Dragoslav Mihailović najveći disident među književnicima: Pisac kojem je Tito lično zabranio predstavu

Dragoslav Mihailović, književnik, pisac, scenarista i akademik preminuo je u Beogradu u 93. godini.

Mihailović je pisac koji je prvi progovorio o Golom otoku i ostavio dragoceno svedočanstvo o ostrvu smrti na koje su odvođeni politički neistomišljenici. Goli otok je jedva preživeo.  

Do punoletstva je ostao bez oba roditelja, da bi sa dvadeset godina bio uhapšen po prijavi Udbe zbog toga što se pobunio protiv hapšenja dva školska druga koji su pričali vic sa političkom konotacijom.

YouTube/RTS

Završio je fakultet - smer za jugoslovensku književnost i srpsko-hrvatski jezik. Međutim, zato što je u svojim delima kritikovao vlast, bio je primoran da radi kao rudar, akviziter, poslovođa putujućeg cirkusa, prepisivač katastarskih knjiga...

Njegova knjiga "Kad su cvetale tikve" objavljena 1968. godine, povučena je iz knjižara (isto kao i zbirka "Laku noć, Frede"), dok je predstava zabranjena po nalogu Josipa Broza lično zbog svoje kontroverznosti, spominjanja Golog otoka i uopšte kritike komunističke vlasti.

"Petrijin venac", "Čizmaši", "Kad su cvetale tikve"...

Dragoslav Mihailović rođen je 1930. godine u Ćupriji.

Prvi poluknjiževni rad, humoresku pod naslovom „Pismo“, objavljuje krajem 1957. u Ježevom kalendaru.

Zatim nekoliko godina sarađuje u novosadskom časopisu Letopis Matice srpske. Matica srpska objavljuje 1967. i prvu njegovu knjigu, zbirku šest pripovedaka pod naslovom Frede, laku noć, za koju dobija Oktobarsku nagradu Grada Beograda. Opet, najpre u Letopisu, isti izdavač 1968. objavljuje i drugu njegovu knjigu, kratki roman Kad su cvetale tikve.

Treća knjiga, Petrijin venac, izdata 1975. godine, osvojila je „Andrićevu nagradu“. Roman "Čizmaš"i objavio je 1983. i za njega dobio prestižnu Ninovu nagradu kritike, a 1985. godine i Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine.

ATA Images/Antonio Ahel

Godine 1969, prema motivima svog romana, napisao je dramu "Kad su cvetale tikve", koja je objavljena i, u oktobru te godine, pet puta igrana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali posle mnogobrojnih napada na političkim skupovima i u štampi, na radiju i televiziji, lične intervencije Edvarda Kardelja i javnog govora Josipa Broza Tita, skinuta je s repertoara zbog eksplicitnog pominjanja golootočkih zatočenika.

Posle toga drama četrnaest godina nije nanovo stavljena na repertoar – obnovljena je u Narodnom pozorištu u Beogradu 1984, a igrani film prema već otkupljenom scenariju nije snimljen.

Knjiga o Golom otoku u pet tomova

Roman je u zemlji bio devet godina praktično zabranjen, a isto toliko zvanični jugoslovenski diplomatski predstavnik odlagao je izlazak prevoda u jednoj socijalističkoj zemlji.

Profimedia

Godine 1990. počeo je da objavljuje i dokumentarno-publicističku knjigu u više tomova Goli otok (poslednji, peti tom objavljen je 2012. godine).

Objavio je još publicistička dela i naučne studije Kratka istorija satiranja (1999), Crveno i plavo (2001), Vreme za povratak (2006), Majstorsko pismo (2007), kao i dramu Skupljač (2011). U polemičkim tekstovima, izjavama i intervjuima osuđivao je dve državne koncepcije koju je Srbija tokom XX veka branila: Jugoslaviju i socijalizam.

Profimedia

Izabrana dela su mu štampana dva puta, u šest knjiga 1984. i u sedam knjiga 1990. godine. Osim pomenutih, dobio je Kočićevu nagradu za životno delo, „Račansku povelju“ za celokupno književno delo, Vitalovu nagradu za zbirku pripovedaka Preživljavanje, i mnoga druga književna priznanja.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1981, a za redovnog 1989. godine.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi