Odbegli Čaruga, čija je grupa jutros razbijena u Bosni, ima nadimak kao čuveni srpski razbojnik za čije su vešanje karte bile rasprodate!
Lovrenović se snimao dok je pucao ulicom kad mu se rodilo unuče, a Stojanović se na vešalima obratio svom dželatu rečima: "Moj naklon, krvniče"
U ovoj akciji, prema još nepotvrđenim informacijama, uhapšeno je i nekoliko pripadnika “zemunskog klana”, nekada najmoćnije kriminalne grupe koja je osuđena za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića.
Koliko su blisko povezni srpski i bosanski kriminalci govori podatak da je za pomenutim Milivojem Lovrenovićem Čarugom raspisana međunarodna poternica zbog sumnje da je pre nekoliko godina na Novom Beogradu auto-bombom razneo Strahinju Stojanovića.
Lovrenović, koji je odavno poznat policiji po nasilničkom ponašanju, vlasnik je više ugostiteljskih objekata na području Gradiške. Ima državljanstvo Srbije, Hrvatske i BiH.
Pročitajte još:
Pre tri godine je bio uhapšen jer je hodao ulicom i pucao iz pištolja, a zatim snimak okačio na društvene mreže. Prema pričama meštana Gradiške, tog dana je proslavljao rođenje unuka, dok je pre dve decenije hapšen zbog podmetanja eksploziva u kući na području Banjaluke, kao i zbog prebijanja biznismena.
Bosanski recept
Strahinja Stojanović ubijen je u ekspoloziji automobila u Omladinskih brigada u Novom Beogradu, kada je sa njim u vozilu bila njegova partnerka, državljanka Kolumbije Sonja Suarez Gomez.
U eksploziji je izgubio obe noge i nedugo zatim podlegao je povredama u Urgentom centru.
Sumnja se da je Lovrenović tog dana, u jutarnjim časovima, iz stana na Vračaru otišao električnim biciklom do jedne podzemne garaže u Novom Beogradu, gde je na automobil Strahinje Stojanovića postavio improvizovanu eksplozivnu napravu.
Printscreen/Facebook/Srpskainfo.com
Inače, Lovrenović ima nadimak Čaruga, po Jovanu Stanisavljeviću Čarugi, razbojniku iz Slavonije s početka 20. veka.
Jovan je rođen u srpskoj porodici u selu Bare pored Našica, u današnjoj Hrvatskoj. Njegova majka je umrla kada je imao 10 godina. Sa ocem su ostali on i njegove dve sestre. Potom se otac ponovo oženio, ali se Jovo nije slagao sa maćehom, a pored toga otac je odlučio da Jovo neće nastaviti školovanje. Zato je on pobegao od kuće i otišao u Osijek da uči bravarski zanat. Njegovo školovanje je prekinuo Prvi svetski rat i Jovo je dobio poziv u austrougarsku vojsku.
Ubijao iz uverenja i ljubomore
Kao Srbin smatrao je da su mu Austrougari neprijatelji, pa nije želeo da se bori na njihovoj strani. Ubrzo po mobilizaciji ubio je u svađi svog narednika i pobegao kući, a nedugo potom ubio je čoveka koji se udvarao njegovoj devojci.
Kada mu je lokalni knez zapretio da će ga uhapsiti, Čaruga ga je proglasio za izrabljivača naroda i ubio ga. Na kraju je ipak lišen slobode i osuđen je na četiri godine robije u Zemaljskoj kaznionici u Sremskoj Mitrovici. U kaznionici nije tretiran kao dezerter i ubica, već kao običan kriminalac, iz čega je sledio blaži zatvorski tretman.
Uspeo je da pobegne kada je jednog dana doveden u zgradu opštine da cepa drva. Vratio se svom domu, ali je bio nepoželjan u svom selu, pa je počeo da živi u šumama.
Crveni Božo i "Kolo gorskih tića"
Tu se sprijateljio sa razbojničkom grupom "Kolo gorskih tića", pod vođstvom Bože Matijevića, zvanog Crveni Božo.
Grupu su uglavnom činili dezerteri koji su se gnušali bogatih slavonskih seljaka i pljačkali su ih bez milosti pod izgovorom borbe protiv kapitalizma, a nisu su ustezali ni da ubijaju ljude.
Rat je već bio dugo završen, ali Čaruga i "Tići" su još uvek pljačkali okolinu, pa su jugoslovenske vlasti 1920. proglasile vanredno stanje u Slavoniji. To je rezultovalo ubistvom Crvenog Bože u jednoj od žandarmerijskih zaseda.
Krajem 1923. Čaruga je sa svojim jatacima pokušao da opljačka imanje porodice Elc u Ivankovu blizu Vinkovaca. Tom prilikom su ubili jednu osobu, ali je drugi čovek uspeo da pobegne i da pozove žandare koji su ubrzo pohapsili razbojničku grupu.
Smrt uživo da se glumci nauče
Do februara 1925. Čarugino suđenje je bilo danima u središtu medijske pažnje. Ulaznice za vešanje bile su rasprodate petnaest dana unapred, a ni glumci osječkog pozorišta nisu hteli propustiti tako važan događaj: za njih je bila pripremljena počasna loža, da što pažljivije „nauče“ kako se umire.
Kada se suočio sa vešalima u dvorištu Kraljevskog sudbenog stola u Osijeku, pred oko 3.000 ljudi, nakon prozivanja opštinskog činovnika, Čaruga je odgovorio: „Ja sam Jovan Stanisavljević Čaruga. Moj naklon, gospodine krvniče. Zbogom, narode, Čaruga putuje. To nije tako strašno. Idem veselo.“
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari