Emotivna sećanja na Gorana Paskaljevića: Popularni glumac se prisetio jednog posebnog susreta

Tribina pod nazivom “Razgovor o Goranu Paskaljeviću: Susret posvećen gorostasu velikog platna” održana je sinoć u Domu omladine Beograda, a u planu je i knjiga o čuvenom reditelju koja će biti objavljena u ediciji „Festovih 50“.

Na tribini je pročitano pismo glumca Slavka Štimca koji nije stigao na ovaj susret, a koji je naveo da ga za Gorana vezuju jake profesionalne i prijateljske uspomene.

"Divan čovek, koji se odlikovao izuzetnim znanjem i velikom ljubavlju prema filmu. Strpljenje i blaga narav je ono što mi prvo padne na pamet kada je Goran u pitanju", naveo je Štimac.

Pisma su poslali i glumci Vojislav Brajović i Petar Božović.

Antonio Ahel/ATAImages

Dugogodišnji prijatelj i saradnik reditelja, pisac i scenarista Filip David naveo je da je bilo krajnje vreme da se javno progovori o značajnom reditelju na ovakvom skupu. On se prisetio da je Paskaljevića upoznao pre 50 godina, kada je radio na Televiziji Beograd, a koji je tada tek stigao iz čuvene Praške filmske škole.

- Odmah je bilo jasno koliko je talentovan kada je na televiziji radio neke projekte. Svakako je bio jedan od najvećih i najznačajnijih reditelja bivše Jugoslavije. Osvojio je evropskog Oskara za film „Bure baruta“, imao je uspehe u Kanu, Berlinu i Veneciji - naglasio je David uz konstataciju da je otišao tako tiho, iznenada i definitivno suviše rano.

Divio mu se, kaže, kako je uspevao brzo i lako da se dogovori sa velikim glumcima za saradnju, kakav je bio, recimo, Karl Malden, kada su u Americi na kratkom sastanku sve utanačili za uspešan film "Suton".

- Postao je i ostao moj veliki prijatelj tokom stvaralaštva, a dugo smo radii zajedno. Nastaviće on da stvara i nakon ovozemaljskog života - zaključio je David.

Antonio Ahel/ATAImages

Scenograf svetske karijere Miljen Kreka Kljaković je samo jednom sarađivao sa Paskaljevićem na filmu "Varljivo leto ''68".

- Bio sam tada mlad scenograf, divno smo sarađivali i postali veoma bliski prijatelji. Nije da nismo hteli opet da snimamo zajedno, već se tako desilo da nismo imali priliku još da radimo. Filmove je snimao vešto, i nije ih samo snimao, već kompletno pakovao, plasirao, radio distribuciju, bio pravi producent. Naš film je Kinoteka uvrstila među 100 najboljih jugoslovenskih filmova ikada - podsetio je slavni scenograf.

Glumac Nebojša Milovanović je igrao u tri Paskaljevićeva filma - "Bure baruta", "Optimisti" i "Medeni mesec".

- Znao sam da kad me zove, to je onda sigurno za neku veoma značajnu ulogu. Tako je i bilo u sva naša tri filma. Čak je i očinski pazio na mene. Jednom me je sreo dok sam bio na motoru i brižno mi rekao da to ne radim, jer mogu da se povredim, a on je već spremio novu veliku ulogu za mene, tako da ne smem da rizikujem - ispričao je glumac.

ATAImages

Paskaljević je diplomirao filmsku režiju na čuvenoj Praškoj akademiju (FAMU). Snimio je više od 30 dokumentarnih i kratkih filmova, i 18 igranih, od kojih su mnogi ovenčani nagradama i pohvalama u svetu. „Zlatnu arenu“ dobio je već za prvi film „Čuvar plaže u zimskom periodu“, koji je osvojio i posebno priznanje na Filmskom festivalu u Berlinu.

Danas se mnogi njegovi filmovi ubrajaju u antologijske: „Pas koji je voleo vozove“, „Poseban tretman“, „Varljivo leto 68“, “Suton”, “Anđeo čuvar”, “Zemaljski dani teku”, “Tango Argentino”, „Tuđa Amerika”, „Bure baruta”, „Kad svane dan”.

U poslednjem periodu je sarađivao sa glumcem i producentom Lazarom Ristovskim na ostvarenjima “San zimske noći”, “Optimisti” i “Medeni mesec".

Foto: ATA images

Saša Radojević je primetio kako je Paskaljević imao izvanredan osećaj za nove glumce kojima daje šansu te je lansirao Sergeja Trifunovića i Nebojšu Milovanovića, a uspešno je nekoliko puta sarađivao sa velikim scenaristom Gordanom Mihićem.

Dobitnik je Nagrade kritičara za najbolji evropski film 1998. za „Bure baruta“, nagrade kritičara u San Sebastijanu 1990. za film “Vreme čuda”, a američki časopis „Varajeti” svrstao ga je 2001. u pet najboljih reditelja godine.

Takođe, nosilac je francuskog Ordena umetnosti i književnosti, laureat nagrade „Zlatni Aleksandar“ u Solunu , „Aleksandar Lifka” na Paliću, „Zlatnog pečata“ Jugoslovenske kinoteke, Nagrade „Živojin Žika Pavlović” koju je osvojio pred smrt i nije je primio na festivalu u Leskovcu.

Profimedia

Snimio je i jedan u potpunosti irski film “Kako je Hari postao drvo” gde su glavne uloge imali Kolm Mini i Silijan Marfi (sada popularan po seriji “Birmingemska banda”), i jedan indijski - “Zemlja bogova” (2016).

Poslednji dugometražni igrani film „Uprkos magli” (2019) radio je u Italiji u njihovoj kompletnoj produkciji.

Imao je retrospektive u prestižnim kulturnim centrima u Beču, Londonu, Moskvi, Parizu i MoMa muzeju u Njujorku.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi