24sedam u avanturi kroz istočni Balkan: Magični Tasos i povratak u Beograd kroz gradove koji su važni za dinastiju Nemanjića

Posle više od deset dana uzbudljivog putovanja po Rumuniji i Bugarskoj o kom smo već pisali, put nas je vodio dalje, ka Grčkoj.

Na granici smo imali sreće jer smo se zadržali tek nekoliko minuta, nakon čega smo auto-putem putovali dalje ka obali.

Tasos, ostrvo koje izgleda kao šuma koja pluta, vidi se nedugo nakon što se ukrcate na trajekt u mestu Keramoti.

Cena za vožnju ovim impresivnim plovilom je 35 evra za automobil i dve osobe.

24sedam/M.M.

Na ulasku na trajekt vlada potpuna histerija. Povici na grčkom jeziku, instrukcije na engleskom, tenzija i brzo uparkiravanje na ogromnu lađu.

Čim isplovite, "hostese" su galebovi koji svakodnevno nebrojeno puta preleću iznad trajekata koji po redu vožnje idu od Keramotija do Tasosa i nazad.

Navikli su na keksiće, grisine, ostatke sendviča... Sve što im udelite, i to direktno iz ruke, prihvataju.

24sedam/M.M.

Osim galebova kojima su uglavnom oduševljena deca, osetićete miris Egejskog mora i uživati u pogledu na pučinu.

"Šuma koja pluta"

Nakon nekih 45 minuta stigli smo u Limenas, glavni grad Tasosa, koji se zbog bujne vegetacije naziva i "šumom koja pluta".

Do mesta Kinira, gde smo bili smešteni, trebalo nam je pola sata, ali smo usput svratili u neodoljivo seoce Panagija, gde smo probali lokalne specijalitete.

Kinira u kojoj smo bili smešteni pet dana je mestašce u kom se nalazi samo nekoliko vila i privatnih kuća - i ništa drugo.

24sedam/M.M.

Ponude turističkih agencija uglavnom se baziraju na gradiće Potos, Limenas, Limenariju i Skala Potamiju, gde je više sadržaja dostupno turistima.

Ipak, posle prilično dinamičnog puta i i više nego živahnog Sunčevog Brega, selo na moru nam je dobro došlo.

Za Tasos je automobil neophodan. Ukoliko ne dolazite privatnim vozilom, savet je da kola iznajmite jer ćete samo tako moći da upijete sve lepote ovog prelepog ostrva.

Sve veće i atraktivnije plaže možete da obiđete za nekoliko dana, a celo ostrvo za samo nekoliko sati, jer je dužina obale ukrug svega 90 kilometara.

Na Tasosu smo prvi put posle dve nedelje čuli srpski jezik, i to na sve strane! Uglavnom su letovali roditelji sa decom, pa se orila dečja graja sa svih strana.

24sedam/M.M.

Ipak, ukoliko želite mir, uvek možete pronaći neku manju plažu, nekomercijalnu, ili neku običnu uvalicu.

Veliki problem na ovom ostrvu su morski ježevi, kojih na većim i atraktivnijim plažama nema toliko, jer su očišćene i prilagođene turistima, ali ako se usudite da pronađete neku divlju i zapušteniju, pripremite se i za ovaj rizik.

More je tirkizne boje, čisto i prilično slano (posebno nakon Crnog mora, koje se sada činilo kao Dunav).

24sedam/M.M.

Cene ležaljki variraju, od "jačih" i poznatijih plaža, gde su postojali i uslovi da se potroši preko 100 evra, pa do preslatkih uvalica gde za cenu od 10 evra dobijate dve ležaljke i suncobran.

U turističkim mestima oseća se prisustvo naših ljudi, ne samo u tome što čujete srpski, već što su na srpskom jeziku ispisane i ponude za jelo i piće.

U Limenariji smo naišli na interesantan i malo slobodniji prevod.

24sedam/M.M.

A prekoputa ovog lokala, u kom smo pojeli odličan giros za osam evra, natpis iznad ulaznih vrata rastopio nam je srca.

24sedam/M.M.

Magični Teologos

Za ovo planinsko selo čuli smo zbog ogromne želje da pojedemo dobro jagnjeće pečenje.

U međuvremenu smo se raspitali i istražili na Guglu da je ovo mestašce zapravo bilo prestonica ostrva Tasos, politički i ekonomski centar.

24sedam/M.M.

Selo je prilično živo, sastoji se od malih uskih ulica i kuća koje su izgrađene u makedonskom stilu, a u njemu se nalazi i škola i crkva iz 19. veka posvećena Svetom Dimitriju.

Inače, istorija Teologosa seže do antičkih vremena, pa je tako nedaleko od naselja otkrivena grobnica iz 8. veka pre nove ere.

24sedam/M.M.

Nakon šetnje, seli smo u čuveni restoran i naručili isto toliko čuveno jagnjeće pečenje, grčku salatu i caciki. Obrok i čitav ambijent prevazišli su očekivanja, a onda je i konobar progovorio poneku reč na srpskom jeziku.

24sedam/M.M.

Posle nekoliko dana čistog uživanja čekao nas je put ka Beogradu, uz predah na važnim lokacijama koje su nerazdvojne od najvećih srpskih vladara, cara Dušana i kralja Milutina.

Ser, mesto bez obeležja na važan istorijski momenat

Plan je bio da se sa Tasosa direktno krene ka bugarskoj granici, a potom i ka prestonici Bugarske.

Čekao nas je put od nekoliko sati, ali smo morali da svratimo u Ser - mesto gde je Stefan Dušan Nemanjić krunisan za prvog srpskog cara.

Srpska vojska je osvojila grad Ser 25. septembra 1345. godine, a tada je "pao" i Halkidiki, uključujući Svetu Goru Atonsku.

Nakon svih osvajanja, Stefan Dušan je odlučio da se proglasi za cara, i to upravo u Seru, negde oko Božića 1345. godine.

Ipak, danas na ovom mestu nema ni obeležja ni slova od slavnom srpskom caru, ali ako se obrati pažnja, ugledaćete Dušanov grb na jednom delu tvrđave.

24sedam/M.M.

Ostali su samo delovi, kako se navodi, vizantijske tvrđave, gde je danas otvoren restoran sa čije se terase pruža pogled na čitav grad.

Ipak, nama je bilo dovoljno da dodirnemo kamen sa tvrđave i osetimo ponos zbog vladara koji je pomerio granice srpske države toliko daleko.

Posle obilnog ručka nastavili smo dalje ka grčko-bugarskoj granici, gde smo ponovo imali sreće da ne čekamo duže od desetak minuta.

Sofija - grad crkava i antičkih ruševina

Posle nekoliko sati vožnje stigli smo u prestonicu Bugarske. Na prvi pogled neodoljivo podseća na Beograd. Dok smo iz kola posmatrali delove grada nismo mogli da se otmemo utisku da je neki deo "isti Novi Beograd", a neki "podseća na Karaburmu".

24sedam/M.M.

 

Ipak, centar je priča za sebe. Uređen "kao Knez Mihailova", Vitoša bulevar je vrveo od ljudi.

Butici, poslastičarnice, prodavnice brze hrane, suveniri, sve na jednom mestu.

Nama je bilo važno da obilazak započnemo posetom Crkvi Svete Nedelje u kojoj počivaju mošti Svetog srpskog kralja Milutina.

24sedam/M.M.

Kralj Milutin (1282-1321) preminuo je 29. oktobra 1321. godine u svom dvorcu u Nerodimlju, na Kosovu i Metohiji, nakon čega je sahranjen u svojoj grobnoj Crkvi Svetog Stefana u manastiru Banjska kod Kosovske Mitrovice, koju je izgradio u tu svrhu.

Pred sam Kosovski boj 1389. godine, zbog opasnosti od turske pohare i blizine manastira Banjska bojnom polju, njegovo telo je prebačeno iz Banjske u Trepču, gde je bilo sve do 1460. godine.

U vreme velike osmanske najezde na Srbiju 1460. godine predvođene sultanom Mehmedom II Osvajačem, telo Svetog kralja Milutina preneto je iza leđa osmanske najezde u okolinu Sredca (današnje Sofije), zato što se ta oblast tada nalazila u okviru kanonske teritorije Srpske pravoslavne crkve, tj. Pećke patrijaršije.

24sedam/M.M.

U nekom trenutku mošti su prenete u obližnju sofijsku crkvu Svete Nedelje, gde i danas počivaju.

Crkve u Sofiji su zapravo ostavile najjači utisak, jer osim ove, za nas važne duhovne građevine, postoji niz neprocenjivih bogomolja.

Zanimljivo je da se u neposrednoj blizini Crkve Svete Nedelje nalazi i Banja Baši džamija koja je izgrađena u 16. veku, a u "trouglu" je i sinagoga, tako da sve tri bogomolje gledaju jedna na drugu.

Nedaleko od metro stanice Serdika se nalazi mala, ali jako vredna crkva posvećena Svetoj Petki.

24sedam/M.M.

Sagrađena je između 11. i 14. veka, a deo fresaka je ostao sačuvan do danas.

Impozantna je i Ruska crkva sa prepoznatljivim kupolama, kao i bazilika Svete Sofije koja je jedna od najznačajnijih ranohrišćanskih bazilika, izgrađena krajem 5. i početkom 6. veka.

24sedam/M.M.

Ispod crkve moguće je obići grobnice iz perioda najranijeg hrišćanstva, i ova avantura bila je pomalo zastrašujuća.

24sedam/M.M.

Prilikom arheoloških iskopavanja pronađene su grobnice, zidne slike i mozaici, a ulaz u ovaj muzej koštao je samo tri evra (šest leva).

Ipak, svojevrsni simbol Sofije je Hram Svetog Aleksandra Nevskog, do izgradnje Hrama Svetog Save u Beogradu najveći pravoslavni hram na svetu.

Prelepa crkva ostavlja bez daha svojom veličinom i lepotom, a izgrađena je pre više od sto godina (1912. godine).

Posvećena je Svetom Aleksandru Nevskom i ruskim vojnicima, poginulim u Rusko-turskom ratu 1877—1878.

Serdika, neprocenjivo antičko blago

Prolazeći kroz podzemne stanice metroa, primetili smo da se u njemu nalazi nešto što deluje mnogo starije od prolaza ka vozu.

Naime, na mestu gde je sada Sofija postojalo je rimsko naselje poznato po imenu Serdika.

24sedam/M.M.

Istorija je duga i burna, ali i danas postoje ostaci koji svedoče o postojanju važnog grada na području Balkanskog poluostrva.

Nakon obilaska ostataka čuvene Serdike protegli smo nožice i prepešačili nekoliko kilometara da bismo "posetili" još jednog srpskog vladara.

U Južnom parku u Sofiji ponosno stoji bista kneza Mihaila Obrenovića ispod koje su na srpskom jeziku ispisane reči:

"Mihailo Obrenović, knjaz srpski, nosilac ideje borbe za oslobođenje balkanskih naroda."

Na bugarskom piše i da je pomogao stvaranje Prve bugarske legije u Beogradu koja se zajedno sa Srbima borila za oslobađanje Beograda od Turaka.

Namignuli smo Mihailu i ponosno nastavili šetnju kroz sofijske bulevare, razmišljajući o burnoj istoriji i komplikovanim odnosima među balkanskim narodima.

24sedam/M.M.

Antika, ranohrišćanske bazilike, impozantne crkve, prelepi parkovi i široki bulevari, moćne građevine i čuvena statua Sofije, zaštitnice grada...

 

Sofija nas je zaista ostavila bez daha, ali smo naše putovanje morali da privedemo kraju.

Zaključak je da je ponekad potrebno posmatrati stvari izvan okvira, skupiti hrabrost i dati priliku nekim neistraženim zemljama koje su nam tu u komšiluku.

Aktivni odmor je uvek dobra opcija, a uz malo truda i manje novca nego da ste se odlučili za zapadni deo našeg brdovitog poluostrva steći ćete neprocenjivo iskustvo i videti neverovatne predele.

Ipak, svaku zemlju osim prirodnih lepota i burne istorije krase ljudi, energija i svakodnevni život, a mi smo uspeli da za malo više od dve nedelje sve to upijemo, i nikako nismo zbog toga zažalili.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi