Miki Krstović: Sedim na nekom panju u šumi, vide da sam izbezumljen, počinje paranoja

Glumac Miodrag Miki Krstović rekao je da je "Poslednji strelac" dobar film snimljen za malo vremena, da mu je vrata pozorišta otvorila predstava "Ljubavno pismo", i da je učio o glumi od Bate Živojinovića i Pavla Vuisića.  

ATAImages/ Antonio Ahel

Krstović smatra da su negativci mnogo zanimljiviji kao glumački izazov, i da koliko god da je njegov lik negativan uvek se trudi da mu nađe i nešto lepo, plemenito i svetlo.

Dobre likove "prljam"

- Kad je mnogo dobar lik trudim se da ga malo "uprljam", jer ti mnogo dobri su i dosadni, koliko u životu, toliko pre svega u filmu - rekao je glumac.

"Poslednji strelac“ je akcioni triler reditelja Darka Nikolića u kome glavnog junaka inspektora Kuruzovića igra Nenad Jezdić, dok je Krstovićev lik kriminalca Atanasija, koji se posle niza godina vraća u Beograd, a umešan je u ubistvo supruge Kuruzovića.

ATA Images/Antonio Ahel

Krstović je otkrio da je film "Poslednji strelac" snimljen za 13 dana, odnosno bilo je potrebno svega 18 dana za seriju, ali je dodao da je to bilo izvodivo zahvaljujući dobrim pripremama.

Snimanje filma kao egzekucija

Priznavši da je takav tempo rada sulud, Krstović je naveo da su okolnosti nastanka "Poslednjeg strelca" bile "hoćeš da snimiš ili nećeš", i zato su na snimanje svi došli spremni, pripreme su bile dobre i sve je unapred bilo dogovoreno šta se radi.

ATAImages/ Stefan Tomašević

- Čin snimanja doživljavam kao egzekuciju. Vi kod kuće treba da vežbate i radite, a ovde da dođete da to snimite - izvolite u kadar - naveo je glumac.

Krstović je ocenio da je "Poslednji strelac" ispao dobar film, sa dobrom pričom, bez obzira na okolnosti, navevši da se dešavalo da snimanja traju i po "60 dana, pa je loš film".

Očajan na prvom snimanju

Prisetivši se početka svoje glumačke karijere, glumac je priznao da je bio očajan na snimanju svog prvog filma "Vrhovi Zelengore" (1975), i da je tada shvatio da je "film pre svega čekanje".

Na snimanje partizanskog ratnog filma reditelja Zdravka Velimirovića (1930-2005) u Kalinoviku, svi su glumci morali biti prisutni i spremni, ali je neiskusni Krstović pao u očaj što ni nakon šest dana nije došao na njega red da stane pred kameru.

ATAImages/Antonio Ahel

- Počinje paranoja. Možda će nekog drugog da dovedu? Sedim na nekom panju u šumi, Velimirović vidi da sam izbezumljen. "Hoću li ja ovo uopšte da snimam?" I za sat i po ušao sam u kadar. Možete misliti moje radosti. Ipak sam u filmu! Snimio sam prvi svoj kadar! - prisetio se glumac.

Krstović je dodao da ga je iskustvo "Vrhova Zelengore" naučilo šta znači čekati i u karijeri mu potom nije bio problem da čeka satima da dođe na njega red da stane pred kameru.

Saveti Bate Živojinovića i Pavla Vuisića

- Nema nerviranja i trošenja energije - čekaj! - istakao je Krstović. Na snimanju "Vrhova Zelengore" Bata Živojinović je bio "divan" prema njemu i svojim opuštenim stavom mu je pomagao.

Dešavalo se da pre ulaska u kadar Živojinović trči desetak minuta, jer nije hteo da kamera uhvati kako lažno diše, a Krstović je ocenio da je "to zanat".

ATAImages/Antonio Ahel

Tokom snimanja "Paklenog otoka" Miodrag je imao priliku da razgovara nekoliko časova sa kolegom Pavlom Vuisićem i priznaje da je to za njega bio glumački master klas.

- Pijuckali smo i pričali o filmu koji smo snimali. Još ne znam svoj tekst. A on: "Znaš u onoj sceni gde ti dođe i kaže. A ti kažeš...". Ja se tad postidim koliko je bio fantastičan - prisetio se Krstović.

Prema njegovim rečimna, Vuisić mu je tada otkrio da je suština filmske i svake druge glume - "koncentracija tog dana kad dolaziš na snimanje, pred kadar".

"Ljubavno pismo" otvorilo vrata pozorišta

Na početku karijere, odmah po završetku studija glume Krstović je imao ponudu da uđe u pozorište, ali se nakon "Vrhova Zelengore" ipak odlučio za film.

- Tad sam shvatio da ako provedeš tri meseca na Hvaru, gde sam snimao "Pakleni otok", blokiraš da se neka predstava igra. Smatrao sam nemoralnim da dovodim druge u lošu situaciju - naveo je Krstović.

Nakog dugogodišnje karijere okrenute filmu, Krstović je odlučio da prihvati poziv i zaigra u predstavi "Ljubavno pismo", čija je premijera bila 25. marta 1994. godine.

ATAImages/Milan Maričić

- Ta predstava mi je otvorila široka, dvokrilna vrata u pozorištu, u Ateljeu 212. Apsolutno se sećam proba, premijere... - priznao je glumac.

Podsetivši da je njegova koleginica Tanja Boškovič tada očekivala da će predstava biti odigrana "dva i po puta", Krstović je dodao da se ispostavilo da je igraju 30 godina sa uživanjem, a slavljeničko izvođenje je zakazano za 25. mart u Ateljeu 212.

Ocenivši da je tekst Zorana Bačića i Zlatana Fazlagića duhovit, a režija Branka Kičića divna, Krstović je dodao da glumci igraju "Ljubavno pismo" "sa punom ljubavlju" i međusobnim odnosom kakav se retko može videti.

Pozorište me drži u stalnom treningu

U poslednjih 30 godina, Miki uvek ima pet, šest naslova u Beogradskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu, Madlenijanumu, Zvezdara teatru ili u  Ateljeu 212.

Danas, ipak, mladim glumcima predlaže da igraju u pozorištu, jer može biti veliki prazan hod između dva snimanja.

Promo / Atelje 212

- Nekad sam snimao tri, četiri filma, a nekad jedan, dva. Zamislite šest, sedam meseci ne snimate ništa. Ne radi se samo o finansijskoj situaciji. Vidim koliko sam postao bolji na fillmu od kako igram u pozorištu, jer sam u stalnom treningu.

Prema njegovim rečima, postoji "dobra i loša gluma, kraj priče".

- Suština je da vam ljudi veruju. Dobro je da nema glume, to je čitava ideja, onda je to prava stvar - zaključio je Krstović, navevši kao primer predstavu "Cement Beograd" sa Milenom Zupančič gde "nema glume, gde glumci žive".

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi