Aleksa s ponosom vozi legendarnu "škodu" koja izgleda kao bombonica: Svuda privlačim pažnju, čak me je i saobraćajac zaustavio (FOTO)

Postoji nešto gotovo magično u ljudima koji imaju volju i strpljenje da stare, pohabane stvari oplemene sopstvenim trudom i radom. To nije samo pitanje ljubavi prema prošlosti već i dokaz da ono što je nekada imalo vrednost može i danas zasijati punim sjajem.

Takav je slučaj sa Aleksom Jovanovićem iz Loznice, studentom i zaljubljenikom u oldtajmere, koji svakog vikenda s ponosom vozi svoju crvenu "škodu 100L" iz 1973. godine - automobil koji je tri decenije stariji od njega.

Aleksa, koji trenutno studira u susednoj Bijeljini, koristi svaki slobodan trenutak da provoza svog mezimca i podeli deo prošlih vremena s generacijama koje možda i ne pamte ovu automobilsku legendu. Njegova priča dokazuje da ljubav prema starim automobilima nije samo hobi već i stil života.

Foto: Lična arhiva

 

Reč-dve o "škodi 100L"

"Škoda 100L" bila je popularni automobil srednje klase proizveden u Čehoslovačkoj između 1969. i 1977. godine, s preko milion proizvedenih primeraka. Jednostavna za održavanje i poznata po pouzdanosti, brzo je postala omiljeni izbor vozača širom bivše Jugoslavije i Istočne Evrope.

Pogon je bio na zadnjim točkovima, a motor od hiljadu kubika razvijao je oko 40 do 42 konjske snage - dovoljno za gradsku vožnju i povremene duže rute. Specifičan dizajn sa zaobljenim linijama, kompaktnim dimenzijama te "poršeovim"’ menjačem sa četiri brzine, čini je prepoznatljivom čak i danas, dok su luksuzniji modeli nosili oznaku L (luks). 

Danas je "škoda 100L" retkost na putevima, ali predstavlja simbol nostalgije, jednostavnosti i kvaliteta automobilske industrije prošlog veka.

Foto: Lična arhiva

 

Kako je sve počelo: “Kada sam je video, znao sam da će biti moja”

"Odmalena volim automobile, pogotovo starije", počinje Aleksa svoju priču specijalno za portal 24sedam. "Uvek sam maštao o tome da jednog dana imam oldtajmer." Njegova prilika pojavila se sasvim slučajno, kada je od prvog komšije saznao da u garaži ima "škodu 100L" i da bi želeo da je proda.

"Kada sam prvi put video taj auto, znao sam da će biti moj", kaže Aleksa s osmehom. "Dogovorili smo cenu, a ja sam šest meseci skupljao novac za njega. Dok sam čekao da je konačno kupim, odlazio sam posle posla i pripremao je za restauraciju."

Foto: Lična arhiva

 

Restauracija: Trud, odricanje i ljubav prema detaljima

Aleksa je imao sreće - automobil je bio u relativno dobrom stanju -  prešao je oko 75.000 kilometara. "Dok je još nisam zvanično kupio, odlazio bih posle posla i pripremao auto. Nakon kupovine bio je spraman za tehnički pregled koji je, naravno, i prošao".

Najveći izazov bio je prednji trap, koji je zahtevao mašinsku obradu delova. "To je jedina stvar koju nisam mogao sam da rešim", priznaje Aleksa.

"Bilo je trenutaka kada sam pomislio da odustanem, ali svaki put kada bih rešio problem, automobil bi mi još više prirastao srcu".

Foto: Lična arhiva

 

Život s oldajmerom: Prolaznici se okreću, deca oduševljena

Njegova "škoda" izaziva pažnju gde god da se pojavi. "Deca se često okreću i postavljaju pitanja o automobilu, što mi je posebno drago, ali i prolaznici, čak i policajci", kaže Aleksa. Prijatelji su takođe fascinirani, a mnogi od njih pomažu mu u održavanju.

"Omiljeni trenutak za volanom bio mi je odlazak na skup oldtajmera u Novom Sadu. Bio je to prvi duži put, i drugar i ja nismo bili sigurni da ćemo se vratiti - ali sve je prošlo savršeno.“

 

Foto: Lična arhiva

 

Planovi za budućnost: “Ovaj automobil pravim za sebe”

Aleksa nema nameru da prodaje svog mezimca. "Škoda nije samo automobil - ona je deo mene. Kada svojim rukama nešto napraviš ili popraviš, to postaje mnogo više od stvari. Suština starih automobila je upravo u tome.“

Na pitanje da li planira nove projekte, Aleksa ostaje fokusiran na svoju škodu. „Trenutno je moj jedini automobil, i radim sve što mogu da je održim u fabričkom stanju. Kasnije planiram potpunu restauraciju, ali za sada mi je najvažnije da uživam u vožnji.

"Škoda "se vozi u glavnom vikendom, kada imam vremena da uživam u njoj. Ne znači mi da je čuvam samo u garaži ako nemam lepe trenutke provedene u njoj".

Foto: Lična arhiva

 

Aleksin savet za ljubitelje oldtajmera

Za one koji sanjaju o vlastitom oldtajmeru, Aleksa ima jednostavan, ali iskren savet:

"Nemojte se upuštati u ovaj projekat ako nemate prostor za rad i ako niste spremni na puno strpljenja, odricanja i troškova. Ali, ako to radite iz ljubavi, vredi svakog trenutka.“

Njegova priča o "škoda" je dokaz kako strasti i upornost mogu da očuvaju lepotu prošlih vremena. Na kraju krajeva, kako Aleksa kaže: "Stari automobili imaju dušu, a taj trud koji uložite u njih vredi više od bilo koje moderne mašine".

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi