Kako je Zora naučila svoje drugare u Americi da pevaju srpsku pesmu: Porodica joj je usadila ljubav prema domovini

Kada sretnemo ljude iz različitih sredina neretko otkrivamo neke sasvim nove svetove i velike razlike u običajima i tradiciji, čak i ako se oblačimo na sličan način ili govorimo sličnim jezikom.

Jedan od najboljih načina da razumemo kulturu drugih ljudi je da, pre svega, poštujemo svoju. I dok većina nas svoje nasleđe uzima zdravo za gotovo, Zora Goljić, devojka srpskog porekla sa adresom u Čikagu, ne zaboravlja odakle potiče. Iako živi daleko od matice, ona širi srpsku kulturu među svojim vršnjacima.

 - Mislim da je ponekad ljudima u Srbiji teško da razumeju koliko je važno, a u isto vreme i teško, održavati našu kulturu negde daleko. Specifično je to što mi živimo među ljudima koji su ovde došli sa svih strana sveta. Srbi ovde treba da se drže svoje kulture i vere kako bi ih sačuvali od zaborava, kaže nam na početku razgovora.

Privatna arhiva/Zora Goljić

 - Moja porodica zna koliko je važno ići redovno u crkvu i uopšte družiti se sa svojim narodom u Americi. Zahvalna sam svojim roditeljima što su mojoj sestri i meni usadili ljubav prema tradiciji i kulturi srpskog naroda.

Zahvaljujući tome svi već znaju da je ona Srpkinja, ponosno nam kaže Zora, koja sa svojih 17 godina posebno ističe da je sa mamine strane četvrta generacija Srba rođenih u Americi, a sa tatine prva.

Promo/Katarina Prljić

U skladu sa korenima, pohađala je Akademiju „Sveti Sava” u Čikagu, gde je naučila da govori srpski, zahvaljujući učiteljici i programu po kome se pola dana priča engleski, a pola srpski.

 - Mojim roditeljima je savetovano da prestanu da pričaju sa mnom na srpskom zato što je previše komplikovano za tako malo dete da nauči dva jezika. Nisu to prihvatili, već su me odmah upisali u Akademiju „Sveti Sava“, srpsku pravoslavnu školu. Kada sam pošla u školu znala sam možda pet fraza na srpskom i ništa sem toga. Devet godina kasnije sam završila osnovnu školu i naučila srpski.

Promo/Katarina Prljić

Danas, dok privodi kraju srednju školu York Community, Zora igra folklor, ali i fudbal. Ipak, kada je pitamo šta je srcu najbliže, odgovara:

 - Muzika i pesma, posebno srpska. Pevam sa majkom i sestrom u crkvi svake nedelje i u nekoliko horova ovde u Americi, ali pevam i u Srbiji kada sam tamo. U suštini, svi koji me poznaju, znaju da sam Srpkinja...

Ili „Hodajuća srpska zastava“, kako sebe opisuje devojka koja je čitav hor američke dece naučila je da peva staru srpsku pesmu, i to bez greške.

Privatna arhiva/Zora Goljić

 - Jedan od predmeta koje pohađam u školi je i horsko pevanje, koje sam izabrala zato što volim muziku. Kad sam pitala učiteljicu da radimo na srpskoj pesmi, odmah je pristala. Izabrala sam pesmu "Golema Č'čkalica" koju je napisala Dragana Veličković 1996. godine. Mislila sam da neće biti previše teška za moje drugove u horu da je spreme za priredbu.

I ne samo što su je naučili, već su je na prve zvuke i zavoleli.

 - Pesma im je bila baš "kul". Svi su se oduševili. Bilo je to nešto novo, ne samo za njih, nego i za sve koji su došli na na naš koncert. Najveći aplauz je dobila upravo naša pesma.

Lepih komentara bilo je i na društvenim mrežama, gde su ljudi prvi put čuli „Golema Č'čkalica“ u internacionalnom izdanju.

 

 

Da se ona pita, kaže nam Zora, ova pesma bila bi samo početak, a hor bi uradio bar još jednu pesmu na srpskom jeziku.

 - Toliko je naših divnih pesama koje su bezvremenske, od Mokranjca do Stankovića. Još nisam pričala sa učiteljicom o tome, ali znam da bi moji drugovi u horu vrlo rado prihvatili novu priliku. 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi