„Umočiću!“ i danas izaziva suze: Mračna istina o crtaću našeg detinjstva (VIDEO)

Traje manje od devet minuta, nema spektakularne junake ni velike avanture, ali je jednom jednostavnom pričom o gladnom bratu i sestri ostavio neizbrisiv trag u sećanju generacija koje su odrastale u Jugoslaviji.

Ako ste tokom osamdesetih ili devedesetih godina odrastali uz televizijski program i sinhronizovane crtane filmove, dovoljne su dve reči da vas trenutno vrate u detinjstvo:

– Umočiću!

Mnogi možda nisu znali njegov pravi naslov, ali su tačno znali o kom crtanom filmu je reč. „Negde u zemlji snova“, odnosno „Negdje u zemlji snova“, zahvaljujući upečatljivoj sinhronizaciji postao je jedan od onih crtaća koje publika pamti po samo jednoj replici.

Iza nje se, međutim, krije mnogo ozbiljnija i bolnija priča o gladi, siromaštvu, roditeljskoj nemoći i dečjoj nadi.

Bajati hleb i šolja vode

Glavni junaci su siromašni brat i sestra koji, odeveni u pohabanu odeću, po zimskom danu prolaze gradom i skupljaju drva kako bi njihova porodica imala čime da se ogreje.

Dok vuku kolica, zastaju ispred prodavnica i kroz izloge posmatraju hranu, kolače, igračke i novu odeću – sve ono što druga deca imaju, a njima je potpuno nedostižno.

Posebno dugo ostaju ispred pekare. Dobrodušni pekar primećuje njihove gladne poglede i odlazi da im donese kolače, ali kada izađe iz radnje, mališani su već otišli.

Kod kuće ih ne čeka topla večera, već trošna prostorija, zabrinuta majka i skroman obrok – tvrd, bajati hleb i šolja vode. Devojčica uzima komad hleba i, pokušavajući da ga omekša, izgovara repliku koja će decenijama kasnije ostati deo kolektivnog sećanja:

– Umočiću!

Kada pojedu ono malo što imaju, dečak priznaje da je i dalje gladan. Majka počinje da plače jer nema ništa drugo što bi mogla da pruži svojoj deci.

Videvši njene suze, mališan brzo kaže da se samo šalio. Potiskuje sopstvenu glad kako bi utešio majku, a zatim sa sestrom odlazi na spavanje.

Upravo ta kratka scena, mnogo više od raznobojnih slatkiša koji će uslediti, objašnjava zašto je ovaj crtani film ostao tako duboko urezan u sećanje gledalaca.

printskrin

 

Zemlja u kojoj slatkiši rastu

Kada zaspu, brat i sestra odlaze u čudesnu Zemlju snova. Tamo nema gladi, hladnoće ni pocepane odeće.

Sladoledi rastu poput cveća, kokice iskaču iz polja, svuda su kolači, bombone i igračke, dok decu čekaju nova odeća i mekani kreveti. Sve ono što im je u stvarnom životu uskraćeno postaje im dostupno u snu.

Sreća ipak kratko traje. Mališani se bude u svojoj staroj sobi, ali ih ovoga puta čeka iznenađenje.

Pekar, krojač i vlasnik prodavnice pronašli su njihov dom i doneli porodici hranu, odeću, igračke i druge potrepštine. Na stolu je postavljena prava gozba, a hladna i prazna kuća konačno je ispunjena toplinom.

Dečak, još nesiguran da li je ponovo samo usnio, na kraju se bocne viljuškom kako bi proverio da li je budan. Kada shvati da je pomoć stvarna, deca se prepuštaju radosti.

Zašto je crtani toliko tužan?

„Somewhere in Dreamland“ nastao je usred Velike depresije, u vreme kada glad prikazana u crtanom filmu nije bila umetničko preterivanje, već svakodnevica miliona porodica.

Velika ekonomska kriza, započeta slomom berze 1929. godine, ostavila je milione ljudi bez posla, prihoda i sigurnog doma. Redovi za besplatne obroke, siromašne četvrti i deca u pohabanoj odeći bili su uobičajen prizor širom Sjedinjenih Američkih Država.

Zbog toga Zemlja snova nije predstavljala samo dečju maštu, već beg od surove stvarnosti tadašnje publike. Hrana u izobilju, topla odeća i čist krevet nisu prikazani kao luksuz, već kao najveće moguće čudo.

Crtani istovremeno prenosi poruku da pomoć ne mora doći iz magičnog sveta. Promenu na kraju donose obični ljudi koji su primetili tuđu nesreću i odlučili da ne okrenu glavu.

 

 

Nastao je pre 90 godina

Crtani film premijerno je prikazan 17. januara 1936. godine kao deo serijala „Color Classics“ studija Fleischer. Producirao ga je Maks Flajšer, režirao njegov brat Dejv Flajšer, dok su među glavnim animatorima bili Simor Knajtel i Roland Krendal.

Traje svega osam minuta i 55 sekundi, a distribuirao ga je Paramount Pictures. Za muziku su vezana imena Marija Menčera, Čarlsa Njumana i Semija Timberga.

Ostvarenje ima i važno mesto u istoriji animacije: bilo je to prvo delo studija Fleischer snimljeno u punom, trotraknom Technicoloru, koji je omogućavao znatno bogatije i življe boje. Disney je prethodno imao ekskluzivni ugovor za korišćenje tog procesa, a nakon isteka tog aranžmana i drugi studiji dobili su mogućnost da ga primenjuju.

Flajšerov studio ostavio je veliki trag u istoriji animacije i publici podario likove i serijale kao što su Beti Bup i Mornar Popaj, a kasnije i čuvene animirane filmove o Supermenu.

„Negde u zemlji snova“ izdvaja se upravo po tome što nema poznate, ponavljajuće junake. Brat i sestra čak nemaju ni imena. Oni predstavljaju svako gladno dete i svaku porodicu kojoj je osnovna sigurnost nedostižna.

printskrin

 

Od izbledele kopije do restaurirane verzije

Pošto je crtani tokom vremena dospeo u javni domen u Sjedinjenim Državama, decenijama je kružio na televiziji, video-kasetama i jeftinim DVD izdanjima, često u veoma lošem kvalitetu, sa izbledelim bojama i izmenjenim špicama.

Nova restaurirana verzija prikazana je 2021. godine u okviru projekta očuvanja Fleischerovih filmova, u saradnji porodice Flajšer i Paramounta. Restauracija je publici omogućila da prvi put posle mnogo decenija vidi približno kako je bogati Technicolor izgledao u bioskopima 1936. godine. Cartoon Research

Godine 2026. film je obeležio 90 godina od premijere, a i dalje se smatra jednim od najemotivnijih ostvarenja ranog američkog animiranog filma. Cartoon Research

„Negde u zemlji snova“ podsećao je decu da cene ono što imaju, ali je odraslima slao još važniju poruku – da ne okreću glavu od onih koji nemaju ništa.

Devedeset godina kasnije, ta poruka nije izgubila ni trunku svoje snage.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi