Neurohirurg Vuk Aleksić objašnjava šta je afazija, poremećaj zbog kojeg Brus Vilis nikada više neće glumiti

Milioni obožavalaca Brusa Vilisa ostali su bez teksta prošle nedelje kada su potvrđene višemesečne glasine o njegovom teškom zdravstvenom stanju zbog kojeg je zauvek morao da se oprosti od posla za koji je bio rođen.

Miljenik publike više ne može da bude glumac jer ima teški poremećaj koji se zove afazija, a koji ga uskraćuje za glumačke glavne alate – govor, ekspresiju, razumevanje i pamćenje.

Vest o glumčevom stanju podelila je na društvenim mrežama njegova bivša supruga Demi Mur, i to u emotivnom saopštenju, koje su, osim nje, potpisale i Vilisova sadašnja supruga Ema Herning i njegovih pet ćerki.

Ubrzo potom, organizatori satirične „Zlatne maline“ poništili su nagradu „Najgora izvedba Brusa Vilisa u filmu iz 2021“ jer je saopšteno da se on bori sa zdravstvenim stanjem koje utiče na kognitivne sposobnosti.

Od tog trenutka javnost ne prestaje da priča i piše o afaziji.

Da bismo bolje razumeli ovo stanje, za koje je mnogo ljudi sada prvi put čulo, pozvali smo u pomoć dr Vuka Aleksića, neurohirurga u Zemunskoj bolnici, i zamolili ga da nam objasni šta je to afazija.

– Afazija je poremećaj govora uzrokovan oštećenjem u određenoj oblasti mozga koja kontroliše izražavanje i razumevanje govora – priča nam dr Aleksić, i dodaje da postoji i delimično oštećenje govora, koje se naziva disfazija. Potom navodi da afazija nije bolest već simptom koji je posledica neke povrede ili oštećenja mozga.

Dr Vuk Alkesić, neurohirurg, Privatna arhiva

Kako nastaje afazija i koje su osnovne vrste

Dr Aleksić kaže da je afazija uzrokovana oštećenjem dominantne strane mozga u kojoj je lokalizovan govor, i to obično leve hemisfere, a najčešće se javlja kao posledica moždanog udara - bilo ishemijskog, koji je češći, ili krvarećeg (hemoragijskog), koji je nešto ređi, zatim tumora mozga, infekcije, povrede mozga ili neke od neurodegenerativnih bolesti mozga, najčešće demencije.

– Postoji više oblika afazije, a najčešće se javljaju tri osnovna oblika. To su motorna ili ekspresivna afazija (Brokina afazija), potom senzorna (Vernikeova) afazija i globalna afazija, koja predstavlja potpunu nemogućnost ekspresije i razumevanja govora – priča naš sagovornik.

Motorna ili Brokina afazija je nemogućnost pronalaženja odgovarajućih reči u određenom trenutku kada nešto želimo da kažemo, dok je mogućnost razumevanja očuvana, kaže dr Aleksić.

Unsplash

Senzorna ili Vernikeova afazija je nemogućnost prepoznavanja reči ili smislenih vidnih i taktilnih informacija, dok je produkcija govora uglavnom očuvana. Suština poremećaja je u nerazumevanju izgovorenih reči, iako je sluh dobar. Oštećenje može biti blago, pa osoba razume o čemu se govori, ali i vrlo teško, pa nikako ne razume pojedine reči van rečenice.

Globalna afazija predstavlja potpunu nemogućnost govora, kada pacijent ne može ni da govori, ni da razume, ali ni da čita, niti da piše.

Uz ove glavne tegobe, ponekad je moguća i propratna nesposobnost pisanja (agrafija), nesposobnost čitanja (aleksija), nesposobnost računanja (akalkulija), kao i nerazumevanje svog ili tuđeg govora, te zamenjivanje reči (parafazija).

Profimedia

Koji su prvi simptomi?

Dr Aleksić kaže da prvi znaci ovog poremećaja, odnosno simptoma, uključuju poteškoće u produkciji i razumevanju govora, kao i poteškoće sa čitanjem i pisanjem.

Iako afaziju uglavnom povezuju sa ljudima starije životne dobi koji su najčešće suočeni s moždanim demencijama, čiji jedan od simptoma može biti afazija, današnji tempo života, uz česte stresne situacije, vrlo negativno utiče na normalno funkcionisanje centralnog nervnog sistema, a to povećava pojavu poteškoća u izvođenju jednostavnih komunikacijskih veština, čak i kod mlađe populacije.

Kod osoba sa afazijom najčešće se mogu uočiti:

• nepovezan i besmislen govor
• otežano razumevanje jednostavnog govora
• smetnje u pisanju, čitanju i/ili računanju
• nemogućnost stvaranja novih reči
• otežano imenovanje predmeta u okruženju
• otežano prisećanje odranije poznatih pojmova
• potrebno duže vreme za odgovore na jednostavna pitanja.

U svim ovim situacija potrebno je adekvatno ispitivanje, kako bi se utvrdio tačan uzrok afazije, odnosno poremećaja govora.

Pixabay

FAST je najbrži ključ

Naš sagovornik kaže da afazije koje nastaju kao simptom teških bolesti, kao što je moždani udar, nastaju akutno, naglo, i u tim slučajevima neretko su praćene i drugim simptomima koji moraju biti prepoznati kako bi lečenje bilo pravovremeno i adekvatno.

Često se koristi akronim FAST koji pacijenti lako zapamte:

Face – treba reagovati ukoliko primetite da imate probleme s jednom stranom lica (slabost polovine usta ili trnjenje).

Arm – ukoliko imate slabost ruke.

Speach – ukoliko postoji bilo koji problem sa govorom, odnosno ako se javi afazija.

Time – važno je odmah, hitno, brzo reagovati, a i simptomi nastaju naglo.

Čim se primeti neki od ovih simptoma, važno je reagovati na vreme i zatražiti savet lekara kako bi se utvrdilo da li se radi o moždanom udaru, koji je, inače, treći uzrok smrtnosti u svetu, odmah iza kardiovaskularnih bolesti i maligniteta.

Treba napomenuti da je Brus Vilis u poslednje četiri godine snimio 22 filma, te da je većini bilo jasno da sa njim nešto nije u redu, ali ne i šta. Ljudi koji su radili sa njim bili su zabrinuti za njegovo zdravlje. Ipak, do sada nije poznato što je prouzrokovalo afaziju kod poznatog glumca.

Profimedia

Kako se dijagnostikuje afazija?

Dr Aleksić kaže da lečenje afazije zavisi od njenog uzroka, da svaki pojedini slučaj afazije ima i svoj specifičan razvoj poboljšanja i pogoršanja govornih mogućnosti i jezičkog stanja.

Najjednostavniji način određivanja dijagnoze jeste verbalna komunikacija sa osobom. Spontani razgovor s bolesnikom najbolje pokazuje povezanost rečenica i moguće postojanje grešaka u imenovanju predmeta.

Postoje različiti testovi koji se odnose na govor, imenovanje, razumevanje, čitanje i pisanje kako bi se utvrdila vrsta afazije i pretpostavila ozbiljnost moždanog oštećenja.

Pomoću radioloških metoda, kao što su kompjuterizovana tomografija ili magnetna rezonanca mozga, mogu se otkriti lokalizacija i uzrok oštećenja mozga koji se prezentovao afazijom, kaže dr Aleksić i naglašava: – Najvažnije je na vreme otkriti bilo koji simptom koji ukazuje na problem s mozgom. U tom slučaju mogući su prevencija i adekvatno lečenje.

Pexels

Da li se leči i kako se leči afazija?

Najvažnije je lečiti sam uzrok afazije, a svakako postoje i različite govorne terapije s kojima bi trebalo početi čim se jave prvi simptomi, kako bi se govor pacijenta što pre oporavio. One su najefikasniji oblici pomoći osobama koje imaju neku vrstu afazije i u tim situacijama logopedi i defektolozi igraju ključnu ulogu u lečenju ovih kompleksnih pacijenata. Jako važnu ulogu ima okolina, odnosno osobe od poverenja koje su bliske bolesniku koje aktivno učestvuju u sprovođenju govorne terapije.

Kod samog lečenja i brzine oporavka, veliku ulogu igraju mesto i veličina oštećenja u mozgu, kao i opšte zdravstveno stanje bolesnika i njegova saradnja u sprovođenju terapije.

S obzirom na to da je govor najvažnije sredstvo komunikacije među ljudima, oštećenost jezičkih funkcija znači i delimičnu „odsečenost“ od normalnog i uobičajenog društvenog života.

Bolesnik može da oseća strah i nelagodu prilikom učestvovanja u razgovoru sa drugima, pa je važno pružiti mu podršku i svakodnevnu pomoć kako bi oporavak bio što brži.

Neki ljudi sa afazijom se potpuno oporavljaju bez lečenja. Ali za većinu ljudi afazija je hronično stanje.

Prema rečima dr Aleksića, tretmani kao što je logopedska terapija mogu pomoći u oporavku nekih govornih i jezičkih funkcija tokom vremena.

Ipak, mnogi ljudi i dalje mogu imati problema u komunikaciji, što nekad može biti teško i frustrirajuće i za osobu sa afazijom, za članove porodice i okruženje.

Osobi koja ima afaziju potrebna je podrška cele zajednice i zato je bitno što više pričati o ovakvim problemima i o njima podići nivo svesti opšte populacije.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi