Vuletić: Zapadu ne odgovaraju zamrznuti konflikti, predlozi Šolca usmereni su u jednom pravcu
Poznati sociolog ističe da treba imati u vidu da se, kada se govori o poseti kancelara, Srbija u tim razgovorima nije obavezala ni na šta
Treba imati u vidu da se Srbija u razgovorima s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom nije obavezala ni na šta, kaže u razgovoru za RTS sociolog Vladimir Vuletić.
Dodaje da je ostalo da svi zajedno razmislimo kakav će biti odnos u dve tačke - sankcije Rusiji i pitanje Kosova i Metohije, kaže Vuletić i ukazuje da, kakva god odluka da se donese, sa sobom će nositi mnogo teškoća.
Vladimir Vuletić ističe da je bilo mnogo reči da Olaf Šolc nije doneo nikakvu šargarepu za Balkan, ali da, kako je ocenio, vidimo da njegovu posetu sada prate i dobri policajci.
"Nema sumnje da je Briselu i svim ovim zemljama od velikog značaja da se region obezbedi od potencijalnih sukoba, jer treba imati u vidu da ovde postoji nekoliko takozvanih zamrznutih konflikata koji bi u ovoj globalnoj situaciji bi mogli da eksplodiraju", naglašava Vuletić.
Pročitajte još:
To, ističe, u ovom slučaju nikako ne bi odgovaralo prvenstvo Zapadu i zato pokušavaju da sve te zemlje Zapadnog Balkana budu na jednoj liniji i deo zajedničke politike koju EU vodi.
Smatra da je sve to što se radi, kao i poseta i predlozi Šolca usmereno u jednom pravcu. Takođe, ne treba se zavarati da je za EU poseban prioritet i interes da primaju zemlje Zapadnog Balkana u članstvo, kada imaju Ukrajinu.
Iz tog razloga je, navodi, posebno važno da se te zemlje povežu i da se, kako je rekao, zacementiraju sve pukotine.
Šta donosi novi "non-pejper"
Vuletić ističe da je jedan od načina da se to postigne ono što predlaže Austrija - neka vrsta ubrzane integracije.
"To nije prijem, ovde se nudi nešto što je povezano s fondovima i to bi trebalo da umanji štetu koju bi pojedine zemlje Zapadnog Balkana imale od prekida odnosa s Rusijom", objašnjava Vuletić.
Međutim, ono što je najvažnije u tim tačkama novog "non-pejpera" je pitanje koje se tiče zajedničke bezbednosti, odnosno odbrambene politike EU.
"Drugim rečima to je na izvestan način i put ukoliko se i Srbija uključi, a dosta je teško ne uključiti se u takve procese. Sada se prvi put razmišlja van okvira i mnogi problemi s kojima se suočavamo su posledica nekih insistiranja na nekim pravilima", ukazuje Vuletić.
Dodaje da treba imati u vidu da se, kada se govori o poseti kancelara Šolca, Srbija u tim razgovorima nije obavezala ni na šta. Ostalo je, ističe, da svi zajedno ovde razmislimo kakav će biti odnos u dve tačke - sankcije Rusiji i pitanju Kosova i Metohije.
"Bojim se da se nalazimo u situaciji da biramo između zla i goreg, ali u svakom slučaju mislim da u narednim mesecima Srbija ima vremena da proceni šta su potencijalne opasnosti, štete, nenameravane, neočekivane posledice koraka koje će preduzeti", navodi Vuletić.
Poručuje da Srbiji ostaje da izvaga, izazovi su veliki i kakva god odluka da se donese ona će imati mnogo svojih teškoća.
"Otvoreni Balkan nije pretnja EU"
Vuletić ocenjuje da je dobro što su na poslednjem skupu "Otvoreni Balkan" u prisustvu posmatrača bili i predstavnici BiH i Crne Gore.
Jedino što nije dobro, je, kaže, to da u BiH i dalje postoje političke unutrašnje debate o tome. To su politička pitanja koja otežavaju integracione procese i kada je reč o "Otvorenom Balkanu"
"Ono što je pre svega ohrabrilo i predstavnika Crne Gore pa onda i BiH jeste to što je pozitivan signal stigao i od strane Amerikanaca. Oni su na neki načini i sugerisali da 'Otvoreni Balkan' nije zamena za EU i to je ono što daje šansu, jer dok se god bude posmatrao u regionu kao alternativa i nešto što će te zemlje udaljiti od EU, teško da će imati šanse", smatra Vuletić.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari