Prva obojena revolucija: Petog oktobra Zapad je srušio vlast u Srbiji, a "borci za demokratiju" zapalili su Skupštinu i glasačke listiće

Na današnji dan pre 22 godine nasilnim demonstracijama skinuta je vlast Slobodana Miloševića, a na čelne pozicije u našoj zemlji došla je Demokratska opozicija Srbije (DOS), čime se odigrala prva obojena revolucija u svetu. Svemu su prethodili izbori, održani 24. septembra 2000. godine, na kojima su glavni predsednički kandidati bili Slobodan Milošević i Vojislav Koštunica.

Prema rezultatima koje je objavila Savezna izborna komisija, Koštunica je osvojio 48,22 odsto glasova, a Milošević 40,24 odsto, posle čega je predsednik te komisije Borivoje Vukičević izjavio da su privedene kraju pripremne radnje za drugi krug predsedničkih izbora 8. oktobra.

Slobodan Milošević, Profimedia

Međutim, koalicija 18 opozicionih stranaka okupljenih u DOS-u i organizaciji "Otpor", tvrdila je da je njihov kandidat osvojio 52,54 odsto glasova i odbacila mogućnost održavanja drugog kruga. Pošto je Izborna komisija osporila Koštuničinu pobedu, lideri DOS-a pozvali su građane da se 5. oktobra 2000. okupe ispred Savezne skupštine, a kao krajnji rok priznavanja pobede Koštunice bio je u 15 časova tog dana.

“Demokratsko” paljenje Skupštine i glasačkih listića

Pristalice DOS-a dolazile su 5. oktobra u Beograd od ranog jutra, organizovano iz više pravaca, iz cele Srbije, a predvodili su ih lideri DOS-a. Oko 15 časova građani okupljeni na mitingu ispred Skupštine SRJ pokušali su da uđu u zgradu Skupštine gde se pripremao izborni materijal za najavljeni drugi krug izbora.

Printscreen/Youtube

Više desetina demonstranata već oko 16 časova uspelo je da nasilno uđe u Saveznu skupštinu, dok su se policajci koji su do tada čuvali zgradu povukli. Iz desnog krila Skupštine ubrzo je počeo da se vijori gust dim, a gotovo sva stakla na zgradi su polupana. Zatim su usledili vandalizam i krađa. Iz Skupštine je odneto više desetina vrednih slika i predmeta, od kojih je samo jedan mali deo vraćen pre nekoliko godina. U ovom događaju ima dosta simbolike, s obzirom na to da su demonstranti koji su se “borili za demokratiju” zapalili upravo simbol demokratije u svakoj zemlji – Skupštinu.

Printscreen/Youtube

Opozicionari su takođe upali u sedište Savezne izborne komisije i jedan deo glasačkih listića iz prvog izbornog kruga bacili kroz prozor, a drugi deo zapalili, te zbog toga nikada neće biti utvrđeno koji su zaista bili rezultati izbora. Ipak, indikativno je to što su glasačke listiće uništili upravo oni koji su tvrdili da se dogodila izborna krađa.

Nereda nije bilo samo u Skupštini i u sedištu Savezne izborne komisije. Dobro organzovani demonstranti su demolirali zgradu Radio-televizije Srbije, ali i upadali u policijske stanice, odakle je odneta velika količina vatrenog oružja.

Profimedia

Plodove “pobede demokratije” Srbi su veoma brzo osetili. Praktično sve najbitnije firme su prodate u bescenje, a desetine hiljada radnika našlo se na ulici. Dok su se sa televizije smešili liderčići raznih partija, pravu moć u zemlji su imali strani ambasadori. Vojska Srbije je gotovo potpuno uništena, a država je i teritorijalno počela da se cepa.

Zapad organizovao i finansirao revoluciju

Danas je sasvim jasno da je veliki broj učesnika u neredima 5. oktobra bio nasamaren i naivan, te da su predstavljali “korisne idiote” za Zapad. Naime, upravo je taj izraz svojevremno koristila Kominterna, nazivajući njime one koji nesvesno rade u korist širenja komunizma.

Profimedia

Iz današnje perspektive, nema nikakve sumnje da se događaji 5. oktobra 2000. nisu desili spontano nego su pripremani nekoliko godina i bili finansijski dobro potpomognuti sa Zapada, čime su se lideri DOS-a otvoreno hvalili i tako priznali da su primali novac iz inostranstva radi rušenja demokratski izabrane vlasti u svojoj zemlji.

- Većina para je stizala iz Budimpešte. Ja sam imao jednu jaknu, sa duplom kragnom, gde je moglo da stane jako puno novca. Oni mi samo kažu broj sobe gde da uđem. Ja uđem i oni me napakuju. Sam sam vozio. I onda me na granici pozdrave bogzna kako... Uvek su me puštali, nije bilo nekih problema – ispričao je jednom prilikom Velimir Ilić, jedan od lidera DOS-a.

"Otpor"

Pored DOS-a, predvodnici Petog oktobra bili su i mladi okupljeni u organizaciju “Otpor”, čiji je jedan od osnivača Srđa Popović više puta govorio da su radovi Džina Šarpa, oca obojenih revolucija, direktno poslužili prilikom rušenja vlasti u Srbiji. Većina članova “Otpora” se, nakon što ih je Zapad iskoristio, povukla iz javnosti.

Srđa Popović/Profimedia

Popović je, s druge strane, kao član Demokratske stranke blizak tadašnjem premijeru Zoranu Đinđiću, izabran u Narodnu skupštinu Republike Srbije, gde je sedeo sve do 2003. godine. Posle Đinđićeve smrti je od “Otpora” stvorio kratkotrajnu političku stranku, koja na izborima nije uspela da pređe cenzus i uđe u Skupštinu.

On je 2004. godine osnovao međunarodnu organizaciju Centar za primenjene nenasilne akcije i strategije (Centre for Applied Nonviolent Action and Strategies - CANVAS), koja je iskustva promene vlasti u Srbiji posle prenosila svojim “kolegama” iz Irana, Zimbabvea, Burme, Venecuele, Ukrajine, Gruzije, Palestine, Zapadne Sahare, Zapadne Papue, Eritreje, Belorusije, Azerbejdžana, Tonge, Tunisa i Egipta. Zanimljivo, u svim tim zemljama “nedemokratski režimi” su se usprotivili mešanju SAD i drugih zapadnih zemalja u njihov suverenitet.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi