Emotivna sećanja Cacija Mihailovića za 24sedam o neponovljivoj generaciji Ateljea 212 i Čarobnjaku Radmiloviću

Na Velikoj sceni "Mira Trailović" Ateljea 212, sinoć je održana beogradska premijera dokumentarnog filma "Glumčina".

Pred publikom se našla priča o velikom srpskom glumcu Zoranu Radmiloviću koji je obeležio drugu polovinu dvadesetog veka svojim jedinstvenim darom i ostavio neizbrisiv trag u istoriji srpskog teatra i kinematografije.

U filmu učestvuju Selena Vicković, Dušan Kovačević, Mira Banjac, Bratislav Đorđević, Seka Sablić, Miloš Vešović, Zdravko Šotra, Goran Marković, Svetlana Bojković, Aljoša Vučković, Goran Sultanović, Novica Nikić, Milica Kralj, Ljuba Milunović i Vladimir Đuričić, a scenario je napisao Milan Caci Mihailović.

Amir Hamzagic/ATAImages

O Čarobnjaku scene Radmiloviću razgovarali smo sa Cacijem Mihailovićem koji je ovom prilikom za 24sedam sa setom evocirao sećanja na davne godine, neponovljivu generaciju Ateljea 212 na čelu sa Mirom Trailović, na druženje u bifeu i vanserijske talente...

 - Sećam se došao sam u Atelje 212 tačno 1972. godine. Do tada sam bio u Narodnom pozorištu kao njihov stipendista. Sećam se kao juče da je bilo, kako sam tu zatekao jednu fantastičnu generaciju. Zamislite kada na jednom mestu vidite Zorana Radmilovića, Slobodana Perovića, Nedu Spasojević, Ružicu Sokić, Miru Banjac, Batu Stojkovića, Peru Kralja... Nemoguće je opisati tu količinu talenata i skupiti ih na jednom mestu. Pored toga, siđeš u bife, sede Borislav Mihailović Mihiz koji je bio dramaturg našeg pozorišta, Jovan Ćirilov, sede tu i Slobodan Selinić, Dragoslav Mihailović, Pekić, Ćosić... Zamislite koja koncentracija pameti. Toga više nema. Apsolutno je nemoguće. Naravno, ima divnih mladih ljudi, talentovanih, ali nažalost ne onakvih - priča Mihailović i dodaje:

Amir Hamzagic/ATAImages

- Znate, važno je ko vodi kuću. Mira Trailović je to radila fantastično. Ona je negovala i borila se za svakog glumca da dođe u njenu kuću. Kao što sam rekao, tada sam bio stipendista Narodnog, bilo je logično da ostanem tamo. Međutim, mene je srela, kao da ju je neko poslao, na stepenicama Akademije u Knez Mihailovoj. Rekla mi je: "Milane, Jovan i ja smo vas gledali, vi treba da budete u Ateljeu". Meni zaigra srce. Mnogo sam voleo Atelje još od kada je slavio svega četiri godine. Osnovan je 1956, a 1960. sam gledao prvu predstavu jer je moj otac svirao usnu harmoniku u tom komadu u kojem su igrali veliki glumci Ljuba Tadić i Ljiljana Krstić. Tu u Ateljeu 212 me je omađijala čarolija pozorišta. Kada me je Mira to upitala - hteo sam da poletim. 

Od cele te vanserijske plejade ogromnih glumaca, ističe Mihailović, ipak je Zoran Radmilović bio jedinstven.

- Zamislite, sada je 36 godina otkako je Zoran umro, a kao da je tu prisutan. Ima toliko glumaca koji su bili ozbiljni, ali su ih vremenom ljudi zaboravili, ali njega ne.

Kako nam je ispričao, dok je pisao svoju knjigu "Čarobnjak Radmilović" upitali su ga da napiše i scenario za film "Glumčina". 

Amir Hamzagic/ATAImages

- Rekao sam da nisam školovan za to, nisam scenarista, te sam predložio da pomognem koliko znam. Sa Zoranom sam proveo 13 godina u pozorištu. Nismo igrali samo u "Radovanu" i u "Ibiju", nego i u "Molijeru", u predstavi "Santa Maria della Salute", "Korešpodenciji"... Čak sam igrao i u njegovoj režiji, to malo ko zna. On je režirao Nušićevo "Sumnjivo lice" napravivši "Nesumnjivo lice". Igrali smo to sa velikim uspehom. 

Odgovarajući na naše pitanje šta je bilo to "čarobno" u Radmilovićevom izrazu što ga je izdvojilo, sačuvalo od zaborava i upisalo u istoriju pozorišta, Mihailović se sećanjima vratio u 1964. godinu kada je čuveni reditelj Ljubomir Draškić krenuo da režira antologijsku predstavu "Kralj Ibi".

Zoran Radmilović Promo/Metonimija

- Kako to obično biva, neki glumac je moderan i onda ga reditelji za svaku ulogu traže. Tako je Mira Trailović tražila Muciju da glavnu ulogu igra Ljuba Tadić, koji je tada bio na vrhu. Ali, Ljuba je bio, kako mi je kasnije Muci govorio, sjajan ali nepokretan, on bi da sedi, a da svi glumci trče oko njega. Radio je Draškić sa njim jedno mesec dana i kazao mu: "Shvatio sam da nismo jedno za drugo, zato ćemo da se raziđemo". Koja sreća za pozorište u celini, za istoriju teatra! Muci se setio svoga drugara sa studija kojeg je gledao u nekom pozorištu "Komarac". To je bio Zoran Radmilović. Dovede ga i Zoran krene u tu, specijalnu igru, improvizujući dosta i pomeri granice u pozorišnom izrazu. I nastupi novo vreme - priča sa velikim uzbuđenjem u glasu Caci Mihailović o svom dragom kolegi i prijatelju.

U toj predstavi su kolege, kako je dodao, umele da ga prate, da igraju za njega, samim tim napravili su antalogijsku predstavu.

Zoran Radmilović /Promo/24sedam/ YouTube

- Onda je došao "Radovan" gde je ponovo Zoran uzeo stvar u svoje ruke, predstava je urađena za 28 dana, 1973. godine. Radmilović je tada govorio: "Pustite me sa premijerom, pustite me jedno desetak predstava da se ja malo rasporedim." Onda se tako raspoređivao, te smo predstavu koja je na premijeri trajala sat i 45 minuta, posle igrali tri sata. To je Zoran u najkraćem. Inače je bio izuzetno inteligentan čovek, obrazovan, brz u razmišljanju i fenomenalan partner. Svako je mogao na njega da se osloni. Zato imamo čega da se sećamo - zaključio je Mihailović.

Sa velikim glumcem porazgovarali smo i o njegovoj ulozi u novoj seriji "Branilac" koja se trenutno emituje na RTS.

24sedam/Katarina Mihajlović

- Igram jednog sveštenika, dobrog čoveka koji spasava jednu siroticu dovodeći je u svoju kuću gde je prihvataju kao svoju, kao člana porodice. Takve uloge su zahvalne, publika voli likove koji donose nešto dobro i nisu negativci. Ali i negativne uloge su za glumce. Mada ima glumaca koji neće da ih igraju da ih ne bi mrzela publika. To nije profesionalno - priča Mihailović.

Ističe da je ovo 50. godina kako staje pred kameru i na pozorišnu scenu, i podseća da je igrao davno u jednoj seriji "Hvatanje Draže Mihajlovića", ulogu četnika Anđela.

- Njemu su govorili kada treba neko da se likvidira. U to vreme odlazio sam u osnovnu školu svog deteta i deca su za mnom vikala: "Eno ga ubica". No, sve čovek, ako je profesionalac, ume da nosi. Znate, mi smo vaspitavani još u pozorištu kod Mire Trailović da ne postoji mala uloga. To deluje kao fraza, ali zavisi kako ko prilazi ulozi. Mi smo naučili da svakoj prilaziš kao da je najvažnija i da je tako i radiš. To doprinosi kvalitetu cele serije jer nekada ta mala uloga zablista jače od one najveće ukoliko se prenese sa voljom i trudom - priča i dodaje:

24sedam/Katarina Mihajlović

- Sećam se za film "Balkanski špijun" kada me je zamolio Dušan Kovačević, kod koga sam igrao i  u "Maratoncima", "Radovanu III"..., da odigram jednog luckastog pesnika koji ide ulicom i baca neku farbu na zid i viče: "Okrečite Beograd". To je samo jedna rečenica i to je bilo 1984. godine. Dan-danas meni prilaze ljudi na ulici i uzvikuju uz osmeh: "Okrečite Beograd". Zato je važno kako prilaziš svom poslu, a ja uvek, i nakon 50 godina dajem najviše što mogu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi