Snovi na staklu: Milena Petković pretvara izloge u umetnost, a za 24sedam kaže: "Moji prozori se pamte kao drugačiji"
Ko god prođe pored njenih radova, ne može da ostane ravnodušan
"Ceo život u balansu između realnosti i sna, sa glavom u oblacima, a opet čvrsto na nogama stoji", reči su kojima sebe opisuje umetnica Milena Petković iz Beograda, čiji radovi krase prestoničke izloge radnji, restorana, ali i prozore privatnih kuća. Uspeli smo da je uhvatimo u veoma nagužvanom rasporedu gde jurca s jedne lokacije na drugu jer pred novogodišnje praznike, kako kaže, ima baš mnogo posla.
Da li se sećaš trenutka kada si odlučila da oslikavanje izloga postane tvoj umetnički izraz? Ispričaj nam o toj iskri inspiracije od koje je sve krenulo.
- Rekla bih da je Bog imao plan za mene mnogo ranije. Nikada neću da zaboravim sastav iz osnovne škole na temu zanimanja u budućnosti, kada su moji drugari pisali o realnim poslovima, a ja i tada sa glavom u oblacima i inspirisana bajkom o Slikarki Zimi od Desanke Maksimović maštala o nemogućem pozivu - ni manje ni više nego da budem Slikarka Zima.
A kako je došlo do odluke da radiš baš praznično oslikavanje izloga?
Pročitajte još:
- Moja sadašnja priča počela je pre sedam godina kada sam brisala ogledalo abrazivnim sredstvom za održavanje domaćinstva. Tragovi koje je krpa pravila i koji su ostajali na ogledalu su me podsetili na zaleđenu zimsku biljku, pa mi je to dalo ideju da slikarskim četkicama doradim detalje. Tako se pojavila inspiracija za oslikavanje izloga i prozora.
Sećam se sreće i ushićenosti, kao da sam otkrila jedan novi svet koji sam želela da pokažem svima. Ubrzo je moj prijatelj kontaktirao s prvim lokalom koji je prihvatio ponudu da im se oslika izlog. U početku sam oslikavala izloge istim tim sredstvom i pastom za zube dok nisam shvatila da sve može da se radi temperama ili akrilom. Prvi oslikani izlog sam obilazila nekoliko puta dnevno u strahu da se slika nije oštetila, jer ko još slika po prozorima sredstvom za održavanje domaćinstva? Sve je bio eksperiment sa potencijalom koji sam kasnije, s vremenom i iskustvom, uozbiljila.
Gde nalaziš svoje najneverovatnije ideje za dizajn? Da li inspiracija dolazi iz neobičnih snova, izgubljenih priča, ili možda šarenila svakodnevice?
- Pre svega, motiv za slikanje po staklu mi daju ljudi sa kojima sarađujem. Mnogo je sreće i zahvalnosti obostrano, što me iznova tera na dalju kreativnost i stvaralaštvo. Ljubitelj sam umetnosti i volim da kvalitetno provodim vreme. Preferiram da se okružujem inspirativnim i pozitivnim ljudima, kulturnim dešavanjima, volim prijatan ambijent, prirodu, filmove i muziku, pa tako na neki način stvaram i izolujem svoj svet.
Inspiracija, odnosno ideja, najčešće dolazi kada ste opušteni, pa je to jedan od razloga što pokušavam da sačuvam duh i telo od ubrzanog načina života i stresa koji je postao sastavni deo života savremenog čoveka. Inspiraciju za oslikane izloge sam nalazila i u memoriji detinjstva, toplog i ušuškanog doma kada je cela porodica na okupu i u prazničnom raspoloženju.
Svaki majstor svog zanata suočava se s izazovima. Koje prepreke te prate u tvom umetničkom putovanju i kako uspevaš da ih savladaš?
- Postoje izazovi koji su mi interesantni za rešavanje, poput velikih izloga koji treba da se ispune slikom. Ima i onih drugih koji su nalik na crnu rupu pa potencijalno gutaju pozitivnost i inspiraciju, ali takve umem da prepoznam na vreme i da ih izbegnem. Ono što su glavni problemi u ovom poslu jesu organizacija i vremenska procena za realizaciju slike - rad na merdevinama, nepristupačna površina, slikanje u nepovoljnim uslovima, po hladnoći, vlazi - sve to ume da me koči.
Kada stojiš pred velikim, praznim izlogom, kako počinješ proces preobražaja u praznično čudo? Postoji li neki poseban ritual koju koristiš?
- Ako mi klijenti daju potpunu slobodu za njihov prozor ili izlog, niko od nas ne zna šta će se desiti od motiva i tu obično na kraju budu najbolji radovi. Služim se principima likovnog komponovanja, pa počnem od jednog motiva koji je dominantan i na osnovu kojeg se dalje slika gradi. Cilj mi je harmonija koja ispunjava kriterijume, kako idejne i tehničke, tako i likovne.
Naravno, ne možete uvek da računate na to da ćete za par sati stvoriti remek-delo u uslovima kada se stvari odigravaju oko vas, a koje umeju da budu stresne, pa mogu da vas dekoncentrišu i uspore, ili pak ubrzaju. Ako se radi o izlogu u boji, preferiram da imam plan jer je drugačiji i teži princip rada, koji mora da bude mnogo precizniji od belih izloga.
Imaš li neku posebno dragu tehniku ili stil koji te čini jedinstvenom?
- Trudim se od prvog dana da budem svoja i drugačija po načinu razmišljanja i prepoznatljivom slikarskom rukopisu. Kada sam počinjala da se bavim oslikavanjem izloga, nudila sam klijentima ideje koje se ne viđaju često i po kojima bi njihov prozor ostao zapamćen kao drugačiji. To zapravo i treba da, pored estetike, bude cilj - da privuče pažnju. U poslednje četiri godine radim složene slike u boji koje izgledaju verno, pa mogu da kažem da sam po tome prepoznatljiva.
Kako plešeš između želja klijenata i tvog ličnog umetničkog izraza? Da li postoji tajni sastojak koji koristiš da ujediniš ova dva sveta?
- Klijenti me angažuju na osnovu mog portfolija ili preporuke, pa mi većina prepušta slobodu za dizajn. Sama realizacija je spoj njhovih želja i mog umetničkog doživljaja.
Svaki umetnik ima delo koje mu je posebno pri srcu. Koji je tvoj "magnum opus" zasad?
- Svako oslikano staklo je priča za sebe, pa tako nemam omiljeni rad. Ali ako bih morala da jedan izlog izdvojim kao interesantniji, neka to bude staklo restorana za koji je bio predviđen zimski pejzaž u prvim pregovorima sa vlasnicima pre mog pojavljivanja. Obično uživo izlog izgleda drugačije nego na poslatim fotografijama, a zbog dimenzije stakla i proporcija, činilo mi se da samo pejzaž ne bi bilo dovoljno efektno rešenje, pa sam inspirisana nazivom restorana i njegovim enterijerom izmaštala priču sa kojom je bila veća iskoristivost površine za slikanje, a slika prikladnija. Što se tiče izloga u boji, ima dosta zanimljivih projekata sa različitim temama koje sam u poslednjih nekoliko godina slikala. Neki od njih su uvek atraktivni - Krcko Oraščić, Alisa u Zemlji čuda i ostali Dizni junaci, Božić Bata ili popularno Deda Mraz u uvek drugačijem ambijentu, ruske bajke i tako dalje.
Umetnost i rokovi često su u sukobu, naročito pred praznike kad svi nagrnu sa svojim zahtevima. Kako balansiraš između ovog večnog nadmetanja, posebno u ludilu praznične sezone?
- Umetnici se vaspitavaju i osposobljavaju još za vreme školovanja da poštuju dogovorene rokove s klijentima. Oko praznika, kada svi žele oslikano staklo, ume da bude stresno i haotično, i zato je dobra organizacija pola posla. Međutim, ono što ume da bude deo problema jesu lokali koji nisu na vreme rezervisali termin, a insistiraju na vašem radu. U tom slučaju se traži kompromis ili im rado preporučim nekog od kolega.
U svetu oslikavanja izloga, koji trenutni trend te najviše inspiriše?
- Volim da gledam šta drugi umetnici rade i kako razmišljaju. Nekoliko godina pratim rad hrabrog i talentovanog umetnika Skota Vilkoka (Scott Wilcock). Njegova tehnika je snežni sprej sa kojim dobija neverovatne scene i efekte. Svaki njegov rad je za mene remek-delo, pa se tako iznova oduševim kada na Instagramu objavi novi post i sa nestrpljenjem čekam sledeći. Verujem da iza svake dobre slike stoje velika posvećenost, visoki kriterijumi i dugogodišnji rad, a da je talenat, kao i u većini slučajeva, onih deset posto. To je isto kao i sa sportom, ako ispadnete iz kondicije jer ne trenirate redovno, ide sve mnogo teže.
Lična arhiva
Da li ti se nekad desilo da ti nikako ne ide to što radiš? Kako se boriš protiv kreativne blokade? Da li postoji posebna formula kojom ponovo zapališ svoj kreativni plamičak?
- U ovom poslu se retko dešavaju blokade jer ste konstantno pod adrenalinom i trudite se da odgovorno pristupite radu. Dešava se uljuljkanost u januaru, što je zapravo bonus, da bi organizam koji je iscrpljen mogao da se oporavi za nove priče koje počinju već od februara i odnose se na oslikavanje izloga za druge prilike, murale, platna i ostale tehnike. Najbolja borba protiv blokade jeste forsiranje sebe na rad i na neodustajanje, jer na početku dana znate da ćete napuniti kantu za smeće lošim slikama i crtežima do onog trenutka kada možete da budete zadovoljni.
Kako pronalaziš ravnotežu između svog jedinstvenog umetničkog izraza i specifičnih zahteva klijenata, čuvajući pritom svoju duhovitost i lakoću?
- Ostati svoj i ne pristajati baš na sve je nekada teži deo zadatka. Težim ka kvalitetu, pa je tako mnogo lepše da se naslika jedan ali vredan motiv koji fascinira posmatrače. Ono što me je sačuvalo u ovom poslu jeste moja odgovornost i tvrdoglavost iz najbolje namere i stalno postavljanje visokih kriterijuma. Ne radim i dalje stvari koje su mi i ranije tražene, poput bojenja Rudolfovog nosa u crveno na prethodno naslikanoj beloj harmoničnoj zimskoj sceni. Postoje želje ljudi koje se kose sa onim čemu su vas dobri slikari majstori učili da ne radite, ali uvek se nađe lep, ljubazan način da argumentovano odbranite svoje znanje, iskustvo i stavove zašto nešto potencijalno ne bi izgledalo na slici dobro. Za sada nisam imala problem zbog toga, već samo preporuku za dalje saradnje.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari