Lordan Zafranović: Svi su mi rekli da je „Dara iz Jasenovca“ jako loš film

Beogradski pobednik za poseban doprinos filmskoj umetnosti na ovogodišnjem 51. Festu biće uručen jednom od najznačajnijih reditelja sa ovih prostora Lordanu Zafranoviću.

Za 60 godina rada snimio je više od 100 filmova, a prvi sa svega 17 godina. Inače je i prvi magistar filma na prostoru bivše Jugoslavije i praški je đak. Susret sa ustaškim zločinima u Jasenovcu obeležio je njegovu karijeru u ratnoj trilogiji „Okupacija u 26 slika“, „Pad Italije“ i „Večernja zvona“.

Tanjug/Jadranka Ilić

Da li će „Zlatni rez 42“ biti tačka na sve neispričane priče o zločinima počinjenim u Jasenovcu tokom Drugog svetskog rata? Kada će publika ovaj film moći da vidu u bioskopima? Zašto je za njega film više od života? Kako običan čovek postane mrzitelj, mučitelj i ubica?

Na sva ova pitanja poznati reditelj je odgovorio u emisiji „Uranak“ na K1 televiziji.

- „Beogradski pobednik“ je izuzetno značajna nagrada, naročito u fazi kada čovek sumira sve što je uradio do sada. Čini mi se da je to neka kruna i zato je ona za mene i sve moje saradnike koji su sa mnom radili sve te filmove najznačajnija nagrada. Sa velikim zadovoljstvom ću je uzeti u ruke, posebno i zbog toga što ju je napravio veliki Ivan Meštrović i što je ona simbol Beograda - rekao je Zafranović.

Antonio Ahel/ATAImages

Prva saradnja sa Mikijem Manojlovićem

U avgustu prošle godine počelo je snimanje filma „Zlatni rez 42“ sa Mikijem Manojlovićem koji do sada sa Zafranovićem nije radio.

- Miki je veliki glumac i čast mi je i zadovoljstvo da sa njim mogu da prenesem određena osećanja na gledaoce. Upoznao sam ga davnih godina, kada je bio mlad glumac, kada je došao u Zagreb da snima „Slučaj oblak“, čini mi se da se tako zvao film. Bio je mladić ogromne energije. Kada smo pričali posle toliko godina za ovaj naš film, učinilo mi se da je ta energija ušla u duhovni svet, a to je upravo ono što mi treba - ističe reditelj i dodaje:

- On igra jednog sveca, nešto što je sveto, obasjano čudesnom svetlošću i čini mi se da je taj svoj duh koji je danas bogat iskustvom i osećajima, uspeo da u dva do tri kadra prenese na platno. Da ga sabije u taj filmski kvadrat. On je čovek ogromnog iskustva, ne samo filmskog nego i životnog. Dolazi jedan zreo fluid u taj film, a to je on. Miki će doneti nešto čudesno, verujem to, i to je moja namera. I čini mi se da smo donekle uspeli - objašnjava Zafranović.

24sedam/Goran Sivački

- Snimio sam jedan krupni kadar i rekao sam mu da ne miče lice. Da nema nikakvog pomaka lica, nego da mu osećaj dođe iz centra tela i da se penje ka licu, ali da se ništa na licu ne pomakne. Kako je dolazio taj osećaj, a dugo je trajao taj krupni plan, tako je delovalo da mu se lice obasjava svetlošću. Gledali smo to svi zajedno.  

Susret sa zlom Jasenovca

U okolini Knjaževca snimljeni su letos prvi kadrovi Zafranovićevog novog filma za koji je u nekoliko intervjua kazao da će biti „žestok i beskompromisan“. 

- Kad sam se sreo sa tim zlom u Jasenovcu, sedamdesetih godina prošlog veka, sedam dana mi je trajala ta muka - da li je moguće da jedno ljudsko biće pravi toliko zla? Stavio sam film u funkciju, to se na filmu mora prezentovati najširoj publici. Onda je krenulo, međutim, nije išlo s tom temom. To je bila tabu tema.

Napravio sam najpre dokumentarni film misleći da ću jednog dana da napravim igrani. Osamdesetih godina smo Diklić i ja napisali jedan scenario, više on nego ja, ja sam bio saradnik. Na kraju balade je to palo, jer je došao rat i onda sam ga aktivirao pre pet ili šest godina i pokušao da ga vratim u život. Javnost manje-više zna šta je sve bilo i na kraju smo došli do producenta koji zaista hoće da to napravi - otkrio je reditelj.

Tanjug/Jadranka Ilić

Tema Jasenovca je, kako je rekao, ostala nerešena gotovo 70 ili 80 godina.

- Razne ideologije državne, i Jugoslavije i kasnije, nisu dozvoljavale da se to pitanje otvori. Stalno su to bili dogovori i kompromisi između dve strane, hrvatske i srpske. Nemoj ti meni ovo, a ja tebi neću Jasenovac. To su bili stalno neki dogovori. U tim dogovorima su stradali ljudi koji su hteli da to rade. Upali bi u neki od tih dogovora i više nije bilo govora o tome, bilo je nemoguće dobiti novac - ističe Zafranović.

Bilo me je stid što sam ljudsko biće

Reditelj je otkrio da je uvek bio osetljiv na agresivni nacionalizam, odnosno, na fašizam.

- Od 1941. do 1945. učinjeno je, ne samo na ovoj teritoriji, nego u celoj Evropi, toliko zla da me je bilo stid što sam ljudsko biće zbog načina na koji je to izvršeno u logorima. To je poniženje čoveka do krajnjih granica da te je stid da pripadaš toj vrsti, da si ljudsko biće. To je toliko jako na mene uticalo, ta tema zla, na mene kao nežnog umetnika koji je radio svoje teme iz Dalmacije, svoje traume, nihilizme, otuđenja, pobune... Zlo je u svakom od nas i ono može, s obzirom na momenat ideologije, nekog rasula u svetu... napraviti tolike količine zla, i pojedinačno i opšte zlo, da je to fascinirajuće za filmaše moje kategorije.

Tanjug/Jadranka Ilić

O filmu „Dara iz Jasenovca“

Lordan Zafranović govorio je danas i o filmu Gage Antonijevića „Dara iz Jasenovca“. Na pitanje da li mu je ukraden deo scenarija, Zafranović je kazao:

- Tako pričaju, da mi je uzet deo scenarija, ali nisam gledao film, niti mogu da upoređujem. Svi koji su gledali film i čitali scenario smatraju da je ceo jedan deo uzet, i to kompletno. Nisam gledao film jer se nisam hteo time da se opterećujem. Nikad u životu nisam govorio negativno o kolegama i njihovim filmovima. Smatrao sam da su svi oni maratonci koji su potrošili strašno mnogo vremena i energije da naprave film.

Foto: Promo

Čak i kada je film loš, ja ne govorim o njemu loše. Svi su mi kazali da je to loš film i da je to nešto što srpska kinematografija dosad nije videla, u negativnom smislu. Moj svet i moja estetika su nešto potpuno drugo. Nisam hteo da se zamaram sa eventualnim tužbama, putovanjima na sudove, to dugo traje - objasnio je reditelj.

Početak snimanja

Zafranović je rekao i da scenario nije menjao zbog te eventualne krađe, već da bi ga osavremenio.

- Želeo sam da to bude film relevantan za vreme u kojem danas živimo. Napravljen je 30 ili 35 godina ranije, u drugačijoj ideološkoj situaciji. Jednostavno sam ga približio gledaocu danas sa scenama koje su mene interesovale i uzbuđivale, koje nisu bile u scenariju. Osnova je na Diklićevom tekstu i dokumentarnom delu, ali čini mi se da je ovo, za sada, jedna estetika koja prevazilazi taj dokument i ulazi u druge sfere.

Tanjug/Tara Radovanović

Cilj mi je da estetski napravim novi film, imam saradnike i glumce koji će me pratiti u tome. Sada smo u fazi priprema, svaki detalj igra, dolazimo do konačnog izbora glumaca. Manje-više imamo gotovo sve. Izgrađujemo ono što bi trebalo da bude studio - logor. Stvaralačka faza je na delu gde ja prenosim svoje ideje na saradnike i oni to realizuju po sektorima. Ide dosta dobro. Snimanje počinje 1. juna, a do tada su intenzivne pripreme.

Pali anđeli

U prethodnih pet ili šest godina u više navrata govorilo se o tome da od ovog filma nema ništa, otkrio je reditelj.

- Govorilo se da sam preskup i preambiciozan. Da samo pripremam, a ne snimam. To su sve bajke malih gradova u kojima žive ljudi od filma, i vrlo je teško ne shvatiti ih. Dolazi sa strane neko ko će im uzeti neke male novce. Uglavnom su svi uvek protiv, ta zavist i ljubomora me prate ceo život. Nosim se sa tim tako što radim dalje. Vrlo često sam sprečen.

Tanjug/Jadranka Ilić

Imao sam veliki film za koji mi je do danas žao što ga nismo snimili, zove se „Ostrvo Balkan“, o poslednjem ratu kod nas prema romanu Vidosava Stevanovića. Bili smo pred samu realizaciju, ali jedan producent je pao na berzi u Moskvi i film je propao. Ima puno tih scenarija koje nisam snimio, zovem ih „pali anđeli“, i dragi su mi jer sam ogromnu energiju uložio u njih. Ovaj film je sada konačno realan i mislim da ćemo ga snimiti u rokovima koje smo planirali i sa ekipom koju imam.

Svetska premijera u Kanu

Kako je najavio, „Zlatni rez 42“ trebalo bi da bude spreman za Kanski festival u maju sledeće godine.

- U celosti bi trebalo da ga imamo krajem ove ili početkom sledeće godine. Biće mnogo posla u postprodukciji, sa snimanjem muzike, montažom... Mogli bi do kraja godine da ga završimo i budemo spremni za prikazivanje na velikim festivalima koji donose veliku reklamu u svetu. To je nužnost takvog filma.

Prezentovali bismo ga prvo u Srbiji, pa onda okolo. U Kanu sam bio i Kan čuva tradiciju autora i svake godine dobijem pismo u kojem me pitaju imam li novi film. Kan vodi računa o autorima koji su nekada bili u konkurenciji festivala. Čim ga snimim pisaću im. Izvestan je, srećan sam, ispunjava me strahovita toplina i mislim da ću to preneti na glumce.

Tanjug/Jadranka Ilić

Pretnje glumcima

- Svim glumcima pretim da je to novi sistem glume, da zaborave sve što su dosad radili. Da skinu sa sebe to smeće sa predstava, serija, čuda... i da nevini uđu u taj film. Ja ću ih obojiti novom bojom.

Udarac šakom u oko

- Imamo u ovom scenariju koji je žestok, udarac šakom u oko i to strahovito boli. Boleće nekoga. U finalu ovog scenarija i u filmu imamo scenu nade, gotovo nemogući spoj i gledaoci će izaći iz bioskopa sa dahom koji će ih pomalo osloboditi tog užasa koji su gledali do tada. Čini mi se da je to nužna scena i ima nadu u sebi, optimizam, pobedu života. To je jako važno - zaključio je Lordan Zafranović.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi