Uzor Belivuku i Brajanu Volšu: Metod spalio šest žena u peći za hleb, Mihajlović goreo na lomači, telo Ane Volš uništeno na deponiji!

Grupi Veljka Belivuka i Marka Miiljkovića sudi se za sedam zverskih ubistava, Brajan Volš optužen je za svirepo ubistvo Srpkinje Ane Volš. Ono što je karakteristično za sve ove zločine jeste da su žrtve prvo vođene kao nestale, a zatim je utvrđeno da su tela uklonjena i nijedno nije pronađeno. Nema tela.nema dela rekli bi mnogi, ali da nije baš tako dokazuje slučaj iz nekadašnje Jugoslavije. Slovenački vozač viljuškara spalio je tela šest žena, koje je prethodno ubio. Osuđen je i pored toga, iako nikad nije utvrđeno koliko je tačno žena ubio u svojoj kući sa brojem 22, jer je presudio sebi po izlasku iz zatvora 2006. godine.

Telo Ane Volš, kako se sumnja, spaljeno je na jednoj od bostonskih deponija, Belivuk i njegov klan žrtve su kasapili u klanici u Ritopeku, mleli u mašini za melevenje mesa, a ostatke bacali u Dunav, dok je telo otrovanog Gorana Mihajlovića spaljeno na "lomači" od guma u vikendici u Surduku. Metod Trobec svoje žrtve spalio je u pećima za hleb.

Trobec je, prema načinu na koji je likvidirao svoje ljubavnice i poznanice, sigurno najzloglasniji jugoslavenski ubica. Novine su pisale da je ovaj slovenački vozač viljuškara spalio šest žena. Nazivali su ga monstrumom, demonom, seksualnim manijakom, čovekom-zveri.

U mladosti je pravio sitnije probleme, ali i pokazivao sklonost prem atuđima stvarima. U jednom pozorištu je ukrao luster, na ljubljanskoj stanici varao je i pljačkao starije žene. Pokušao je na prevaru da prisvoji i iznajmljeni automobil iz Nemačke, ali ga je policija otkrila i osuđen je na 13 meseci zatvora.

Tada mu je, po svemu sudeći, "pukao film”. Još dok je bio u pritvoru, Trobec je počeo da pokazuje znake psihičke nestabilnosti. Vršio je veliku i malu nuždu u krevetu. Lekari su utvrdili da pati od Ganserovog odnosno zatvoreničkog sindroma. Zbog toga je i lečen 1974. godine u Psihijatrijskoj bolnici Polje. Pušten je sa dijagnozom psihopatije. Vest da je bolestan, njegova supruga je jedva dočekala i zatražila razvod, jer je često bio grub prema njoj i tukao je.

Nemca pretukao i opljačkao

Trobec se drugi put oženio tek četiri godine kasnije i to mladom devojkom, posle samo tri dana poznanstva. Nije se najbolje slagao ni sa svojom novom ženom. Neprestano je tukao i zanemarivao. Svađao se i sa taštom što mu je, kako je tvrdio, poturila duševno bolesnu ćerku. Tražio je od tašte da mu prepiše kuću i imanje, ali je jedino uspeo da izvuče 60.000 dinara. Tim novcem kupio je novi automobil. Devet meseci kasnije i taj brak je okončan.

Wikipedia

I na radnom mestu vozača viljuškara, u skladištu ljubljanske "Metalke”, bio je traljav, nedisciplinovan, nemaran, grub. Često je odlazio na bolovanja, a još češće je krao robu iz magacina, zbog čega je prijavljen disciplinskoj komisiji. Postao je i pijanica bez mere. Pio je rakiju, vino i pivo, najčešće zajedno. Taj način života mu je i došao glave. Sredinom 1979, godine, Trobec je napravio grešku i otkrio svoje pravo demonsko lice.

Nemac Herman Lempenau došao je te godine u Ljubljanu da provede deo godišnjeg odmora. U gostionici "Cirman” upoznao se sa Metodom, koji mu je obećao da će ga prebaciti do Kranja i poveći Nemčev kofer stavio u prtljažnik. Posle pola sata, pod izgovorom da ide da nazove sestru, Trobec je napustio kafanu i pobegao. Nemački turista je tada shvatio da je prevaren. Tri dana kasnije, Lempenau je sreo iznenada Trobeca na autobusnoj stanici u Kranju i digao veliku galamu, pa mu je Metod obećao da će vratiti kofer. Naivni turista seo je u "stojadina”, ali je u šumi kod Predvora ostao i bez novčanika i bez odeće. Trobec ga je pretukao i opljačkao.

Pavle Arsenovski, službenik JNA, sasvim slučajno naišao je na pretučenog Nemca koji je na prašnjavom putu poluglasno izgovarao registarske brojeve sa crvenog automobila 144-021. Iste večeri, saobraćajna milicija zaustavila je Metoda Trobeca i njegovu "zastavu 101” u kojoj je nađen Hermanov novčanik i nekoliko kapi njegove krvi. Trobec ništa nije rekao, pa su policajci dokaze o razbojništvu potražili u njegovoj kući.

Ono što su policajci i inspektori SUP-a iz Kranja našli u Zgornjoj Beli broj 10, nije moglo stati u autompbil već u kamion. Sve sobe kuće bile su natrpane ukradenom robom. Pored kofera nemačkog turiste tu su bili razni aparati, uređaji i tehnička oprema iz "Metalke". Inspektorima su, međutim, za oko zapale različite ženske stvari: veš, spavaćice, haljine, torbe, cipele, ogrtač, kišobran i dokumenti na ime Zorke Nikolić. Za policiju to je bilo ime zvanično nestale osobe.

Dvorište puno nagorelih ostataka

Kada je zbog napada i pljačke nemačkog turista, Trobec osuđen na osam godina zatvora, sve je počelo da se razjašnjava. Čim su istražitelji čuli da je Metod Trobec nekada živio i u Dolenja Vas broj 22 kod Polhovega Gradeca, otišli su u ovu staru i napuštenu kuću.

Gotovo na svakom koraku u dvorištu, kod đubrišta i u samoj zgradi istražitelji su našli nagorele ostatke ljudskih tela, delove odeće, dugmadi, kopče od haltera. U pepelu zidane peći za hleb pronađeni su ostaci lobanja "najmanje pet osoba”, kako su utvrdili medicinski veštaci. Metod Trobec okrivljen za smrt pet žena: Vide Markovčić, Marijane Cankar, Urške Brečko, Ane Plevnik i Zorke Nikolić. Dokazi protiv Trobeca bili su kosti i pepeo umrlih.

24sedam/Maja Kostić

Optužen za ubistvo pet žena, Metod Trobec je i priznao pet zločina. Ko su bile ove žene i kako su dospele u užarenu grobnicu? Sve su bile nesrećna i odbačena bića. Kada su nestale, niko ih nije tražio; kada se čulo da su ubijene, niko za njima nije zaplakao. Vida je bila mentalno zaostala, Marijana je patila od epilepsije, Urška je bila neuravnotežena, Ana je preterano pila, dok je Zorka bila pacijent psihijatrijske klinike. Zgodno društvo za Trobeca, koji i nije birao.

Sam Trobec je tvrdio da je svojevremeno preživeo 15 elektrošokova i da od tada ne zna za sebe. Stručni tim zagrebačkih psihijatara, posle dvomesečnog osmatranja, procenio je da Metod Trobec nije duševni bolesnik već psihopata, uračunljiv i odgovoran za svoja nedela. Osnovni sud u Kranju poslao je 24. septembra 1982. jugoslavenskog davitelja pred streljački vod. Godinu dana kasnije, Vrhovni sud Slovenije spasao je Metoda Trobeca smrti i poslao ga na robiju od 20 godina.

Time, ova krvava drama nije bila okončana. Dok je Trobec "gulio" kaznu, slovenački policajci koji su bili na vojnoj vežbi 1984. godine u Dolenja Vasi, slučajno su u Metodovoj kući, među ciglama u malteru, našli ličnu kartu i zdravstvenu knjižicu Olge Pajić. Podaci iz policijske kartoteke otkrili su da je reč o tridesetšestogodišnjoj fizičkoj radnici ljubljanskog "Roga” koja je nestala bez traga još u leto 1975. godine. Istraga je, međutim, potvrdila da je to bila prva po redu i šesta u ukupnom bilansu žrtava Metoda Trobeca.

Koliko je tačno žrtava ubio, nikad nije zvanično utvrđeno. Dokazi su nađeni za šest žena, ali se verovalo da ih je više. Tajnu je Trobec odneo u grob, jer je 2006. godine presudio sebi po izlasku iz zatvora.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi