Devedeset godina od rođenja Zorana Radmilovića: Glumio je kao što Brazilci igraju fudbal

Jedan od naših najvećih i najomiljenijih glumaca Zoran Radmilović, rođen je na današnji dan 1933. godine u Zaječaru. Umro je u 52. godini 21. jula 1985. godine.

Kremiran je, a njegova urna se nalazi u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Odigrao je neke od najzapaženijih pozorišnih uloga i neke od najupačetljivijih u istoriji naše kinematografije.

Printscreen/Youtube/RTS

Čuveni reditelj "Leptirice" Đorđe Kadijević govorio je za njega da je "glumac koji se ne zaboravlja”.

Pesnik u teatru, filozof i psiholog

Radmilović je imao zapažene uloge u pozorištu, na filmu, u serijama. Bio je član Ateljea 212 od 1964. Igrao je u više od 40 pozorišnih predstava, isto toliko televizijskih drama i sedamnaest filmova.

Reditelj Ljubomir Draškić, kod koga je Zoran odigrao važne uloge, govorio je da ne pamti da je Radmilović neku predstavu igrao sa pola snage.

Printscreen/Youtube/Ivan Uros

- On nije bio samo glumac, već pesnik u teatru i u životu, mislilac, filozof, psiholog i iznad svega u potpunosti autentična ličnost – rečeno je u Ateljeu 212, kada je pre dve godine predstavljena knjiga "Čarobnjak Radmilović", njegovog kolege Milana Cacija Mihailovića.

Džezer među glumcima

Dramski pisac Dušan Kovačević nazvao je Radmilovića našim najvećim džez glumcem, u skladu s njegovim genijalnim darom glumačke improvizacije.

Uloga u "Radovanu III" se najviše prepričava i danas, nakon više od 35 godina.

Printscreen/Facebook/Negde sa interneta

Dušan Kovačević napisao je „Radovana Trećeg“ kao završni rad na četvrtoj godini. Od početka mu je želja bila da naslovnu ulogu igra upravo Radmilović. Predstava je izvedena 299 puta, a poslednje izvođenje bilo je mesec i po dana pre smrti čuvenog glumca.

Naš dramski pisac ističe da je Radmilović imao neverovatnu glumačku tehniku.

- Njegov način glume bio je kao kada Brazilci igraju fudbal. On je na jednom kvadratnom metru mogao da odigra nešto za šta je nekom glumcu potrebna cela scena. Sa te strane, bio je neko ko je postavio visoke standarde i lestvicu podigao na visok nivo - ispričao je Kovačević jednom prilikom.

Privatno stidljiv i povučen

Ipak, Kovačević kaže da je za razliku od scene na kojoj je bio u „prvi u pričanju", Radmilović privatno bio stidljiv i povučen.

Sa scene Ateljea najviše se pamte njegove scene s Mirom Banjac.

- Zoran je bio jedan remorker, a mi smo bili ti koji smo za tim tegljačem išli. Zoran nije bio čovek kojeg ste videli na sceni. Privatno je bio mizantrop. Veoma povučen, nije hteo da rasipa taj svoj duh, verovatno je sve to čuvao za scenu, koja mu je značila ceo život. To je ono što je obeležilo Atelje.

Printscreen/YouTube/jugosaund

On je u stvari znak Ateljea 212 i to je nešto što u našoj duši i našim srcima ostaje dok smo živi - ovako naša čuvena glumica Mira Banjac priča o Zoranu Radmiloviću.

Moj život je "na daskama"

- Naš otac insistirao je da Zoran upiše Pravni fakultet i da nasledi očevu kancelariju, ali je njemu uveliko u glavi bila samo gluma.

Išao je na glumačku sekciju kod Milana Srdoča, a onda kasnije upisao nevoljno prava koja je napustio i prešao na arhitekturu, zatim na engleski, da bi konačno prešao na Fakultet dramskih umetnosti. Jednom prilikom je poslao pismo ocu i samo ga je obavestio: “Moj život je na daskama” - napisala je njegova sestra Mirjana Vicković u knjizi "Čarobnjak Mihailović".

Printscreen/Youtube/ppns

- Kad polazim od kuće mrzim i sebe i publiku, a kad predstava počne, sva ta mržnja i jed eksplodiraju u svoju suprotnost - u ljubav - govorio je Radmilović.

Glumica Jelica Sretenović se sećala kako je kao sasvim mala igrala dva puta sa njim u serijama “Baksuz” i “Majstorska radionica”.

- Bilo mi je jasno kako je on uvek igrao sve iz sebe, likovima je davao život, postajao je neko drugi kako niko nikada ranije nije, a ni kasnije, jer mu je Bog to podario - kazala je glumica.

Obožavao je svoju ćerku

Zoran Radmilović bio je oženjen glumicom Dinom Rutić. Imali su ćerku Anu. Zoran je Anu obožavao. Inspirisana njime, ona je napisala dve knjige – “Zalažem se za laž” (2009) i “Kad je svet imao brkove” (2011).

Godine 1991. ustanovljena je nagrada “Zoranov brk” koja se dodeljuje svake godine u njegovu čast na manifestaciji “Dani Zorana Radmilovića” u Zaječaru.

Ulica u Zoranovom rodnom Zaječaru nosi njegovo ime, kao i jedna ulica u Beogradu. Postoje i njegovi spomenici u oba grada.

Printscreen/ Wikipedia/Radosav Stojanovic

Godine 2010, 21. jula na njegovoj kući u Mileševskoj ulici u Beogradu postavljena je spomen ploča u Radmilovićevu čast, u organizaciji Ateljea 212 i čelnika opštine Vračar.

O Zoranu je napisano nekoliko knjiga, a snimljen je film "Glumčina".

Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje “Zoran Radmilović”, veoma omiljenu i cenjenu među glumcima, do sada su dobili: Milan Gutović, Lazar Ristovski, Žarko Laušević, Anica Dobra, Lidija Stevanović, Dragan Mićanović, Goran Šušljik, Rastko Lupulović, Branimir Popović, Sergej Trifunović, Anita Mančić, Nebojša Dugalić, Nebojša Glogovac, Bojan Dimitrijević, Miodrag Pejaković, Nenad Jezdić, Irfan Mensur, Pavle Pekić, Igor Ðorđević, Petar Kralj, Branimir Brstina, Svetlana Bojković, Borko Perić, Rade Šerbedžija, Boris Isaković i drugi.

Bonus video: