Bajdenov "master plan" za Balkan: Hoće li 2022. biti godina rešenja velikih pitanja na ovim prostorima?

09.01.2022

10:49

0

SAD imaju nameru da se ozbiljno pozabavi Balkanom i rešavanjem kriza koje ga usporavaju

Bajdenov "master plan" za Balkan: Hoće li 2022. biti godina rešenja velikih pitanja na ovim prostorima?
Tanjug/AP Photo/Alex Brandon/Profimedia

Godina u koju smo tek zagazili, 2022, mogla bi da bude godina rešavanja nerešenih sukoba na Balkanu, ako je sudeći po dosadašnjim potezima jedne od najmoćnijih sila - Sjedinjenih Američkih Država.

Dolaskom Džozefa Bajdena na čelo SAD postalo je jasno da se Vašington vratio na Balkan i to u velikom stilu. Vrlo brzo objavljena je nova postavka u Beloj kući i Stejt departmentu, poslata je jasna poruka: SAD imaju nameru da se ozbiljno pozabavi Balkanom i rešavanjem kriza koje ga usporavaju.

A ako se Zapad pita, tih kriza je napretek, od dijaloga Beograda i Prištine koji je u ćorsokaku, do situacije u BiH.

U skladu sa tim, pažljivo i nimalo slučajno izabran je novi ešalon diplomata koji je ili krenuo, ili tek kreće u ofanzivu po regionu.

Na tom spisku su Gabrijel Eskobar, Kristofer Hil, Džef Hovenijer, Majkl Marfi i Džejms O Brajen - neki od njih su ambasadori, a neki specijalni izaslanici Stejt departmenta. Svi odreda su neprikosnovani poznavaoci regiona, imaju ozbiljan autoritet i zavidnu diplomatsku praksu iza sebe.

Jedan od njih, Hil, je čak povučen iz penzije, a dobro se zna da se tako teška diplomatska "artiljerija" ne vraća u igru tek tako. I ne samo to, iznenada je, poslednjih dana decembra, stigla najava da stiže i pravni savetnik za organizovani kriminal i korupciju, kojem će sedište biti u Zagrebu.

Kristofer Hil, Profimedia
Kristofer Hil

Uporedo sa novim špilom karata u Beloj kući i Stejt departmentu, ni u Kongresu nisu sedeli skršenih ruku što se tiče Balkana - prošle godine dva puta su neki od njih slali pismo Bajdenu i tražili stroži odnos prema Srbiji.

Poslednji put je sedam kongresmena iz redova Demokrata pozvalo Bajdena da razmotri uvođenje izvršne naredbe o blokiranju imovine i obustavljanju ulaska u Sjedinjene Države određenih osoba koje doprinose destabilizaciji situacije na Zapadnom Balkanu.

Pre toga, u oktobru je sedmoro albanskih lobista u američkom Kongresu iskoristilo tenzije na severu Kosova u vezi sa registarskim oznakama i pismom pozvali predsednika Bajdena i državnog sekretara Entonija Blinkena da se Vašington aktivnije uključi u rešavanje krize na Balkanu.

Na osnovu svega toga jasno je da će fokus SAD biti na Zapadnom Balkanu, ali nepoznanica je šta možemo da očekujemo od toga ove godine? Pritisak, i ako da, kakav?

Volfgang Petrič, Printscreen/YouTube/ Al Jazeera Balkans
Volfgang Petrič

Velika očekivanja ima nekadašnji diplomata, bivši izaslanik EU za Kosovo i visoki predstavnik za BiH Volfgang Petrič.

I ne kaže to tek tako. Mogao je to da zaključi jer je, kako za Blic otkriva, nedavno bio u Vašingtonu i oči u oči se susreo, između ostalih, sa diplomatom koji bi uskoro trebalo da "zaduži" Beograd.

- Proveo sam nedelju dana u decembru u Vašingtonu i Njujorku kako bih bolje razumeo Bajdenovu administraciju i njen novi pristup Zapadnom Balkanu, posebno Srbiji, Bosni i Hercegovini. Bilo je zanimljivo slušati vrhunske rukovodioce, akademike i stručnjake za region kako gledaju na nedavna događanja i kako ocenjuju ponovni interes Vašingtona. Među brojnim susretima najviše je na mene utisak ostavila privatna večera sa Krisom Hilom, budućim američkim ambasadorom u Beogradu - otkriva Petrič.

Nije slučajno baš on izabran za tu misiju, nastavlja Petrič.

- On je, naravno, jedan od najiskusnijih diplomata koje SAD ima. Dakle, pretpostavljam da ga je odabrao predsednik Bajden jer Vašington želi da vidi napredak u rešavanju otvorenih pitanja, zaostalih nakon ratova 1990-ih - ističe bivši diplotama.

Svi sa kojima se susreo, dodaje on, imali su istu poruku.

- Ne mogu s vama da otkrijem detalje sastanaka, ali sama činjenica da su sada na Zapadnom Balkanu dodeljena tri vrlo iskusna izaslanika - Hill, Eskobar, Palmer - svedoči o tome da Bajden ima ozbiljne namere. Na svim tim sastancima izražena je jasna predanost podršci EU u približavanju šest zemalaja regiona Briselu. Ono što mogu reći je da je Vašington ozbiljno zabrinut zbog pojačanih političkih i ekonomskih aktivnosti Kine i Rusije u jugoistočnoj Evropi - napominje Petrič.

Volfgang Petrič, Printscreen/YouTube/ Al Jazeera Balkans
Volfgang Petrič

Smatra i da je nedavna kriza između Ukrajine i Rusije samo ubrzala spremnost za snažniji rad u regionu.

- To, međutim, ne znači veći politički pritisak. Moj je utisak da se Vašington slaže sa Briselom da bi trebao biti veći ekonomski angažman u daljem promovisanju trgovine sa EU. I u Vašingtonu i u Njujorku čuo sam pohvale i podršku inicijativi “Otvoreni Balkan”. Međutim, postoji velika zabrinutost zbog slabljenja demokratskih struktura u celom regionu - kako unutar tako i van Evropske unije - ističe Petrič.

Važan deo unutrašnjeg pitanja, a na koje može da utiče SAD, je dijalog Beograda i Prištine, a on očekuje pritisak na uspostavljanju Zajednice srpskih opština.

Profimedia
Predsednici SAD i Rusije, Džozef Bajden i Vladimir Putin

- Kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, tu očekujem snažnu podršku EU. No, realno je pretpostaviti da će se zbog aprilskih izbora u Srbiji pregovori nastaviti tek nakon donošenja nove vlade. U međuvremenu će Vašington raditi na implementaciji još uvek otvorenih tačaka, a posebno Zajednice srpskih opština. Jasno je da će pritisak na obe strane biti neophodan da se prevlada trenutni ćorsokak - smatra Petrič.

On ima velike prognoze - smatra da će 2022. biti godina rešavanja nerešenih sukoba.

- Uveren sam da će zahvaljujući novoj dinamici koja dolazi iz Vašingtona, čelnici iz regiona postići značajan napredak u ekonomskim i političkim pitanjima. Uostalom, članstvo u EU ujedinjuje sve zemlje zapadnog Balkana,zaključuje Petrič.

Bonus video:

24sedam TV

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Izvor: Blic/24sedam

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti