Demencija je bolest budućnosti: Do 2050. godine petina sveta biće dementna

Naučnica Ema Nikols sa Univerziteta Vašington u Sijetlu radila je ankete u oblasti javnog zdravlja u 195 zemalja.

Broj obolelih od Alchajmerove bolesti i kognitivnih bolesti koje oduzimaju pamćenje povezan je sa nacionalnim trendovima i faktorima rizika, uključujući gojaznost, dijabetes, nisko obrazovanje i pušenje, navodi se u studijama Global Burden of Disease.

Foto; Pixabay/ Ralf Kunze

Predviđanja su da će stanovništvo sa prostora Severne Afrike, Bliskog istoka i Sahare doživeti najveći porast broja obolelih od demencije.

Nasuprot tome, studija je pokazala niži rast broja obolelih u bogatijim zemljama azijsko-pacifičkog regiona i Zapadne Evrope.

Kod žena koje žive s demencijom nastaviće sa ekspanzija bolesti, jer kako pokazuju istraživanja, zbog kombinacije genetskih faktora rizika i dužeg životnog veka, rizik od demencije raste s godinama.

Studija daje apokaliptične projekcije, koje ne uzimaju u obzir preporučljive promene u načinu života, istakli su doktori Univerzitetske bolnice Bordo Mihael Švarcinger i Kerol Dufoil, koji nisu bili uključeni u analizu.

Zbog svega navedenog zvaničnici nekih zemalja nastoje da osmisle ciljanu politiku kako bi se uhvatili ukoštac sa rizikom od demencije, koja je sedma na listi vodećih uzroka smrti u svetu.

Profimedia

Proizvođači lekova takođe pokušavaju da osmisle kombinaciju terapije kojom će se boriti protiv Alchajmerove bolesti.

- Čak i skromni napredak u prevenciji demencije ili odlaganju njenog napredovanja izuzetno bi se isplatio - rekla je autorka studije Ema Nikols sa Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju Univerziteta Vašington u Sijetlu.

Ističe da je za dobre rezultate neophodno smanjiti izloženost glavnim faktorima rizika u svakoj zemlji.

Iako traženi u brojnim kompanijama, lekovi za Alchajmerovu bolest su do sada pokazali ograničenu efikasnost u borbi protiv demencije.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi