normalnu izlaznost jer na ovaj način imamo sve samo nemamo izbore. Mi smo kao neko ko prati izbore na severu od 2013. godine apelovali da nema demokratskih pravila i načela da se izbori organizuju i zbog bezbednosti i zbog načina organizacije. Međunarodna zajednica igra igru, sa jedne strane ambasadori Kvinte su rekli da bi trebalo organizovati izbore, a sa druge strane sad traže odlaganje", istakao je Radaković.

Radaković ne očekuje da će biti incidenata, jer kako navodi, ni jedan procenat Srba neće učestvovati na izborima.

"Nadam se da incidenata neće biti jer srpska zajednica neće izaći na izbore osim možda u Leposaviću gde će glasati pristalice Aleksandra Jablanovića i nekolicina ljudi u Zvečanu, ostalo će biti u albanskim mestima. Tako su i raposređeni birački centri da budu blizu Albanaca kako bi oni mogli da glasaju. Ne očekujem u ostalim mestima ni jedan procenat srpske zajednice da izađe na izbore", zaključio je Radaković.

Analitičar Alen Meta naveo je da su od početka izbornog procesa dva politička pitanja vodila taj proces.

"S jedne strane imamo Srbe koji su podneli ostavke na svoje funkcije i stoga je ustavna obaveza da budu smenjeni raspisivanjem izbora. S druge strane, kosovske institucije su dva puta nudile Srbima rok za učešće na izborima, ali to je bilo nemoguće", rekao je Meta.

Kako je dodao, dve različite strane traže dve opcije. 

"Srbi žele da odlože izbore do formiranja udruženja, dok institucije Kosova žele da održe izbore, a potom i formiranje udruženja, pa je to pitanje koje je podiglo tenzije oko održavanja izbora. S jedne strane, Srbi su, posebno podržavajući Srpsku listu, odbili da učestvuju na izborima, dok će ostali koji budu izašli imati malo mogućnosti da odaberu i učešće će sigurno biti manje", naglasio je Meta.

Meta je naglasio da su političke partije odlaganjem izbora u decembru dobile na vremenu da se pripreme za izbore u aprilu.

"Dok je na početku traženo odlaganje roka za izbore koji je određen u decembru prošle godine, to je realizovano davanjem vremena svim institucijama, ali i političkim strankama i građanima da se pripreme. Kao rezultat toga, Srpska lista je ponovo odbila registraciju za ove izbore, a institucije su nastavile sa onim političkim partijama koje su registrovane", istakao je Meta.

On je mišljenja da izbori u ovakvim okolnostima mogu da utiču na legitimitet odabranih gradonačelnika, na podeljenost kod građana, kao i na primenu Sporazuma iz Ohrida koji uključuje i ZSO.

"To može uticati na legitimitet gradonačelnika koji će biti izabrani na ovim izborima, u početku nadajući se da će proces ići glatko. Takođe, to će uticati na još veću podeljenost građana, povećanje institucionalnih pritužbi, a samim tim i produženje rokova za unapređenje života građana, uključujući i primenu Ohridskog sporazuma, koji uključuje i udruženje", zaključio je Meta.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi