Kreće obračun sa beskonačnim skrolovanjem: TikTok prvi na meti

Evropska unija otvara novo poglavlje u kontroli velikih tehnoloških platformi – i više se ne govori samo o podacima i privatnosti, već i o mentalnom zdravlju korisnika. Prva kompanija koja se našla pod lupom je TikTok, za koji se tvrdi da samim dizajnom aplikacije podstiče navike nalik zavisnosti, naročito kod mlađih.

U centru pažnje su funkcije poput beskonačnog skrolovanja, automatskog pokretanja snimaka i algoritama koji precizno nude sadržaj po meri svakog korisnika. Evropski regulatori smatraju da takav sistem ljude lako uvlači u dugotrajno korišćenje, često bez jasne odluke da nastave da gledaju.

Posle višemesečne provere, Evropska komisija je u februaru iznela preliminarni stav da platforma krši Akt o digitalnim uslugama, osnovni propis kojim Brisel uređuje rad velikih onlajn servisa. Zamerke se pre svega odnose na mehanizme koji, kako tvrde, smanjuju samokontrolu i korisnike praktično prebacuju u režim „autopilota“.

U izveštaju se navodi da kompanija nije dovoljno procenila kako ovakav dizajn utiče na dobrobit ljudi. Kao primer pominje se i to koliko mladih ostaje na aplikaciji tokom noćnih sati. Iako postoje opcije za ograničavanje vremena i roditeljski nadzor, u Briselu veruju da su te mere slabe, da se lako preskoče i da ne daju stvarne rezultate.

Iz TikToka, međutim, stiže potpuno drugačija poruka. Predstavnici kompanije tvrde da su navodi neutemeljeni i da će iskoristiti sve pravne mogućnosti da ospore zaključke Komisije.

Pixabay

Bez obzira na protivljenje, evropske institucije očekuju ozbiljne izmene. Među idejama koje se razmatraju su prekid beskonačnog skrolovanja, obavezne pauze tokom korišćenja, posebno noću, kao i promene u načinu na koji algoritmi preporučuju sadržaj. Ukoliko se pravila ne ispoštuju, prete kazne koje mogu ići do šest odsto globalnog godišnjeg prihoda vlasnika platforme, kineske kompanije ByteDance – što bi značilo milijarde evra.

Ovo je prvi put da se jedna velika istraga na nivou EU vodi baš zbog načina na koji je društvena mreža dizajnirana. Zbog toga bi slučaj mogao da postane smernica za čitavu industriju. Nezvanično, slični postupci razmatraju se i za druge gigante, uključujući Metu.

Profimedia

Stiže novi zakon

Paralelno sa aktuelnim procesima, Komisija priprema i dodatni propis – Digital Fairness Act – koji bi trebalo da zakrpi rupe koje postojeća regulativa ne obuhvata. Ideja je da se manipulative tehnike u digitalnom dizajnu unapred ograniče.

Jedan od predloga podrazumeva takozvani etički dizajn po podrazumevanim podešavanjima. Drugim rečima, funkcije koje mogu da podstaknu preterano korišćenje bile bi isključene, a korisnik bi morao svesno da ih uključi. Tako bi odgovornost bila prebačena sa pojedinca na platforme.

Pominje se i pravo na „digitalni mir“ – manje nametljivih obaveštenja i mogućnost da se objave prate hronološki, a ne isključivo kroz algoritamski filtrirane preporuke.

Pexels

Najveća briga – deca i tinejdžeri

Evropske zakonodavce posebno brine uticaj mreža na maloletnike. Prema podacima koje je izneo Evropski parlament, svaka četvrta mlada osoba pokazuje obrasce upotrebe pametnih telefona koji liče na zavisnost. Zbog toga su poslanici pozvali na jedinstvenu minimalnu starosnu granicu od 16 godina za pristup društvenim mrežama širom Unije.

Slični potezi već se vide i van Evrope. Australija je prva uvela blokadu za mlađe od 16, a rasprave o istim merama vode se u Velika Britanija, Španija i Francuska.

Pritisak na tehnološke kompanije tako sve više raste. Poruka regulatora je jasna – vreme je da briga o korisnicima dobije istu težinu kao i profit, piše 24sata.hr. 

Profimedia

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi