Rečenica Stefana Milenkovića koja je iznenadila publiku na Kolarcu: „Verujem da ćete biti zaprepašćeni“ (FOTO)

Violinista Stefan Milenković održao je sinoć koncert pod nazivom "Beograd svira" sa ansamblom "Belgrade Chamber Orchestra" u Kolarčevoj zadužbini, u okviru 21. izdanja manífestacije “Dani Beograda 2023”.

Na tom muzičkom spektaklu učestvovao je i hor "Collegium Musicum" uz dirigenta Draganu Jovanović, kao uvodni deo programa, ispunjen tradicionalnim, epskim, etno pesmama, kao legat čuvene dirigentkinje Darinke Matić Marović (1937-2020).

Tanjug/Tara Radovanović

Beograd u srcu

Zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović podsetila je na slogan ove manifestacije "Beograd u srcu" i istakla da bi glavni grad trebalo svima iskreno da bude u srcu i da "iako nije imao nimalo laku istoriju, u duhu praznika koji se očekuje sutra, uvek je vaskrsavao".

Vidovićeva je pozvala publiku da u što većem broju do 20. aprila upozna arhitekturu, istoriju i tradiciju Beograda putem izložbi i mnogih kulturno-turističkih šetnji sa iskusnim istoričarima umetnosti, a program je za sve  besplatan, kao i sinoćnji koncert.

Prema originalnoj zamisli, muzički događaj je trebalo da se održi na otvorenom, na Trgu republike, ali je zbog najavljenog nevremena ipak prebačen na Kolarac.

Geršvin za početak

Repertoar koncerta Stefana Milenkovića je bio veoma bogat, od čuvene kantate “Karmina Burana”, preko dela Džordža Geršvina, Astora Pjacole, uz „Pašona kolo“ do britanske rok grupe “Kvin” i filmske muzike Džona Vilijamsa iz remek dela “Šindlerova lista”.

Koncert je počeo sa američkim džez muzičarem i pijanistom Džordžom Geršvinom i njegovim delom "Tri prelida" ili "Tri preludijuma" (1926), kompozicija originalno pisana za solo klavir i orkestar.

Tanjug/Tara Radovanović

Kako je objasnio Milenković, maestro Geršvin je izvorno zamislio da napiše 24 prelida prema uzoru na italijanskog virtuoza na violini, violi, gitari i kompozitora Paganinija. Ipak, američki džez umetnik je završio sedam komada, a sačuvano je ovih tri koje je Milenković efektno odsvirao sa ansamblom "Belgrade Chamber Orchestra".

- Videćete i čućete, veoma su kratki preludijumi. Ako vam se slučajno učini da je gotovo, zaista i jeste, jer su stvarno toliko kratki, i ne osetite. Možete nakon svakog da aplaudirate, a i ne morate, kako god osećate potrebu - rekao je Milenković.

Violinista je naveo da Geršvin ima "tako prepoznatljive harmonije, da je dovoljno da čujemo dve melodije, i odmah znamo da je on u pitanju".

Stefanovo pripovedanje

Onda je na red stigao čuveni argentinski autor pravca "novi tango" Astor Pjacola i numera "Četiri godišnja doba: Leto”, koju violinista veoma voli da svira. 

Milenković je sve vreme koncerta bio stručni vodič kroz repertoar, domaćin, koji je želeo publici kroz priče o autorima i njihovim neprolaznim kompozicijama, da obogati praćenje programa i približi im različite epohe stvaralaštva velikih genija. Tako je pripovedao da je Pjacola stvorio "neuve tango", koji u konzervativnom okruženju establišmenta Argentine, koji štiti tango kao instituciju, nije odgovarao, odnosno njegov stil im je bio suviše usporen, i smatralo se da nije adekvatan za ples. Onda je Pjacola otišao da se usavršava u Pariz, i tamo naišao na odobravanje i prihvatanje, kao i priznanje svog talenta i idejnog koncepta.

Tanjug/Tara Radovanović

- Bliži nam se leto, pa onda zašto da ne - "Leto" , sviramo vam taj segment iz Pjacolina "Četiri godišnja doba" po uzoru na Vivaldija - najavio je Milenković.

Zašto „Boemska rapsodija“?

Na set listu uvrstio je i moćnu kompoziciju "Boemska rapsodija" britanske progresiv rok grupe "Kvin" i pevača Fredija Merkjurija, sa njihovog četvrtog studijskog albuma “A Night at the Opera” (1975).

- Zašto grupa "Kvin" i Fredi Merkjuri večeras i kakve oni imaju veze sa bilo čim sa repertoara? Iskreno, gotovo nikakve, ali, Merkjuri je bio kosmički genije, imao je toliki dijapazon izraza, tako da smo uklopili taj eklektičan stil, a poznato je da je on eksperimentisao sa klasikom. Setimo se samo pesme "Barselona", duet Fredija i operske dive Monserat Kabalje - naglasio je Milenković. Onda je pristupio neobičnoj, instrumentalnoj verziji ovog kolosalnog, monumentalnog rok hita.

Tanjug/Tara Radovanović

Verujem da ćete biti zaprepašćeni

Centralni program koncerta činila je scenska kantata "Karmina Burana" (1937) nemačkog kompozitora Karla Orfa u aranžmanu Ane Krstajić, u verziji kao koncert za violinu i orkestar.

- Verujem da ćete biti zaprepašćeni našom verzijom. Mnogi stručnjaci su na naše izvođenje dolazili sa skepsom, a onda odlazili zadovoljni. Oduvek sam bio fasciniran i obožavao sam ovo literarno delo i želeo da ga izvodim. Ali, uvek sam se pitao - kako? Ipak je to scensko delo, veliki hor, sa više od 200 učesnika. Onda je sjajna kompozitorka Ana Krstajić aranžirala ovu verziju koja je morala da se sažme. Smatram da se od "Karmine Burane" nikad nije pojavilo ništa slično na tematskom, muzičkom, sadržajnom planu. Stvarno je jedinstveno delo - ispričao je Milenković.

Tanjug/Tara Radovanović

Šindlerova lista za kraj

Za bis je ostavljen američki umetnik, kompozitor Džon Vilijams (90) i muzika iz Oskarom nagrađenog filma "Šindlerova lista" (1993) Stivena Spilberga, kao i „Pašona kolo“, razigrana numera za finale večeri.

Nakon puna dva i po sata, veoma višeslojan i višestruko sadržajan koncert bio je završen, uz još jedan kraći, dodatni bis, uz duhovit komentar Milenkovića.

- Ono što vam nije napisano u programu koncerta jeste činjenica da što nam jače vi tapšete, mi ćemo se i dalje vraćati da vam sviramo.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi