Zašto Dragoslav Mihailović nikad nije dozvolio da bude snimljen film "Kad su cvetale tikve": Kultni roman ostao bez ekranizacije

Dragoslav Mihailović, književnik, pisac, scenarista i akademik preminuo je u Beogradu u 93. godini.

On je autor kultnog romana koji je ujedno bio i njegov prvi roman "Kad su cvetale tikve". Roman je objavljen 1968. godine i od tada je objavljen u više od dvadeset izdanja.

Roman je u vreme izdavanja izazvao veliku reakciju socijalističkog režima. Predstava koja je trebalo da se odigra po ovom romanu je zabranjena, a sam autor tvrdi da ju je Josip Broz Tito lično zabranio.

Najznačajniji roman "crnog talasa"

YouTube/RTS

Na poziv redakcije NIN-a i Zavoda za udžbenike, glasovima desetorice kritičara roman je izabran na off-listu deset najboljih romana od onih koji su od 1954. do 2004. godine nezasluženo ostali bez NIN-ove nagrade.

"Kad su cvetale tikve" je najznačajniji roman jugoslovenskog „crnog talasa“. To je naš prvi roman koji je napisan van književnog jezika, sa gomilom šatrovačkih izraza kojim su pričali beogradski mangupi nakon rata.

Ljuba Sretenović – „Ljuba Vrapče“ ili „Šampion“ je glavni junak romana, a istovremeno i pripovedač, jer je knjiga pisana u prvom licu, kao ispovest.

Youtube printscreen Laguna

Sleng sa Dušanovca kao muzika

Svi su se pitali kako je Dragoslav Mihailović, kao neko ko je odrastao u Ćupriji, uspeo verno da prenese sleng sa ulica Dušanovca.

- Teško bih mogao reći da sam se tom jeziku učio u kafanama, između ostalog i zato što tada nisam zalazio na takva mesta. Prvi put sam ga čuo u jednoj beogradskoj bolnici, gde sam se, 1959, lečio od tuberkoloze pluća. U njoj su ležali i neki mladići sa periferije, sa kojima sam se družio i sa kojima sam razgovarao. Oni su bili lepi, simpatični, tetovirani, a govorili su nekim divnim beogradskim govorom… Dopao mi se njihov jezik, zvučao mi je kao muzika!

A zatim sam druženjem sa istim tim nekonvencionalnim i u koječemu ne baš bezopasnim momcima, usavršio njihov sleng u antituberkuloznom sanatorijumu u Surdulici… Jezik „Tikava“ sam upio kao žubor i pev jednog grada u kojem sam posle zatvora i logora našao slobodu - ispričao je Mihailović u razgovoru sa Robertom Hodelom za biografsku knjigu „Reči od mramora: Dragoslav Mihailović – život i delo“.

ATA Images/Antonio Ahel

Zašto nikad nije snimljen film "Kad su cvetale tikve"

Knjiga "Kad su cvetale tikve" je pretočena i u pozorišnu predstavu u Beogradskom dramskom pozorištu ali ne i film iako je bilo više ponuda za snimanje samog filma.

- Postoji veliki pritisak filmskih studija, ali ja neću… Zato što film, uz pomoć televizije, potpuno uništi knjigu. Kada je urađen film „Petrijin venac“, mnogo ljudi sam sreo da mi kažu "Nisam ti čitao knjigu, ali sam gledao film" -  izjavio je jednom prilikom Mihailović.

U pozorišnoj predstavi u BDP glavnog junaka Vrapčeta igra Miloš Biković.

24sedam/Goran Sivački

- Iako nema direktno priče o tome, "Kad su cvetale tikve" je izrazito feministički komad, a istovremeno, reklo bi se nemoguće, i hrišćanski. To se upravo ogleda u poslednjoj rečenici koju izgovora Ljuba Vrapče: „Mama, ti si u pravu, ja sam kriv, ja sam za sve kriv.“ Tu majka kaže: „Imala sam jedno dobro dete, ali sam bila glupa, nju sam izgubila, jer sam gledala muške, oni su budale, pameti nemaju, al’ ipak su glavni.“ Jedan izrazito feministički komad govori o ženskom principu koji u sebi ima nešto što se zove žrtva, odricanje, praštanje, nežnost…

Nešto što bi u ovom svetu pomoglo da se tenzije spuste i da se, u tom ludačkom merenju čiji je novčanik ili ego veći, agresija kultiviše, što je na neki način i poenta boksa - izjavio je jedan od naših najpopularnijih glumaca o kultnom delu Dragoslava Mihailovića.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi