Britanski glumac Tobi Džons za 24sedam: Kad pred sobom vidite listu od 13.000 mrtvih ljudi

Tobi Džons je jedan od najpopularnijih britanskih glumaca, scenarista i reditelja. Dugo je igrao manje uloge dok nije napravio proboj ulogom Trumana Kapotea u biografskom filmu „Ozloglašen“ (2006).

Profimedia

Od tada je glumio u filmovima „Izmaglica“, „Buš“, „Frost protiv Niksona“, „Prvi osvetnik: Kapetan Amerika“, „Krpar, krojač, soldat, špijun“, „Igre gladi“ i mnogim drugim. Dao je glas kućnom vilenjaku Dobiju u serijalu o Hariju Poteru, a igrao je i ulogu Gospodara snova u seriji „Doktor Hu“.

Nominovan je za Emi i Zlatni globus za ulogu Alfreda Hičkoka u filmu „Devojka“, a sledeće godine ćemo ga gledati u jednom od najiščekivanijih filmova u poslednje vreme - petom nastavku „Indijane Džonsa“, kao i Netfliksovom hororu „The Pale Blue Eye“ uz Kristijana Bejla.

Profimedia

Trenutno, uz Kim Katral, Andreu Razjboro i Bilija Haula, igra u seriji “Svedok krivičnog gonjenja”, koja se prikazuje na kanalu Epic Drama, a bazirana je na legendarnoj priči Agate Kristi.

Smatra se jednom od najvećih kriminalističkih priča svih vremena, tako da nije iznenađenje što je 1995. godine Udruženje pisaca misterija Amerike uvrstili ovu dramu na svoju listu 100 najboljih krimi romana svih vremena.

Promo/Viasat

“Svedok krivičnog gonjenja” jedna je od retkih priča Agate Kristi sa završetkom u kom ubica izbegava kaznu, a u ekskluzivnom razgovoru za portal 24sedam zvezda britanskih i holivudskih filmova otkriva sve o ovoj seriji i jednoj od najupečatljivijih uloga u svojoj karijeri.

Šta je najvažnije reći o liku koji tumačite u seriji “Svedok krivičnog gonjenja”?

U seriji tumačim advokata koji je zapao u krizu, pa je primoran da se u poslu oslanja na svoje veze u policiji kako bi sebi obezbedio pristup sitnim kriminalcima, i na taj način dobio klijente. Međutim, sasvim slučajno u njegov život ulazi siromašni mladić optužen za ubistvo bogate udovice, čiji je bio “miljenik”, što mu menja život iz korena. Preko noći ovo postaje najpoznatiji slučaj u zemlji, a za mog junaka prilika da zaradi ogroman novac.

Kao za švedskim stolom najslasnijih poslastica

Kako ste gradili lik Džona Mejhjua?

Radnja serije smeštena je u 1923. godinu. Reč je o istorijski i socijalno veoma zanimljivom periodu. Zatičemo svet koji se oporavlja od Prvog svetskog rata. Istovremeno, iza ugla nas čeka velika ekonomska kriza koja je njujoršku berzu bacila na kolena. Ceo svet, međutim, zahvaćen je talasom slobode koji se preliva na sva polja civilizacije. Žene dobijaju pravo glasa, dolazi do prve seksualne revolucije, promiskuitetne žene okićene perjem i dijamantima vladaju evropskim prestonicama, kulturni život buja, razvijaju se mnogobrojni kultovi u senci gradskih kulisa... Zaista jedna fascinantna era.

Kada se ovoj slici doda sjajan produkcijski tim koji je za BBC radio na veoma uspešnoj adaptaciji romana Agate Kristi “Deset malih crnaca”, a koji čine scenaristkinja Sara Felps i reditelj Džulijan Džerol, nije teško zamisliti kakve uslove za rad sam imao u kreativnom smislu. Sve vreme sam se osećao kao za švedskim stolom najslasnijih poslastica. Na meni je bilo samo da biram najbolje ukuse.

Promo/Viasat

Lako je stvoriti zanimljiv lik kada imate sa čim da radite. Ima nečeg motivišućeg u toj priči o feniksu. Rat je doneo uništenje, ali je i na čistinu isterao sve ono što je bilo pokvareno i trulo. Uvek je posebno iskustvo imati priliku da započneš sve iz početka. Kao što je i veoma zanimljivo posmatrati ljudsku prirodu pred tim večnim izazovom da li ispraviti stare greške ili ih još jednom sve ponoviti.

Skrivena poruka serije

Od tog vremena prošao je skoro jedan vek. Naredne godine biće 100 godina od trenutka u koji je smeštena radnja serije. Imate li osećaj da se svet promenio nabolje?

Mislite, da li su te žrtve vredele? Ono u šta sam siguran jeste činjenica da možda jeste prošao čitav vek, ali da su svedočanstva o onome što se dogodilo još veoma živa i da je njima naše društvo duboko prožeto. Tako i treba da bude. Prvi svetski rat kao vremenski period je veoma interesantan, jer što ga više posmatrate, to sve više shvatate da je svet njime potpuno promenjen. Za mene je neverovatno koliko su čudni i neopravdani te 1923. godine bili svi oni ideali koji su ljude poveli u rat deceniju ranije.

Sa jedne strane imali ste veliku zaostavštinu pobede i uspeha, a sa druge  monumentalne žrtve i milione ljudi na ivici egzistencije. Iste one milione koji su obezbedili tu pobedu i uspehe. Skrivena poruka serije “Svedok krivičnog gonjenja” jeste u tome da nam ukaže na to koliko su život i smrt u vreme kada se ceo svet ujedinio da spase život u stvari bili trivijalno posmatrani i cenjeni.

Promo/Viasat

Veoma snažan utisak na mene ostavio je sam Liverpul, grad u kom smo snimali seriju. Šetajući gradskom većnicom naišao sam na spomen-ploču iz Prvog svetskog rata koja je slučajno datirana na 1923. godinu, a na njoj su imena trinaest hiljada građana Liverpula poginulih u ratu. Kad pred sobom vidite listu od 13.000 mrtvih ljudi počnete da stičete stvaran utisak o Prvom svetskom ratu. A takve ploče postoje širom zemlje i sveta. Ta imena treba da dominiraju našim životima. U njima je poruka besmisla svih ideala.

O kraljici zločina

Na koji način ste se upoznavali sa delima Agate Kristi pre nego što ste postali deo ove serije?

Agata Kristi je najprodavaniji autor svih vremena, posle Šekspira i Biblije, tako da je veoma teško ne znati za njene romane i filmove ili serije bazirane na njima. Sećam se da sam kao klinac išao u bioskop da gledam “Smrt na Nilu”, a imao sam i zadovoljstvo da igram ulogu u televizijskoj verziji “Ubistva u Orijent ekspresu”. Poput Šekspira, Agata Kristi je nešto sa čime jednostavno morate da se susretnete u životu.

Šta je to što njene priče čini tako popularnim?

Reč je o samom načinu na koji ona posmatra zločin. U njenim romanima nikada nećete imati ubistvo i rešenje ubistva. Agata vas na kompleksan način uvlači u umove svih ljudi koji su u vezi sa nekim zločinom. Zadovoljstvo je gledati kako se zapleti odvijaju.

Promo/Viasat

Ono što mi je bilo zanimljivo i privlačno u vezi sa “Svedokom krivičnog gonjenja” jeste ta mala netipičnost za Agatu, jer se u ovom romanu radnja ne rešava sama od sebe. Zbog toga ovo i jeste jedno od njenih dela koje nije toliko poznato publici, a koje je baš zbog toga i bilo izazovno za adaptaciju.

Verujem da se razlog specifičnosti ovog romana krije upravo u periodu kada je nastao. Agata je ovu priču pisala 1925. godine, a objavljena je mnogo kasnije. Zahvaljujući tome, imali smo priliku da doživimo ceo jedan svet koji je na određeno vreme bio sačuvan od zuba vremena, kao u nekoj vremenskoj kapsuli, a koji je u međuvremenu u potpunosti iščezao.

Tobi Džons

Po čemu ćete najviše pamtiti ovu ulogu i seriju?

Ako ostavimo po strani činjenicu da je reč o maestralnoj adaptaciji u svega tri epizode, u kojima je sažet smisao cele jedne izgubljene decenije, čini mi se da će mi najsnažniji utisak ostaviti taj osećaj potisnute depresije sa kojom su ljudi tada živeli. Primorani da na licima, pa čak i kad su sami, nose osmeh koji bi trebalo da poruči okolini, ali i njima kad se pogledaju u ogledalu - sve je sjajno, nema rata. Sve su to traume od kojih se čovek još nije izlečio. Jos se smešimo sebi u ogledalu, i poručujemo - sve je sjajno.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi