Porast interesovanja za Srbiju: kako će kulturni događaji promeniti turistički tok u 2026. godini

Samo u 2024. godini Srbiju je posetilo oko 2,4 miliona stranih turista – najviše ikad. To nije nikakva srećna slučajnost, nego rezultat toga što se već godinama radi na sređivanju ponude, smeštaja, puteva, događaja… Ukratko – sve je više razloga da ljudi kažu: “Hajde da odemo baš tamo.”

Još jače zvuči podatak iz izveštaja Evropske turističke komisije: Srbija je bila prva u Evropi po rastu dolazaka i noćenja stranih turista u odnosu na period pre korone. Dakle, ne pričamo više o tome da se turizam “oporavio” – pričamo o ozbiljnom turističkom bumu. U periodu januar–oktobar 2024. u Srbiji je boravilo 3.782.540 turista, što je oko pet odsto više nego prethodne godine. 

Kad vidiš ove brojke, jasno je da se nešto ozbiljno dešava. Srbija polako prestaje da bude samo vikend-destinacija za komšije. Postaje mesto koje bukvalno ulazi na mapu Evrope kao moram da odem bar jednom. I ne dolaze više samo ljudi iz okolnih zemalja – stižu turisti iz Turske, Rusije, Kine, Nemačke, pa čak i iz onih destinacija za koje se obično kaže egzotične. Ovo više nije prolazni trend, nego početak ozbiljne transformacije cele turističke scene u zemlji.

24sedam

Kulturni događaji kao magnet za turiste

Ajmo sad na ono što ljude zaista vuče da bukiraju kartu – događaji. Beograd je oduvek imao reputaciju grada koji nikad ne spava, ali poslednjih godina cela priča ide na viši nivo. Gde god da pogledaš – neki festival, koncert, izložba, sajam, performans. Kalendar je toliko pun da često imaš problem šta da izabereš, ne da li ima uopšte nešto da se radi.

EXIT je već odavno internacionalni brend, ljudi bukvalno planiraju letovanje oko datuma festivala. Ali, EXIT više nije jedini adut. Tu su Beer Fest, Nišville Jazz Festival, Belgrade Dance Festival, BITEF i gomila drugih događaja koji pune hotele, apartmane i ulice. Dodaj još i festivale hrane, vina, rakije, roštilja – i dobijaš sliku Srbije kao velikog, živog, kulinarsko-muzičkog igrališta.

Najbolji deo? Kulturni turizam u Srbiji nije vezan samo za leto

Zimi imaš sajam turizma, novogodišnje markete i koncerte, premijere u pozorištima, klasične koncerte za one koji vole malo elegantniji doživljaj. Sve to drži priču živom tokom cele godine. Umesto da sve stane posle sezone, Srbija polako gradi imidž destinacije u koju ima smisla doći – bilo da je januar, april ili septembar.

Za turizam to znači jednu važnu stvar – nema više velikih rupa između sezona. Umesto da se sve vrti samo oko leta, prihodi i poslovi u ovom sektoru se raspoređuju tokom cele godine. A to je već znak da turizam nije samo “dodatak”, nego ozbiljna grana koja menja način na koji zemlja diše, radi i dočekuje goste.

Expo 2027 - prekretnica za srpski turizam

A sad dolazimo do glavne atrakcije - Expo 2027 u Beogradu. Ovo će biti prvi svetski Expo u istoriji bivše Jugoslavije, i stvarno je teško preceniti koliki će to uticaj imati na srpski turizam. Manifestacija je zakazana od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, i tokom ta tri meseca očekuje se više od tri miliona posetilaca iz preko 130 zemalja.

Da bi razumeli o čemu pričamo, treba znati da je Beograd pobedio konkurenciju iz Malage (Španija), Minesote (SAD), Tajlanda i Argentine u tajnom glasanju članova Međunarodne kancelarije za izložbe (BIE). U završnom krugu glasanja Beograd je dobio 81 glas, dok je Malaga sakupila 70 glasova. To nije mala stvar - to znači da je međunarodna zajednica prepoznala potencijal Srbije kao domaćina ovako značajnog globalnog događaja.

Expo kompleks će biti izgrađen na ušću Save i Dunava, na lokaciji koja sama po sebi ima simboličku vrednost. Tu će biti nacionalni stadion sa kapacitetom od 52.000 mesta, akvatični centar i Expo selo. Tokom 93 dana programa planirano je preko 8.000 različitih događaja - od kulturnih programa i naučnih konferencija do sportskih takmičenja i muzičkih nastupa. Zamislite samo te brojke!

Pixabay

Beograd i Novi Sad - urbani centri koji privlače

Hajde da se fokusiramo malo na glavne urbane centre. Beograd i Novi Sad su već sada na vrhu liste gradova koje strani turisti najviše posećuju. Tu prednjače Beograd i Novi Sad, koji svojom bogatom ponudom kulturno-istorijskog nasleđa, različitih sadržaja, izvrsnom gastronomskom ponudom, što je sada i zvanično potvrđeno dodelom prestižnih Michelin zvezdica, stoje rame uz rame sa najatraktivnijim svetskim metropolama.

Michelin zvezdice su zaista bile game-changer za srpsku gastronomsku scenu. Prvi put u istoriji, Srbija je dobila ovu prestižnu oznaku kvaliteta, što je privuklo pažnju gurman turista iz celog sveta. Restorani u Beogradu koji su dobili priznanje sada imaju liste čekanja, a cela gastronomska scena doživljava pravi procvat. To nije samo dobro za te restorane već podiže nivo cele industrije.

Zlatibor obara rekorde - planinski turizam u usponu

Kad kažem da Zlatibor obara rekorde, mislim to doslovno. Tokom januara i februara 2024, domaći turisti su najviše boravili na Zlatiboru, zabeleženo je 179.224 noćenja, što je porast od 37% u odnosu na isti period prošle godine.

Iza Zlatibora slede Kopaonik, Fruška gora i Tara. Između Zlatibora i Kopaonika, kao druge najposećenije planine u oktobru 2024, raspon je ogroman - 39.088 poseta naspram 9.435 poseta. Ali to ne znači da je Kopaonik u problemu - naprotiv, očekuje se da će se tokom zimske sezone Kopaonik značajno popeti na toj listi kao najprestižnija ski-lokacija u zemlji.

Evo glavnih razloga zašto planinski turizam cveta:

- Investicije u ski infrastrukturu sa modernijim žičarama i bolje pripremljenim stazama;

- Razvoj ponude tokom cele godine, ne samo zimske sezone;

- Wellness i spa centri koji privlače goste koji ne skijašu;

- Aktivan odmor - planinarenje, biciklizam, jahanje i drugi sportovi;

- Gastronomska ponuda sa tradicionalnim specijalitetima koji se ne mogu naći u gradovima;

- Pristupačnije cene u odnosu na alpske ski centre u Austriji ili Švajcarskoj.

Mereno brojem ostvarenih noćenja, domaći turisti su u periodu januar-oktobar 2024. najviše boravili na Zlatiboru, a slede Vrnjačka Banja, Sokobanja, Kopaonik, Beograd, Tara, Kuršumlija, Divčibare, Niš i Lukovska Banja. Ova lista pokazuje da je Srbija mnogo više od samo Beograda - regionalni turizam cveta.

Strani turisti - ko dolazi i odakle

Da vidimo sad ko su ti ljudi koji dolaze u Srbiju. Najveći broj stranih turista tokom 2024. godine dolazio je iz Turske i oni su imali oko 170 hiljada dolazaka. To je možda iznenađujuće za neke, ali veze između Srbije i Turske su istorijski jake, a direktni letovi i dobra povezanost olakšavaju putovanja.

Tu su, naravno, i turisti iz regiona - Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Bugarske - koji čine značajan deo ukupnog broja posetilaca. Regional turizam ima svoje specifičnosti jer ljudi često dolaze automobilima, borave kraće, ali češće dolaze i generalno im je lakše da odluče se za spontani vikend-izlet.

Promo

Finansijski uticaj turizma na ekonomiju

Hajde da pričamo o parama, jer to je ono što na kraju krajeva pokreće industriju. U prvih devet meseci 2024. godine ostvaren je devizni priliv od inostranih turista od 2,1 milijardu evra, što je za 11 odsto više nego u istom periodu prošle godine. To nije malo novca – to je ozbiljan doprinos BDP-u zemlje i, baš kao što Wincraft Casino online pokazuje koliko je snažan dobar novčani tok u svetu digitalne zabave, stvaranje hiljada radnih mesta.

Investicije u turizam nastavljaju da rastu. U 2024. godini investicija u projekte povezane s turizmom premašila je 350 miliona evra. To uključuje nove hotele, renoviranje postojećih objekata, ulaganja u ski infrastrukturu, izgradnju wellness centara i mnogo drugo. Srbija je u 2024. dobila luksuzni hotel St. Regis, a ovog meseca započeta je i gradnja The Ritz-Carltona na mestu nekadašnje "Jugoslavije". Vrata za goste novi hotel će otvoriti 2027. godine, a ukupna vrednost projekata je 500 miliona evra.

Gastronomski turizam - ukusi koji ostaju u sećanju

Sad pričamo o nečemu jako važnom - hrani. Srpska kuhinja nije samo ukusna, ona je doživljaj. Ćevapi, pljeskavica, kajmak, ajvar, gibanica, sarma - ovo nisu samo jela, ovo su ambasadori kulture. Kad turista proba pravu srpsku pljeskavicu, on više neće biti isti. To je jednostavno činjenica.

Vinogradarske regije takođe dobijaju na značaju. Fruška gora, Šumadija, Negotinska krajina - svi ovi regioni proizvode vina koja mogu da pariraju svetskim brendovima. Vinsko turizam je u usponu - ljudi dolaze da posete vinarije, probaju vina, saznaju o procesu proizvodnje i, naravno, kupe nekoliko boca da ponesu kući.

Sledeće stvari gastronomski turisti najviše cene u Srbiji:

- Autentičnost - jela se prave po tradicionalnim receptima bez kompromisa;

- Lokalni sastojci - sve je sveže, često organsko i iz lokalnih izvora;

- Gostoprimstvo - domaćini stvarno vode računa o gostima kao da su porodica;

- Cena/kvalitet - dobijate vrhunsku hranu za razumnu cenu;

- Raznovrsnost - od rostiljskih specijaliteta do finih jela, tu je za svakog ponešto.

Izazovi sa kojima se suočava turistička industrija

Nije sve savršeno, i moramo biti iskreni oko problema. Jedna od najvećih prepreka za dalje razvijanje turizma je nedostatak hotelskih kapaciteta. U Beogradu trenutno posluje 119 kategorisanih hotela, sa nešto više od 7.600 smeštajnih jedinica, a to je, bar kako kažu upućeni, upola manje nego što je Beogradu potrebno. Za vreme izložbe Expo 2027 očekuje se više od tri miliona gostiju, i zemlje je u deficitu što se tiče hotelskih kapaciteta.

Infrastruktura, posebno putevi koji vode ka turističkim destinacijama, još uvek nije na željenom nivou. Iako se stvari poboljšavaju i Svetska banka aktivno finansira projekte izgradnje puteva, potrebno je još dosta ulaganja. Kada vozite tri sata do Zlatibora kroz krivudave puteve umesto sat i po autop utem, to utiče na doživljaj.

Promo

Digitalizacija turističke ponude

Kad pričamo o budućnosti turizma, ne možemo zaobići digitalnu transformaciju. Mladi turisti danas planiraju putovanja preko telefona, rezervišu smeštaj preko aplikacija, traže preporuke na društvenim mrežama. Ako nisi prisutan online, praktično ne postojiš za taj segment putnika.

Srbija još uvek kasni u ovom segmentu. Mnogi hoteli nemaju savremene sisteme za online rezervacije, mnoge turističke atrakcije nemaju dobro optimizovane web sajtove na engleskom i drugim jezicima, a prisustvo na društvenim mrežama je često neredovno i neprofesionalno. To mora da se promeni ako želimo da privučemo mlade, tech-savvy turiste.

Održivi turizam i očuvanje prirode

Evo nečega što postaje sve važnije - održivost. Ne možemo da razvijamo turizam na način koji će uništiti ono što privlači turiste - prirodne lepote, čist vazduh, autentičnu kulturu. Zlatibor je već suočen sa problemom prekomerne izgradnje koja narušava prirodni ambijent. Potreban je balans između razvoja i očuvanja.

Ekološki turizam je trend koji raste širom sveta. Ljudi žele da posećuju destinacije koje vode računa o životnoj sredini, koriste obnovljive izvore energije, minimizuju otpad. Nacionalni parkovi Srbije - Đerdap, Tara, Kopaonik, Fruška gora - imaju ogroman potencijal za ovaj vid turizma, ali potrebna su ulaganja u edukaciju, infrastrukturu i zaštitu.

Seoski turizam takođe dobija na značaju. Ljudi beže od gradske vreve i traže autentično iskustvo na seoskim domaćinstvima. Doručak od domaćih proizvoda, šetnja kroz voćnjake, učešće u berbi grožđa ili spravljanju rakije - to su iskustva koja se ne mogu kopirati i koja ostaju u sećanju.

Budućnost srpskog turizma - šta nas čeka 2026. i dalje

Kad sve sabereš, 2026. godina će biti ključna priprema za veliku 2027. i Expo. To je godina kada će se završiti mnogi infrastrukturni projekti, otvoriti novi hoteli, renovirati postojeći objekti. To je godina kada Srbija mora da pokaže da je spremna za priliv miliona posetilaca. Nakon Expa očekuje se da će Srbija ostati na mapi svetskog turizma kao destinacija koju vredi posetiti. 

Infrastruktura koja se gradi za Expo ostaće kao trajno nasleđe - stadion, putevi, hoteli, modernizovani aerodrom. To su investicije koje će se isplatiti decenijama. Prognoze su optimistične. Ako se trenutni trend nastavi, Srbija bi do 2030. godine mogla da ima preko pet miliona stranih turista godišnje. To bi značilo duplo više nego sada i ogroman skok u prihodima od turizma. Naravno, to zahteva kontinuirane investicije, poboljšanje kvaliteta usluga i agresivan marketing.

Promo

Promo

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi