Počeli smo sa "Proleteri svih zemalja, ujedinite se", a došli do "Ćeraćemo se još": Dve nove knjige Matije Bećkovića

Obnovljeni književni susreti Srpske književne zadruge sa svojim autorima nastavljeni su juče u novoj sezoni u Svečanoj sali SKZ kada su javnosti i članovima predstavljena dva nova izdanja pesnika Matije Bećkovića – "Poeme, druga knjiga"  i "Naćertanije"

Na promociji u Beogradu su učestvovali: autor Matija Bećković, pisci i književni kritičari Radivoje Mikić i Mileta Aćimović Ivkov, kao i Nataša Lasica – glumica, koja je izuzetno nadahnuto čitala poeziju velikog srpskog pesnika.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Matija Bećković (84), rodom iz Sente, jeste pesnik, književnik i akademik, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.  

Teranje kao osnovni princip našeg vremena

Jedan je od sigurno najplodnijih književnika, tako da u opusu tokom karijere duge više od 60 godina, objavio je na desetine dela i osvojio preko 70 nagrada.  

Predsednik Srpske književne zadruge, pisac Dragan Lakićević je ukratko najavio da je nedavno renovirana svečana sala SKZ i da se aktivno vraćaju ciklusima sastanaka četvrtkom kada razgovaraju o novim knjigama i temama.

Matija Bećković Pošta/Vuk Branković

On je naglasio da na osnovu čuvene poeme i satire "Ćeraćemo se još" od Bećkovića, teranje je osnovni princip našeg vremena.

Književnik, teoretičar i kritičar Mileta Aćimov Ivkov je govorio o ove dve nove knjige poezije Matije Bećkovića i osvrnuo se na obiman predgovor kolege Radivoja Mikića u zbirci "Poeme, druga knjiga", gde je primetio da su pesme pisane u duhu i stilu pesnika i pažljivo i precizno je opisivao razvoj i stvaralaštvo nagrađivanog autora.

Kritičari odlaze, a pesnici ostaju

Ivkov za "Naćertanije" kaže da je u pitanju "nastavak grotesknog sveta", koji se "obraća čitaocu humornim obrtima i grotesknim obrascima".

- Ovde su prisutni kritički, humorni uvidi vremena koji su veoma tamni i poražavajući. Matija voli da se bavi novim rečima i izrazima i da se sa njima groteskno poigrava. Ima mladosti i duha u svom stvaralaštvu i dalje - izjavio je kritičar i pisac Aćimov Ivkov i dodao jednu misao koja se privlačila u književnim krugovima - "kritičari odlaze, a pesnici ostaju".

Radivoje Mikić koji je nedavno napisao i predgovor za zbirku pesama Vaska Pope, naveo je da i ove dve nove knjige bi trebalo da pokažu i dokažu "zašto je Matija Bećković jedinstvena pojava u savremenoj književnosti".

24sedam/Katarina Mihajlović

Profesor, književnik i kritičar Mikić smatra da se Bećković izdvojio izuzetnom veštinom da stvara poseban oblik i formu pesništva, a to je - poema.

On je podsetio da se poema javlja u doba romantizma, nakon nestanka epa, epskih pesama, jer je i dalje postojala potreba pesnika da se spoji epsko i lirsko, odnosno da ima priče i fabule.  
Mikić je izdvojio da je u poemi Bećković apsolutno neprikosnoven, a pored toga je izvanredan satiričar, jedan od naših najvećih modernih, "inače ih nema mnogo autentičnih", što potvrđuje i u novoj zbirci "Naćertanije".

Drugarstvo sa Brankom Miljkovićem

Matija Bećković nakon svih izlaganja o svojim zbirkama poezije, u poznatom duhovitom maniru se obratio punoj Svečanoj sali SKZ.

- Nekada sam mislio da pesnik najbolje zna šta je napisao i da niko bolje ne može tumačiti njegovo delo. A onda, kad slušam Radivoja Mikića, on mi otkriva neke stvari u mom delu, koje ja nisam video. Mikić je takođe pisao o mom sonetu koji sam davno pisao u časopisu "Savremenik" što je malo ko zapazio, a eto on je na to podsetio u svom tekstu - rekao je Matija Bećković.

Bećkovićevi prozni i poetski tekstovi su otišli van okvira korica, priređivani su za pozorište i izvođeni na domaćim i stranim scenama.

24sedam/Katarina Mihajlović

U Narodnom pozorištu u Beogradu je 1978. godine izvedena predstava "Međa Vuka Manitoga", kasnije i monodrame "Reče mi jedan čoek" i "Ne znaš ti njih".

Bećković je napomenuo da se družio dugo sa pesnikom Brankom Miljkovićem "u vreme kada on nije imao nikakvu konkurenciju", da je bio sa njim u poslednjim godinama života, te da je citirao stihove iz naroda u ovim zbirkama koje je svojevremeno čuo od Miljkovića.

U Zagrebačkom teatru ITD, Kazalištu mladih, Jazavcu, Teatru MM, Srpskom narodnom pozorištu, Klubu M, izvedene su pozorišne predstave po Bećkovićevim tekstovima.

Malo ko se oženi svojom prvom ljubavi

Veliki pesnik i satiričar je pohvalio mladu glumicu Natašu Lasicu da je vrhunski interpretirala njegovu poeziju, i podsetio se vremena kada su književnici, pesnici smatrali da glumci ne umeju da recituju poeziju, posebno epske pesme.

Prema njegovim rečima, onda se pojavila Mira Stupica i recitovala "Smrt majke Jugovića" i sve oduševila te dokazala da ima glumaca koji umeju i arhaične termine da uspešno izgovaraju, kao što je i danas Nataša Lasica.

Napisao je dve televizijske drame i dve jednočinke za decu koje je Televizija Beograd emitovala 1966. i 1967. godine.

24sedam/Katarina Mihajlović

Bilo je reči i o Matijinoj antologijskoj prvoj pesmi "Vera Pavladoljska" (1962), koja se nalazi kao eksponat u Gutenbergovom muzeju i Muzeju moderne umetnosti u Njujorku.

- Malo ko se oženi svojom prvom ljubavi - rekao je jednom prilikom Matija Bećković, a eto upravo njemu se to desilo.

- Kao pesnik rodio sam se u Valjevu. “Vera Pavladoljska" je moja prva poema, i moja prva ljubav. I ne znam baš mnogo onih koji su se oženili svojom prvom ljubavlju.     

Pomešali su se život i poezija. A poezija je moj život, i moja prva i poslednja ljubav", govorio je ranije Bećković .

Arsen Dedić, čuveni hrvatski pevač šansona, 1966. godine obradio je ovu pesmu, napravio je kompozicije na dve pesme Matije Bećkovića - “Dva prijatelja” i ” Vera Pavladoljska”.

Pesnik nema druge svetinje osim reči

- Počeli smo nekada davno sa "Proleteri svih zemalja, ujedinite se", a došli smo do "Ćeraćemo se još". Smatram da pesnik nema druge svetinje osim reči. Za nas reč je sve. Čime se ja bavim? Rečima. Kada bi me pitali šta mi je u životu najznačajnije, odmah bi rekao - reči. Sve drugo je sporedno i manje važno - zaključio je Matija Bećković.

Svestrani autor je adaptirao sa piscem Borislavom Mihajlovićem Mihizom - "Gorski vijenac" na sceni beogradskog Narodnog pozorišta.

24sedam/Katarina Mihajlović

Dramska poema „Če - tragedija koja traje” sa Dušanom Radovićem prevedena je na njemački (1969) i engleski jezik (1970).

Za dopisnog člana SANU izabran je 1983., a za redovnog 1991. godine. Član je Srpskog PEN centra, kao i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju "Adligat”, u kojem je aktivan od samog osnivanja 2012. godine.

Na kraju književnog skupa, Dragan Lakićević je pozdravio i đake iz škole koji su prisustvovali i poručio im da obavezno u svom dnevniku uvek zabeleže i zapamte datume kada su slušali uživo gostovanje Matije Bećkovića, i priznao da je i on sam kao već odrastao čovek uvek to redovno zapisivao, što savetuje svima.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi